Veče posvećeno sećanju na srpskog diplomatu, novinara, publicistu, međunarodnog konsultanta i autora više od četrdeset knjiga, Miloja Popovića Кavaju održano je u Svečanoj sali Doma Vojske u Beogradu. Događaju su prisustvovali državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović, poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković, ambasador Alžira, Njеgova Еkselencija, gospodin Fatah Mahraz.

Numerom „Vostani Serbije“ u izvođenju Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanislav Binički“ pod dirigenstkom palicom Dijane Cvetković otvoren je događaj.

O liku i delu Miloja Popovića govorio je predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković, navodeći da mu je život dao privilegiju da poznaje Кavaju i da je tokom dvadeset godina poznanstva stekao pravo da se nazove njegovim prijateljem. „Nijedna reč ne bi bila dovoljna da opiše i iskaže šta je sve Miloje bio, kakav i koliki je bio. Veličina, uzor, prijatelj, zaštitinik, uvek šeretski nasmejan, filozof koji je znao odgovore na sva pitanja i koji je sobom menjao stvarnost u kojoj je obitavao“, rekao je Janković. Takođe je ukazao i na neizbrisiv trag koji je Кavaja književnim stvaralaštvom ostavio u Udruženju književnika Srbije, kući pisaca Srbije, kojoj je, prema Jankovićevim rečima, tako mnogo dao i mnogo zadužio.

Posle izvođenja numere „Ovo je Srbija“ UA „Stanislava Biničkog“ prisutnima se obratio profesor dr Milivoje Pavlović, koji se osvrnuo na značaj poeme „Marš na Drinu“ čiji je autor Miloje Popović Кavaja. „Pišući ovu poemu, Miloje Popović načinio je dvostruki podvig, morao je da se pridržava unapred datog melodijskog, ritmičkog i intonacijski datog okvira i da, povrh toga, pesničkim sredstvima objedini, oko zajedničkog jezgra, elemente koji su deo ne samo književne, već i političke kulture. Stihovi „krv je tekla, krv se lila Drinom zbog slobode“ predstavljaju ključnu ideju pesme i istovremeno jedno od vitalnih središta naše istorije“, rekao je prof. dr Pavlović.

Miloje Popović Кavaja, kao prvi direktor Jugoslovensko kulturno-informativnog centra u Njujorku, dao je veliki doprinos razvoju kulturne saradnje Jugoslavije sa Sjedinjenim Američkim Država i veza Srba u rasejanju. Takođe, Poetski forum dodelio mu je nagradu za pesnika godine Njujorka za „Poemu o Tesli“, čije je stihove, ovom prilikom, kazivala istaknuta umetnica Vjera Mujović.

Velikan, kome je ovo veče posvećeno, bio je i predsednik Omladinskog kulturno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar“, tim povodom prisutnima se obratio i predsednik Akademskog kutlurno-umetničkog društva „Ivo Lola Ribar“ Goran Trivan. „Poemu po kojoj će Miloje ostati u večnosti, prvi put je izveo Omladinski КUD „Ivo Lola Ribar“ 1964. godine. Svetski čovek, kakav je bio Miloje uvek je spominjao da je bio i boravio u ovom kulturno-umetničkom društvu. Baviti se mladim ljudima, našom decom, našim etnomuzikološkim nasleđem, gajiti duh istorije, lepote i ljubavi u našoj deci je ništa drugo nego zalog za budućnost“, rekao je Trivan. Miloje Popović Кavaja je, prema rečima Trivana, za njega i njegove prethodnike u AКUD „Ivo Lola Ribar“ bio oličenje ljubavi, tolerancije, poštovanja i nadasve sreće.

Originalni tekst pesme „Marš na Drinu“ za koji je porodica Stanislava Biničkog dala autorska prava da se može izvoditi uz njegovu kompoziciju, kazivala je Vjera Mujović. Skraćeni deo pesme, koji se izvodi u svim značajnim prilikama Republike Srbije i srpskog naroda izveo je UA „Stanislav Binički“.

Ana Popović Ognjanović, kćerka Miloja Popovića Кavaje, kao najveće nasleđe svog oca istakla je prave vrednosti koje joj je preneo i koje su uvek aktuelne, a to su humanost, plemenitost, ljubav i poštovanje prema ljudima.

Program je vodio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, i jedan od inicijatora događaja.

Izvor: Medija centar „Odbrana“, Ministarstvo odbrane Republike Srbije
Fotografije: Mileta Mirčetić
http://www.odbrana.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=2648

Društvo prijatelja Alžira u saradnji sa Biblitekom grada Beograda organizovalo je, u utorak, 9. maja 2023. godine, u Rimskoj dvorani Biblioteke, predavanje „Srbi u Alžiru 1916-1918” prof. dr Milana Radovanovića, koji dokumentuje vrednost pošte, kao sredstvo komunikacije, i kao lične vesti.

– Pošta je bila vesnik sreće i nesreće, radosti i tuge, nada i razočaranja. Pošta je razboljevala i ozdravljivanja duše naših ljudi, bilo u Srbiji ili izvan nje. Pošta je dizala i rušila moral vojnika – ističe Radovanović.

Na ovom predavanju čulo se da je više od 2.600 Srba (2.604 na dan 28. mart 1916. godine) našlo utehu i oporavak u prijateljskom Alžiru. Zahvaljujući poštanskim dopisnim kartama, može se, kako navodi Radovanović, uočiti kako su naši ljudi komunicirali sa svojima, kako su ih primali, i kakvu su im negu organizovali u gradovima Alžira. Predavanje prof. Radovanovića svedoči da su Alžir, i drugi krajevi severne Afrike, bili prostor u kojem su se Srbi opravljali i prijatno osećali. Predavač kaže i da se najčešće pominjane teme u pošti srpskih vojnika mogu razvrstati u nekoliko grupa, a to su – vesti o najbližim, zdravlju, novcu, prekomandi i ličnim aktivnostima.

Neki od citata koje su posetioci na ovom događaju mogli da čuju su; „Ja sam danas stigao ovdi. Mnogo i mnogo sam hrđavo sa zdravljem. Ovdi samo... teže ranjeni. Mi smo na 16 km od varoši”.
Pažnju je privikao i citat; „Dragi Oče, na samom kraju ove ulice nalazi se naša bolnica u sredini vrta prepunog tropske flore. Njegovu lepotu ni najbujnija istočnjačka mašta nije u stanju da stvori. Uslovi i nega jedinstveni su. Vaš sin Saša”.

Prof. dr Milan Radovanović, nekadašnji je predsednik Saveza filatelista Srbije, koji je poslednje dve decenije posvetio istraživanju poštanske istorije Srbije u Prvom svetskom ratu. Bio je triput dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu, i gostujući predavač na mnogim fakultetima i univerzitetima u zemlji i inostrastvu. Kao istaknuti kolekcionar i stručnjak za poštansku istoriju u Velikom ratu, prof. Radovanović je sakupio veliki broj dopisnih karata – pisma, dopisnica, i razglednica, i objavio u 11 fotomonografija, u kojima je, na najbolji način, predstavio istraživanja i svoju bogatu kolekciju.

Predavanju su, pored gostiju koje zanima ova istorijsko-dokumentarna tema, prisustvovali i Nj. E. gospodin Fatah Mahraz, ambasador Alžira u Srbiji, članovi Društva prijatelja Alžira, i mnogobrojni gosti,

Fotografije: Igor Feršiši i Viktor Lazić / ADLIGAT

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević sastao se danas sa ambasadorom Narodne Demokratske Republike Alžir u Beogradu Fatahom Mahrazom.

Ministar Vučević, na početku susreta, istakao je da su sveukupni odnosi Alžira i Srbije tradicionalno dobri, prijateljski i partnerski. On je naglasio da je Alžir jedna od najuticajnijih zemalja u arapskom svetu i afričkom kontinentu i da je interes Republike Srbije dalje jačanje saradnje sa alžirskom stranom.

Ministar Vučević je izrazio zadovoljstvo zbog uspešno realizovanih razgovora dve delegacije tokom osmog zasedanja Mešovite komisije za nadzor srpsko-alžirske saradnje u oblasti odbrane koje je realizovano u toku 2022. godine u Beogradu. On je, takođe, izrazio i očekivanje da će predstojeće, deveto zasedanje Mešovite komisije u Alžiru, u toku ove godine, biti od velikog značaja za dalje unapređenje saradnje u oblasti odbrane, kao i sveukupnih bilateralnih odnosa između dve države.

Ministar odbrane je zahvalio na principijelnom i konzistentnom stavu u vezi sa nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“, kao i za podršku teritorijalnom integritetu i suverenitetu naše zemlje.

Ambasador Mahraz, tokom današnjeg susreta, izrazio je saglasnost u oceni po pitanju značaja jačanja saradnje u oblasti dve zemlje i istakao da je predstojeće zasedanje Mešovite komisije u Alžiru odlična prilika da se definišu smernice za unapređenje pomenute saradnje na različitim poljima od obostranog interesa.

Na kraju sastanka, sagovornici su još jednom izrazili očekivanje da će u narednom periodu biti povećan broj aktivnosti što će doprineti daljem razvoju saradnje u oblasti odbrane između dve zemlje.

Izvor: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

https://www.mod.gov.rs/cir/19929/sastanak-ministra-vucevica-sa-ambasadorom-alzira19929

https://www.mod.gov.rs/eng/19929/sastanak-ministra-vucevica-sa-ambasadorom-alzira19929

Izložba „Jugoslovenska svedočanstva o Alžirskoj revoluciji – arhivski omnibus“ otvorena je u subotu, 18. marta 2023. godine, u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (MAU). Arhivski omnibus, koji će publika imati priliku da pogleda do 10. juna, zasnovan je na arhivskom materijalu i usmenim svedočanstvima Jugoslovena koji su aktivno pružali pomoć alžirskom narodu, tokom njihove borbe za nezavisnost od francuske kolonijalne vlasti, sve do zvaničnog oslobođenja, 1962. godine.

Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratile Marija Aleksić, direktorka Muzeja afričke umetnosti i Mila Turajlić, autorka i jedna od kustoskinja izložbe, dok je izložbu zvanično otvorio Nј. E. Fatah Mahraz, ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir u Beogradu. Otvaranju su prisustvovale i kustoskinje Maja Medić, Ana Knežević i Emilia Epštajn.

Marija Aleksić, direktorka muzeja pozdravljajući goste, ambasadore, kao i mnogobrojne predstavnike institucija Vlade Republike Srbije, na početku svog obraćanja izjavila je: „Od samih početaka jugoslovensko rukovodstvo nedvosmisleno je podržavalo oslobodilačku borbu alžirskog naroda. Osim državnog vrha, brojne organizacije, zvanične institucije, ali i pojedinci, pružali su pomoć na različite načine – obezbeđujući zdravstvenu negu, hranu, odeću, vojnu i drugu opremu, ali i kroz fotografske, video i druge medijske priloge i objave koje su pomogle da se glas o herojskoj borbi Alžiraca prenese van granica zemlje i na međunarodnom planu nadglasa moćnu francusku propagandu“.

„Izložba koju danas otvaramo zasniva se na arhivskom materijalu koji, pre svega, potiče iz fonda osnivača ovog muzeja – Zdravka Pečara, tada u ulozi ratnog dopisnika iz Alžira, i Vede Zagorac, na mestu atašea za štampu u jugoslovenskoj ambasadi u Tunisu, kojima se pridružuju usmena svedočanstva snimatelja Filmskih novosti, legendarnog Stevana Labudovića, službenice Crvenog krsta Maje Plavšić i jugoslovenskog ambasadora u Tunisu, Miloša Lalovića, o kojem svedoči njegova supruga Borislava. U režiji Mile Turajlić, ova sećanja – predstavljena u vidu tri intervjua – pridodaju ljudsku notu istorijskim događajima koje često percipiramo samo kroz stroge hronologije i taksativno nabrajanje imena i događaja. Snimanjem ovih razgovora, Mila Turajlić i Maja Medić su zapravo kreirale novu, dragocenu arhivsku građu koja je, kako će se kasnije ispostaviti, bila i poslednja prilika da se svedočanstva Maje Plavšić, Borislave Lalović i Stevana Labudovića trajno sačuvaju,“ naglasila je direktorka Muzeja i zahvalila se Crvenom krstu Srbije, Filmskim novostima, Arhivu Jugoslavije i Diplomatskom arhivu Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije na njihovoj predusretljivosti i iskrenoj podršci realizaciji ove izložbe, kao i studiju „Braća Burazeri“ koji su zasluženi za vizuelni identitet izložbe i kataloga.

„Istovremeno, ovo je prvi veći projekat od kada je Muzej sa gradskog prešao na viši, republički nivo, čime se pridružujemo plejadi drugih važnih čuvara pamćenja i trezora narodnog blaga Srbije. Uvereni smo da će se naša ustanova, sad u novom okrilju, još snažnije prepoznavati na kulturnoj mapi Srbije i sveta,“ zaključila je Marija Aleksić.

Autorka Mila Turajlić se prisutima obratila rečima: „Kada je početkom ove godine došao poziv od Marije Aleksić da zajedno osmislimo izložbu koja bi se bavila alžirskim ratom, Maja Medić i ja smo odmah i bez razmišljanja prihvatile ovaj predlog. Mi već godinama unazad pokušavamo da razvijemo ovaj umetničko-istraživački projekat na osnovu materijala koji sam snimila sa Stevanom Labudovićem i arhive koja se nalazi u Filmskim novostima. Ova izložba je nastala spontano, ali ona nije nastala slučajno. Njeni tragovi se protežu unazad do 2014. godine kada smo Stevan Labudović, Vladimir Tomčić, direktor Filmskih novosti i ja bili gosti Festivala angažovanog filma u Alžiru. Ja sam tek tad, u Alžiru, upoznala gospodina Labudovića. Sve ove okolnosti su bile u znaku činjenice da se o jugoslovenskoj ulozi u alžirskom ratu mnogo više zna u Alžiru nego kod nas. Kod njih, u njihovim muzejima i tek sad kod nas se ovo sećanje i njegovi materijali vrednuju. Ova izložba je bila želja da na neki način vratimo u javno sećanje neverovatne gestove solidarnosti Jugoslovena alžirskoj borbi. Ovde danas je prisutno jako puno ljudi koji su mi, u proteklih sedam godina, mnogo pomogli da ova priča nastane i da se Stevanovo svedočanstvo zabeleži. Imala sam priliku da postanem prijatelj i prisustvujem poslednjim svedočanstvima i Maje Plavšić, i Borke Lalović. Ja verujem da oni jesu danas sa nama i verujem da im je drago da su ovi životni događaji, avanture i uloge koje su oni imali, a koje nisu zabeležene u velikoj istoriji, dobile svoj trenutak, prostor i svoju priču u okviru ove izložbe.“

Uz zahvalnost kustoskom timu Turajlić je dodala: „Mislim da mogu u ime sve nas četiri da kažem da je osnovna poruka koju smo htele ovo izložbom da prenesemo u stvari veoma jednostavna. A to je da je nama stalo. Stalno nam je da se za ove ljude zna, stalo nam je da njihove priče budu ispričane i zabeležene. I stalno nam je da ono što je njihova lična, privatna arhiva koja se čuva u njihovim kućama, a koje su ovde zahvaljujući njihovoj deci i potomcima, da to postane zvanična arhivska građa sa kojom će nove generacije istoričara i publike imati priliku da se susreću.“ Autorka je, na kraju obraćanja, pozvala prisutne i na projekciju dokumentarnog diptiha „Non-Aligned & Ciné-guerrillas“ (Nesvrstani i Filmske gerile) koji se do 22. marta prikazuje u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Ambasada Republike Alžira u Srbiji je kontinuirano sarađivala i podržala je nastanak izložbe u MAU, obezbedivši materijal od Nacionalnog arhiva ove zemlje. Nј. E. Fatah Mahraz, ambasador NDR Alžir u Beogradu je na otvaranju rekao: „Veoma sam počastvovan što me je Muzej afričke umetnosti pozvao da u svojstvu ambasadora Alžira u Srbiji kažem nekoliko reči povodom ovako važne izložbe fotografije, dokumenata i dokumentarnih filmova o raznovrsnoj podršci koju su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili ratu za nezavisnost moje zemlje. Drago mi je da je Muzej u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvom kulture, Arhivom Jugoslavije, i Milom Turajlić odlučio da simbolično otvori izložbu danas u znak sećanja na potpisivanje Evijanskog sporazuma kojim je okončana skoro osam godina duga borba Alžira za nezavisnost. Svake godine od 1962. Alžir proslavlja 19. marta Dan pobede. Zahvaljujem Mariji Aleksić i kustoskom timu na njihovom neumornom trudu da nas ponovo provedu kroz ovu važnu epohu istorije odnosa između Alžira i bivše Jugoslavije, i to ne samo tokom borbe za oslobođenje moje zemlje, već i u okrilju Pokreta nesvrstanih, unutar koga su se obe zemlje snažno zalagale za pobedu ideala slobode i pravde, kroz aktivnu solidarnost sa pravednim stvarima širom sveta, posebno protiv rasističkih i kolonijalnih politika.”

“Bilo bi neskromno zamisliti da bih mogao da u ovom kratkom govoru verno i iscrpno ispricam priču o dragocenoj pomoći koji su mnogi građani bivše Jugoslavije, danas Srbije, dali za ispravan cilj alžirskog naroda da povrati svoju nezavisnost. Dok su pojedini prijatelji Alžira poznati široj javnosti, postoje i mnogi drugi koji su pomogli narodu s kojim su delili ideale slobode i pravde. Neka ovom izložbom svima njima bude odato priznanje koje zaslužuju” kazao je ambasador i proglasio izložbu otvorenom.

Otvaranju izložbe su prisustvovali Dejan Savić, savetnik predsednika Republike za kulturu, Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose i evropske integracije u oblati kulture, Zoran Đorđević, v.d. direktora „Pošte Srbije“, direktori institucija kulture, mediji, te mnogobrojni članovi Društva prijatelja Alžira i prijatelji Muzeja afričke umetnosti.

Fotografije: Marijana Janković

Na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, održanom od 23. do 26. februara 2023. godine, prvi put, posle deset godina, Alžir je predstavio svoju turističku ponudu. Na štandu, u hali 1, alžirski turoperatori su predstavili svoju ponudu, ali i predstavili tradicionalne zanati, umetničku rezbariju od srebra, tradicionalne specijalitete alžirske kuhinje, ali i ručno rađene tepihe iz Gardaje.

Zvaničnu delegaciju koju su činili predstavnici Ministarstva turizma, Nacionalne turističke organizacije Alžira, predstavnici Poslonog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede, te vodeći alžirski turoperatori, koji su se susreli sa ministrom turizma i omladine, Huseinom Memićem, v.d. direktorom Turističke organizacije Srbije, savetnikom za kulturu predsednika Republike Dejanom Savićem.

Vladalo je veliko interesovanje za turističku ponudu Alžira, te su štand posetili mnogobrojni agenti turističkih agencija u Srbiji, te influenseri, ali i članovi Društva prijatelja Alžira.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije, Ivica Dačić primio je, danas, u kurtoaznu posetu, ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir u Republici Srbiji, Mahraza Fataha.

Šef srpske diplomatije istakao je opredeljenje Republike Srbije da, u narednom periodu, nastavi da razvija sveukupnu bilateralnu saradnju sa Alžirom, uključujući razmene poseta na visokom i najvišem nivou. Posebno je zahvalio Alžiru na principijelnoj i doslednoj podršci očuvanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije u skladu sa međunarodnim pravom. Takođe, ukazao je na mogućnosti za dalje jačanje privredne saradnje, gde postoji dosta potencijala.
Podsetio je da je 2022. godine obeležena 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa.
Izraženo je zajedničko uverenje da postoji prostor za jačanje bilateralnih odnosa i inteziviranje političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou.

Ambasador Mahraz je čestitao prvom potpredsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću na ponovnom postavljenju na ovu dužnost.

Ministar Dačić je ambasadoru Narodne Demokratske Republike Alžir poželeo uspeh u obavljanju ambasadorskog mandata.

Izvor: https://www.mfa.rs/mediji/vesti/ppv-i-msp-dacic-sa-ambasadorom-alzira

U hotelu „Palas“ (Palace), u Beogradu, u restoranu „Beogradska panorama“, na prigodnoj svečanosti, 22. decembra 2022. godine, dodeljene su nagrade ZLATNA AMFORE, turističke revije „YU travel“ – najboljima u turističkom delovanju u Srbiji, za 2022. godinu. U ime organizatora, prisutne je pozdravio Miloš Davidov, glavni i odgovorni urednik revije, a prisutnima se obratila i Dunja Đenić, pomoćnica ministra turizma i omladine, koja je istakla dobre rezultate u turizmu u 2022. godini, u kojoj je sa deset i po miliona ostvarenih noćenja nadmešan i rezultat iz rekordne 2019. godine. Istakla je i podsticajne mere kojima Ministarstvo turizma unapređuje ovu delatnost. „I pored uspešnih rezultata u ovoj godini, ostaje nam da i dalje povećavamo konkurentnost na turističkom tržištu, da još povećamo broj dolazaka stranih turista, naša ulaganja u komunalnu i turističku infrastrukturu i da pospešimo i razvoj novih turističkih proizvoda“, rekla je Đenić.

Prva „Zlatna amfora“ na ovoj svečanosti dodeljena je Igoru Gvozdenu, generalnom direktoru Ugostiteljsko turističke škole i školske radionice hotela „Palas“, a priznanje je primila Jelena Šalipurović, pomoćnica direktora za nastavu. Za saradnju sa turističkom privredom Srbije „Zlatne amfore“ dobili su i ambasade Alžira, Kube i Mađarske, a priznanja su primili ambasador Alžira, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz, ambasdor Republike Kube Nj. E. gospodin Gustavo Trista del Todo i ataše za ekonomiju Ambasade Mađarske, gospođa Šila Gencel.

Dodeljen je veliki broj priznanja istaknutim turističkim poslenicima iz cele Srbije, kao i turističkim organizacijama i turističkim agencijama, ugostiteljskim objektima, kao i medijima. Među dobitnicima „Zlatne amfore, su Turistička organizacija regije „Zapadna Srbija“, i direktor Miroslav Rađen, direktor TO Zlatar, Branko Pucarević i hotel „Panorama“, na Zlataru. „Zlatna amfora“ pripala je i Nebojši Kociću, direktoru TO Leskovac, turističkim organizacijima opština Ljubovija i Vlasotince, Prolom Banji, konsultantu u turizmu, Branku Krasojeviću, piscu i reditelju, Zoranu Subotičkom, „Agro-Jug“ mediji iz Niša, Jasmini Milankov, v. d. direktorki TO Kikinda. Takođe, nagrađeni su i Apart-hotel Kopaonik u Brzeću, hotel „Konstantin“ (Constantine the Great) u Beogradu, restoran „Carevo polje“ Priboj, etno restoran „Koliba“ u Leskovcu, turističke agencije „Mladost travel“ iz Prokuplja, „Euro turs“ Niš, „Travel point“ iz Prijepolja, „Luna luks“ Kruševac, „Kosmopolis travel“ Aranđelovac, „Venera turs“ Šabac, „Rapsodi travel“, „Super travel“, „Turist trejd“, „Travelino“, „Eta turs“, „Raketa AB“ Bajina Bašta, udruženje „Ja volim Francusku“.

GOVOR AMBASADORA

Poštovani gospodine Davidov, direktore i glavni uredniče YU Travel magazina,
drage kolege Ambasadori,
dame i gospodo.

dozvolite mi, pre svega, da se zahvalim na nagradi, čijom dodelom ste mi ukazali čast, a preko Ambasade, nagradili ste moju zemlju, Alžir.

Želio bih, takođe, da zahvalim svima koji su, na ovaj ili onaj način, doprineli ovoj zanačajnoj ceremoniji, ne zaboravljajući opštinu Kikinda, koju sam imao privilegiju i zadovoljstvo da nadavno posetim, posebno g. Nikoli Lukaču, gradonačelniku i gospođi Jasmini Milankov, direktorki Turističke organizacije.

Iskoristio bih, takođe, ovu priliku da vam dam nekoliko kratkih napomena o mojoj zemlji.

Alžir je najveća zemlja Afrike, Magreba i arapskog sveta, zemlja čija je istorija duga više hiljada godina. Ukoliko bi se novija naučna istraživanja na fosilima nađenim na alžirskom istoku dokazala, onda bi se moglo ispostaviti da je Alžir „kolevka civilizacije“.

Tako se u Alžiru mogu naći arheološki lokaliteti iz doba praistorije, kao što su pećinski crteži iz Tasilije, što je i najveći muzej na otvorenom na svetu, ali i ostaci iz rimskog doba, čak i čitavi gradovi, kao što su Timgad, Đemila, Lambez ili Tipaza, ili čak lokaliteti koji svedoče o feničanskom, kartaginskom, arapskom, turskom i španskom prisustvu. Više ovih lokaliteta upisano je na listu svetske kulturne baštine.

Istina je da zbog veličine svoje teritorije, bogatog biodiverziteta, Alžir ima raznolike krajolike, počev od 1200 km mediteranske obale, preko snežnih planina, do visoravni ili čak prostranstva Sahare, jedne od najvećih pustinja na svetu.

Ista raznolikost nalazi se u gastronomiji, nošnjama i muzici. Napajajući se ukusima Mediterana, orijentalnim aromama ili egzotičnim mirisima pustinje, alžirska kuhinja je bogata i raznovrsna.

Isto bogatstvo i ista raznolikost odražavaju se kako u nošnjama tako i u nakitu, što je izraz nasleđa koje je svojstveno svakoj regiji ponaosob.

Kada je reč o muzici, svaka oblast ima sopstvene zvuke, ritmove i sopstvene melodije. Pre nekoliko dana, narodna muzika sa zapada Alžira, poznata kao RAI, upisana je u UNESKO-ovu nematerijalnu kulturnu baštinu čovečanstva.

Alžir je zemlja kontrasta, raskršće civilizacija, bezgraničnog gostoprimstva, bogate baštine, te pozivam naše srpske prijatelje, za koje dobro znam da osećaju bliskost sa Alžirom, da dođu i otkriju potencijale o kojima sam upravo govorio. Dobrodošli!

Prijateljstvo između naša dva naroda izgrađeno je i pre nego što je moja zemlja stekla nezavisnost, u vreme kada su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili višeznačnu i dragocenu podršku borbi za nacionalno oslobođenje. Tesne veze saradnje dodatno su ojačane tokom perioda izgradnje i razvoja Alžira, kada je, sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, više hiljada srpskih stručnjaka, inženjera, tehničara i lekara doprinelo tim naporima.

Pre više od jedne decenije, Alžir, zemlja koja je inače jedan od najvećih svetskih izvoznika prirodnog gasa i nafte, počeo je da razvija sektor turizma, vodeći pritom računa o zaštiti životne sredine, kako bi izbegao greške, koje su počinile pojedine zemlje koje su svoj turizam, posebno pomorski, razvijale nauštrb očuvanja životne sredine.

Glavne destinacije u letnjoj sezoni su odmarališta na obali Sredozemlja, a u proleće, ili zimi, to su saharski turizam, ture po ozama na jugu zemlje, lokaliteti u oblastima Hogar i Tasilija, ili doček nove godine u Timimunu ili Džanetu.

Alžirci, koji su veliki putnici ne poznaju dobro Srbiju, a srpski turisti imaju svoje tradicionalne destinacije, i nemaju jasnu predstavu o Alžiru.

Uručivanje vaše nagrade, danas, za mene je i podsticaj da u svojstvu ambasadora Alžira u Srbiji, još više delam u prilog turističke razmene, i da ona bude jedan od mojih prioriteta.

Na kraju, koristim priliku danas, kada se približavamo kraju godine i novogodišnjim praznicima svima vama poželim Srećnu i dobru 2023.

Hvala.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije dr Vladimir Orlić razgovarao je danas sa ambasadorom Narodne Demokratske Republike Alžir, Nj. E. Fatahom Mahrazom, o daljem jačanju bilateralnih odnosa, koji su ocenjeni kao tradicionalno dobri i prijateljski, i datiraju iz vremena borbe alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje.

„O iskrenom prijateljstvu dva naroda svedoči činjenica da se ove godine obeležava 60. godišnjica od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira“, poručio je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvalio je Alžiru na doslednom poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, kao i na podršci interesima Srbije u međunarodnim organizacijama. Situaciju na KiM ocenio je kao tešku i opasnu. „Ljude pritvaraju bez ikakvog dokaza, prebijaju, doslovno ih kidnapuju i porodice nemaju mogućnost da saznaju šta se sa njima dešava. Sa dugim cevima i oklopnim vozilima upadaju u srpske sredine, čime flagrantno krše sve sporazume, i na sve to objavljuju da imaju dugačke tajne spiskove za hapšenja. Zato je juče više od 10.000 Srba u mestu Rudare potpuno mirno izrazilo svoj protest, ne ugroziviši nikoga – oni traže prekid ugnjetavanja, poštovanje ljudskih prava koja bi trebalo da se garantuju svakom čoveku, a kao odgovor dobijaju pretnju od Kurtija da će mirne demonstracije prekinuti i po cenu ljudskih života. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je juče uputio poruku podrške, i to je poruka svih nas: svi smo uz svoj srpski narod“, rekao je predsednik NS RS, dodajući da Srbija nastavlja da se zalaže za dosledno poštovanje međunarodnog javnog prava i rezolucija UN, dok sa druge strane, „oni koji imaju primedbe na bilo šta navedeno, šalju poruku da za njih važi jedino pravo sile, a međunarodno pravo – ne postoji“.

Ambasador Mahraz istakao je da podrška Republici Srbiji po pitanju njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta proizilazi upravo iz principa poštovanja i odbrane međunarodnog javnog prava.

Sagovornici su tokom sastanka ocenili da će značajan doprinos saradnji dva parlamenta dati aktivnosti poslaničkih grupa prijateljstva, radnih tela i odbora, a posebno nastavak redovnih razmena poseta na najvišem nivou. S tim u vezi, dr Orlić izvestio je ambasadora Mahraza da je obnovio poziv predsedniku Nacionalne narodne skupštine Nj. E. Ibrahimu Bugaliju za posetu Republici Srbiji.

Ambasador Mahraz ukazao je na to da je Alžir najveći ekonomski partner Srbije u Africi, te da postoji dosta neiskorišćenih potencijala za jačanje privrednih i trgovinskih odnosa dve zemlje. Tokom sastanka je potvrđena spremnost obe strane za unapređenje saradnje u pomenutim oblastima u budućnosti.

Ambasador Mahraz je takođe govorio o mirovnim naporima koje Alžir ulaže u Africi i drugde u svetu, kako bi podržao pravičnost i doprineo rešavanju konflikata putem dijaloga i na miran način.

Izvor: http://www.parlament.gov.rs/Predsednik_Narodne_skup%C5%A1tine_Republike_Srbije_sa_ambasadorom_Al%C5%BEira.46203.941.html#prettyPhoto

Fotografije: Narodna skupština Republike Srbije

U srdačnom i otvorenom razgovoru sa ambasadorom Mahrazom konstatovano je da su tradicionalno prijateljstvo i razumevanje koje povezuje Srbiju i Alžir dobra osnova za proširivanje saradnje i na lokalnom nivou, a da na ekonomskom planu još postoji prostora za unapređenje.

Gradonačelnik Subotice Stevan Bakić sastao se danas sa ambasadorom Narodne Demokratske Republike Alžir u Republici Srbiji, Fatahom Mahrazom. Uz podsećanje da je Njegova ekselencija i ambasador Alžira u Crnoj Gori, sa sedištem u Beogradu, gradonačelnik Bakić je, tim povodom, izjavio da je u srdačnom i otvorenom razgovoru sa ambasadorom Mahrazom konstatovano da su tradicionalno prijateljstvo i razumevanje koje povezuje dve države dobra osnova za proširivanje saradnje i na lokalnom nivou.

- Njegovoj ekselenciji sam predstavio privredne, investicione, turističke i kulturno-istorijske potencijale Subotice. Pričali smo i o saradnji preduzeća koja posluju na području našeg grada i ovog regiona sa Alžirom - istakao je gradonačelnik Bakić. - Ukupna robna razmena Regionalne privredne komore Severnobačkog upravnog okruga i Alžira u 2021. godini iznosila nešto više od 172.000 dolara, što je, nažalost, za 13,4 odsto manje od ukupne robne razmene u 2020. godini. Saglasili smo se da ima potencijala za intenziviranje spoljnotrgovinske saradnje i konstatovali da moramo da se potrudimo da dođe i do jačanja saradnje na lokalnom nivou povezivanjem Subotice i jednog alžirskog grada kojeg odabere ambasador Mahraz. Očekujemo taj predlog kako bismo konkretizovali saradnju.

Bakić je naveo da su tema bili i odnosi između naše dve zemlje koji su od 1962. godine i nezavisnosti Alžir, i da dan-danas prijateljski i u najvećoj mogućoj meri dobronamerni.
- Bila je to prilika da izrazim veliku zahvalnost Alžiru na doslednom zalaganju za poštovanje međunarodnog prava i čvrstom i principijelnom stavu o nepriznavanju samoproglašene nezavisnosti Kosova, kao i na kontinuiranoj podršci koju pruža Srbiji u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta - dodao je Bakić.

Ambasador Fatah Mahraz se zahvalio domaćinu na pozivu i na, kako je rekao, mogućnosti da poseti prelep grad kakav je Subotica.
- Uskoro ćemo vas obavestiti sa kojim alžirskim gradom bi Subotica mogla da potpiše sporazum o bratimljenju. Na taj način bi se produbila saradnja između ta dva grada na, primera radi, polju kulture i turizma - poručio je Ambasador Mahraz. - Ne mogu da ne izrazim veliku zahvalnost za istorijsku podršku Srbije Alžiru, čak i pre sticanja naše nezavisnosti. Jugoslavija je bila jedna od prvih država koja je priznala privremenu Vladu Alžira u to teško vreme kada se država i narod Alžira borio za svoju nezavisnost. Potpuno je prirodno da imamo sjajne odnose zasnovane na prijateljstvu, solidarnosti i saradnji i da Alžir podržava Srbiju u nastojanjima da održi svoj teritorijali integritet.

Poseta je realizovana na inicijativu Društva prijatelja Alžira, a zvaničnom susretu su prisustvovali i Zoran Stojković, član Društva, i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira.

Fotografije: Strahinja Babović / grad Subotica

Povodom pet godina od smrti Stevana Labudovića (1926-2017), snimatelja Filmskih novosti, „filmskog oka“ Alžirske revolucije, i zaslužnog građanina Narodne Demokratske Republike Alžir, ambasador Alžira u Srbiji i u Crnoj Gori, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz, Milutin Labudović, Stevanov sin, i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, posetili su Stevanov grob, na Novom groblju u Beogradu, i odali poštu.

Labudovićevo filmsko delo je trajan doprinos borbi alžirskog naroda za nacionalno oslobođenje.

Ambasador Alžira u Srbiji, Nj. Е. Fatah Mahraz posetio je, 29. novembra 2022. godine, Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju ADLIGAT – Muzej knjige i putovanja i Muzej srpske književnost.

Ovom prilikom ambasador Mahraz se upoznao sa zbirkom Alžira, jednom od najznačajnijih u regionu, sa mnogim retkim izdanjima. Zbirka je formirana najvećim delom iz fondova Biblioteke Lazić (od 1882), Instituta za međunarodni radnički pokret i Legata profesora i diplomate Darka Tanaskovića. Doprinos formiranju zbirke pružili su i Društvo prijatelja Alžira, kao i Ambasada Alžira u Beogradu. O alžirskoj zbirci, Viktor Lazić, predsednik ADLIGAT-a, objavio je niz tekstova u uglednim srpskim medijima.

Među mnogobrojnim posebnim knjigama, svakako se izdvaja najređi arapsko-francuski rečnik, štampan u gradu Alžiru, 1871. godine, poklon Darka Tanaskovića, i zbirka retkih ratnih izdanja štampanih tokom Alžirske revolucije, koju je Jugoslavija svesredno pomagala.

Ambasador Mahraz je izrazio zadovoljstvo posetom, i sa Anetom Đermanović, načelnikom za međunarodnu saradnju, Viktorom Lazićem, predsednikom ADLIGAT-a, i Markom Jelićem, predsednikom Društva prijatelja Alžira, razgovarao o mogućnostima uspostavljanja saradnje između ADLIGAT-a i institucija kulture u Alžiru. Ovim povodom, ambasador je poklonio ADLIGAT-u reprezentativnu monografiju na francuskom jeziku o alžirskim palatama, kao građevinskim i arhitektonskim lepotama Alžira, kao i alžirso vino i alžirske urme, koje su najboljeg kvaliteta na svetu.

Foto: ADLIGAT

Pre pet godina, 25. novembra 2017, napustio nas je Stevan Labudović, snimatelj Alžirske revolucije, ostavivši za sobom gigantsko delo, koje do danas važi za jedan od izvora audiovizuelne dokumentacije sa najvećim kredibilitetom, koji se odnosi na našu borbu za nacionalno oslobođenje.

Po ličnim instrukcijama predsednika Tita, čiji je Labudović već bio zvanični snimatelj, i angažovan od strane Filmskih novosti, koje su, u to vreme, bile važna nacionalna agencija za snimanje aktuelnih dešavanja, Stevan dobija direktive da se preseli na alžirsko-tunisku granicu, da bi tamo snimao reportaže o borbi koju je vodila Narodnooslobodilačka vojska Alžira. To je bio upravo način kako se Stevan Labudović, 1959. godine, našao u Gardimau, u Tunisu, u boravku od tri dana, da bi snimio intervjue sa odgovornim licima Narodnooslobodilačke vojske.

Njegova profesionalna ozbiljnost, zatim njegov politički angažman, koji je bio isklesan prethodno od strane sopstvene zemlje, zajedno sa Stevanovom dubokom intelektualnom čestitošću, nisu mogli da prihvate površan rad koji bi mogao lako da se opravda postojanjem teških uslova prilikom realizacije jedne reportaže u takvoj situaciji.

Nasuprot tome, Stevan je bio svestan velike odgovornosti u potrazi za istinom, naoružan jedinom svojom kamerom, nije oklevao nijednog trenutka da pređe granicu, hrabro se suočivši sa svim opasnostima da bi prodro u srž, do delova gde se vodila neposredna borba u Alžiru, prateći ,,džunu“, kako su pogradno Francuzi nazivali Alzirce sa značenjem same reci u smislu kanibala, pripadnike narodnooslobodilačkog rata, u operacijama koje su vodili protiv kolonijalnih sila, rizikujući sopstveni život.

Došavši u Alžir na tri dana, kao obični reporter, Stevan Labudović ostaje u Alžiru tri godine, podjednako saosećajući sve vreme, rame uz rame, sa mudžahedinima u teškim životnim uslovima, on radi, pritom, pokušavajući iz dana u dan da sačuva goli život zajedno uz vojnike, izlažući se svim rizicima sve do 1962. godine, kada je proglašena nezavisnost Alžira!

Upravo zahvaljujući njemu, putem slika i kadrova, koje je snimio, možemo gledajući taj snimljeni materijal da proživimo danas jedan veliki deo epopeje naših hrabrih boraca koji dobijaju vrednost, posebno njegovom zaslugom tako što oživljuju kroz kadrove, posebno u Wilaya I i Wilaya II.

Njegove udarne slike, iznete sa dna alžirskog pejzaža ,,makije“, kadrovi uhvaćeni u stvarnim borbenim uslovima, doprineli su demontaži sistema kolonijalne propagande i sada novom informisanju i oformljavanju mišljenja svetske publike putem istinitih i realnih prikaza borbe za nacionalno oslobođenje, vođenim od strane alžirskog naroda.

Do posljednjih dana svog života, Labudović se vrlo često, s puno emocija prisećao trenutaka, koje je delio sa odgovornim čelnicima narodnooslobodilačke borbe kroz alžirske pejzaže-makije, sećajuci se s tugom, imena onih koji su svoje živote dali na časnom polju.

Posle proglašenja nezavisnosti, Stevan je i dalje ostao vezan za Alžir održavajući veoma čvrste prijateljske veze s vođama narodnooslobodilačke borbe, a koje je poznavao lično iz alžirskog pejzaža-makija, naročito s pokojnim predsednicima Huari Bumedijenom i Šadli Bendžadidom, koje niste mogli sprečiti, da, prilikom svake posete Jugoslaviji, jednostavno odstupe od zvaničnog protokola, i odu da posete Stevana u njegov skromni stan, u predgrađu Beograda.

Sve u Stevanovom stanu, raznim obeležjima i predmetima, podsećalo je na njegov boravak u Alžiru: tu su njegova odlikovanja, njegova mudžahidska lična karta, koju je s ponosom držao, nacionalni grb Alžira, koji su postavljeni usred dekorativnih predmeta alžirskih zanatlija, kako bi bili jasno uočljivi...

Alžir se, takođe, našao u njegovoj ličnoj sudbini kao prekretnica, jer upravo u glavnom gradu, Alžiru, tokom posete predsednika Tita Narodnoj Demokratskoj Republici Alžir, ni manje ni više, upoznao svoju suprugu – hrabru Ružicu. Bila je stjuardesa predsedničkog aviona, a on zvanični predsednikov kamerman! Ružica će podjednako sa suprugom deliti tu njegovu ljubav prema Alžiru i hrabro ga pratiti sve do tog kobnog 25. novembra 2017. godine.

Ovo je peta godišnjica otkako Stevan nije sa nama, a to je prilika da mu se oda počast na jedan svojstven energičan i srčan način, jer je sudbina ovog velikog čoveka usko vezana za Alžir.

Dokumentarni film pod nazivom ,,Kino-Gerilci: Scene iz Labudovićevih istinitih realnosti“, posvetila mu je srpska rediteljka Mila Turlajić. Film je ušao u izbor Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA). Prikladno bi bilo da upravo ovaj dokumentarac bude masovno distibuiran i emitovan u našoj zemlji sa ciljem da omogući alžirskoj omladini da ponovo otkrije ovog čoveka zajedno sa njegovim delom.

Kamera Stevana Labudovića je izložena u muzeju Mudžahida i značajno stoji na spisku prijatelja Alžira, ali takođe bi bio i izraz priznanja od samog naroda i vlasti jedne države, da upravo ime Stevana Labudovića učine besmrtnim, tako što bi njegovim imenom imenovali jednu alžirsku ulicu, ili jedan trg ili jednu stelu glavnog grada Alžira i na taj način, upisavši njegovo ime zauvek u istoriji naše zemlje Alžir, koju je izuzetno voleo.

U glavnom gradu Alžiru, 25. novembra 2022. godine

Abdelhamid Šebšub
prethodni ambasador Narodne Demokratke Repblike Alžir u Beogradu.
(2015-2021)

 LABUDOVIC EL Moudjahid

HOMMAGE À STEVAN LABUDOVIC
25. 11. 2022.

Il y a cinq ans, le 25 novembre 2017, nous quittait Stevan Labudovic, le cameraman de la révolution algérienne, laissant une œuvre gigantesque, qui reste à ce jour, l’un des fonds documentaires audiovisuels les plus crédibles et les plus professionnels de notre lutte de libération nationale.
Sur instruction du Président Tito dont il était le cameraman officiel, il a été chargé par Filmske Novosti, agence yougoslave d’actualités filmées, de se déplacer à la frontière algéro-tunisienne pour y effectuer un reportage sur le combat mené par l’ALN. C’est ainsi que Stevan Labudovic, se rendit en 1959 à Ghardimaou, en Tunisie pour une durée de trois jours, afin de réaliser des interviews avec des responsables de l’ALN.
Sa rigueur professionnelle, son engagement politique, forgé par l’histoire de son propre pays, et sa profonde probité intellectuelle, ne pouvaient s’accommoder d’un travail superficiel que pouvaient justifier, au demeurant, les conditions difficiles de réalisation d’un tel reportage.
Conscient de sa responsabilité dans la recherche de la vérité, Stevan Labudovic, armé de sa seule caméra, n’a pas hésité un seul instant à traverser la frontière, bravant tous les dangers, et à pénétrer dans les zones de combat en Algérie, accompagnant les djounouds de l’ALN dans les opérations qu’ils menaient contre les forces coloniales, au risque de sa vie.
Venu en Algérie pour trois jours, en simple reporter, Stevan Labudovic restera en Algérie trois ans, partageant les dures conditions de vie des moudjahidines et défiant quotidiennement avec eux tous les risques jusqu’à l’indépendance en 1962 !
C’est grâce à lui que nous pouvons revivre aujourd’hui, à travers les images qu’il avait réalisées, une grande partie de l’épopée de nos valeureux combattants, notamment dans la wilaya I et la wilaya II.
Ses images percutantes, rapportées du fonds des maquis, prises dans les conditions réelles du combat, ont contribué à déconstruire le système de la propagande coloniale et à informer l’opinion publique mondiale sur la réalité de la lutte de libération nationale menée par le peuple algérien.
Jusqu’aux derniers jours de sa vie, Labudovic évoquait très souvent, avec beaucoup d’émotion, les moments qu’il avait partagés avec les responsables de l’ALN dans le maquis, se rappelant avec tristesse, les noms de ceux tombés au champ d’honneur.
Après l’indépendance, il est resté attaché à l’Algérie où il avait gardé de très forts liens d’amitié avec les responsables de l’ALN qu’il avait connus dans le maquis, notamment les défunts Présidents Houari Boumediene et Chadli Bendjedid, qui ne pouvaient s’empêcher, à chaque visite en Yougoslavie, de s’écarter du protocole officiel, pour aller lui rendre visite dans son modeste appartement de la banlieue de Belgrade
Tout dans cet appartement est marqué par son séjour en Algérie : ses décorations, sa carte de Moudjahid, qu’il arborait avec fierté, l’emblème national, bien visible au milieu d’objets décoratifs de l’artisanat algérien….
L’Algérie a été aussi à la croisée de son destin personnel, puisque c’est à Alger, lors d’une visite du Président Tito en Algérie, qu’il avait rencontré son épouse, la brave Ruzica. Elle était hôtesse dans l’avion présidentiel et lui, le caméraman officiel ! Elle partagera l’amour de son mari pour l’Algérie et l’accompagnera courageusement jusqu’à ce jour fatidique du 25 novembre 2017.
C’est dire que le destin de ce grand homme est intimement lié à l’Algérie. Le cinquième anniversaire de sa disparition est une occasion pour lui rendre un vibrant hommage.
Un documentaire intitulé « Ciné-Guerrillas : Scenes from the Labudovic Réels » lui a été consacré par la réalisatrice serbe, Mila Turajlic. Il vient d’être sélectionné par le Festival International du Film Documentaire d’Amsterdam (IDFA). Il serait opportun qu’il soit largement diffusé dans notre pays afin de faire découvrir cet homme et son œuvre à la jeunesse algérienne.
Il est vrai que sa caméra est exposée au musée du Moudjahid, et qu’il figure sur la liste des Amis de l’Algérie, mais Il serait légitime que le nom de Stevan Labudovic soit immortalisé par le baptême d’une rue, une place ou une stèle dans la capitale et inscrire ainsi, à jamais, son nom dans l’histoire de notre pays, ce pays qu’il avait tant aimé.
Alger le 25 novembre 2022

Abdelhamid Chebchoub
Ancien ambassadeur d’Algérie à Belgrade
(2015-2021)

Povodom 68. godišnjice Dana Revolucije, ambasador Alžira, Fatah Mahraz, priredio je, 4. novembra 2022, prijem kome su prisustvovali i Rade Basta, ministar privrede, i Novica Tončev, ministar bez portfelja, Prestolonaslednik Aleksandar II i princeza Кatarine, lideri političkih partija, vojni zvaničnici, članovi diplomatskog kora, verski velikodostojnici, pripadnici alžirske zajednice u Srbiji i članovi Društva prijatelja Alžira.

Hor „Barili” iz Požarevca sjajno je interpretirao obe državne himne, dok je operska diva Jadranka Jovanović, oduševila goste interpretacijom pesme pokojne „Noure”, poznate alžirske pevačice.

Ambasador je, u svom obraćanju, istakao borbu naroda Alžira za oporavak nezavisnosti i iskoristio priliku da ponovi zahvalnost Alžira na solidarnosti i višestrukoj podršci bivše Jugoslavije, kao i da je pohvalio dobar kvalitet odnosa prijateljstva i saradnje između dve zemlje, ističući ekonomske i komercijalne mogućnosti obe strane, sa ciljem da se one unaprede u svim oblastima.

Prikazani su turistički filmovi o Alžiru, izložene su fotografije Alžirske revolucije, uključujući i one koje je ovekovečio pokojni Stevan Labudović.

Izvor: https://www.diplomacyandcommerce.rs/national-day-of-algeria-celebrated/
Fotografije: ambasada Alžira

Integralni govor ambasadora

Ekselencije gospodo ministri Rade Basta i Novica Tončev,
Vaša kraljevska Visočanstva,
dame i gospodo predstavnici Vlade zemlje domaćina
Ekselencije, gospodo i gospođe ambasadori,
dragi sunarodnici,
dame i gospodo,

želim da vam zahvalim što ste se odazvali našem pozivu da zajedno sa nama, proslavite Nacionalni dan Alžira.
Takođe, želeo bih da izrazim najtopliju zahvalnost horu „Barili” iz Požarevca, pod sjajnim vođstvom profesorke Katalin Tasić, na njihovoj posvećenosti ovom događaju i savršenom izvođenju nacionalne himne Alžira.
Za nas je ova svečanost prilika da odamo poštu našim slavnim borcima koji su svoje živote položili za nezavistan i suveren Alžir.
1. novembar 1954. ostaće upamćen i po njegovom simboličnom značaju pokretača koji je dao oslobodilački impuls narodima pod kolonijalnom i rasističkom vladavinom u XX veku. Ovaj datum ubrzao je proces dekolonizacije u Africi i poslužio kao podstrek oslobodilačkim pokretima, ne samo na afričkom kontinentu, već i u ostalim delovima sveta.
Moja zemlja je i dalje posvećena idealima i principima na kojima se ova borba temelji, a to su pravda, sloboda i suverenitet. Alžir nastavlja da pruža snažnu podršku i da pokazuje solidarnost sa narodima koji se bore za svoju slobodu, samoopredeljenje i nezavisnost.
Ova svečanost je i prilika da se istakne kvalitet odnosa između Alžira i Srbije koji se zasnivaju na prijateljstvu, solidarnosti i saradnji.

Želim da podsetim i na dragocenu i raznovrsnu podršku koju je srpski narod, kao i drugi narodi bivše Jugoslavije, pod vođstvom Predsednika Tita, pružio alžirskoj oslobodilačkoj borbi.
Dugogodišnje prijateljstvo alžirskog i srpskog naroda je temelj bogate i tesne saradnje kojom se danas ponosimo.
Iako i dalje postoji prostor za nove poslovne prilike, Alžir je danas najvažniji ekonomski i trgovinski partner Srbije u Africi.
Pre nego što zaključim, želim da zahvalim gospodinu Marku Jeliću, predsedniku Društva prijatelja Alžira, na njegovom neprekidnom i neumornom zalaganju što tešnjem zbližavanju naša dva naroda.

Ekselencije,
dragi prijatelji,
dozvolite mi da ovim radosnim povodom najavim da su danas među nama prisutni i specijalni gosti, gospođa Jadranka Jovanović, jedna od najvećih operskih diva u Srbiji i gospodin Nikola Rackov, uvaženi profesor i pijanista.
Oni ne samo da su prihvatili moj poziv da svojim prisustvom uveličaju ovu svečanost, već su poželeli da sa nama podele njihov ogroman talenat kao dar našem Nacionalnom danu.
Hvala.

Кulturni centar Topola u saradnji sa Društvom prijatelja Alžira, а pod pokroviteljstvom opštine Topola, organizоvao је izložbu slika alžirskih slikara Rahmani Saida i Lalega Кade, pod nazivom „Devojački snovi“, od 12. do 17. oktobra 2022. godine, u Staroj školi (dvorište Кarađorđevog konaka – stara biblioteka).

Izložba je svečeno otvorena u sredu, 12. oktobar 2022. godine, u 18 časova, a svečnom otvoranju prisustvovao je, kao uvaženi gost, ambasador Demokratske Narodne Republike Alžir, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz.

U ime domaćina, goste je pozdravila v.d. direktor Кulturnog centra Topola, Ema Stevanović. „Velika mi je čast i zadovoljstvo što smo se ovde okupili, a pre svega što su se dve države susrele na ovako lep način, uz nadu da će se naša saradnja nastaviti i dalje. Hvala ambasadoru što nas je posetio, hvala opštini, umetnicima koji su iz Alžira stigli kod nas“, rekla je Stevanović.

Predsednica Skupštine opštine Topola, Jasna Vuković, pozdravila je prisutne i istakla da će opština i dalje podržavati ovakve inicijative i ideje koje realizuje Кulturni centar.

Gostima se obratio i ambasador Mahraz, pozdravljajući inicijativu Društva prijatelja Alžira, i zahvalnost alžirskim umetnicima na dolasku u prijateljsku Topolu, koji su, na još jedan plemenit način, prikazali moderno alžirsko slikarstvo. Ambasador je izrazio spremnost da, sa opštinom Topola, radi na unapređenju odnosa, posebno u kulturi.

Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su i umetnici Rahmani Said i Laleg Кada.

TOP PRESS: https://www.youtube.com/watch?v=9lR9Zcj_l34

https://toppress.rs/izlozba-slika-alzirskih-umetnika-pod-nazivom-devojacki-snovi-od-sutra-u-topoli/

https://naslovi.net/2022-10-16/top-press/alzirski-umetnici-boravili-u-topoli-izlozbu-slika-devojacki-snovi-posetio-i-ambasador-foto-video/31778958

https://toppress.rs/alzirski-umetnici-boravili-u-topoli-izlozbu-slika-devojacki-snovi-posetio-i-ambasador-foto-video/

https://topola.rs/devojacki-snovi-u-topoli/