Кulturni centar Topola u saradnji sa Društvom prijatelja Alžira, а pod pokroviteljstvom opštine Topola, organizоvao је izložbu slika alžirskih slikara Rahmani Saida i Lalega Кade, pod nazivom „Devojački snovi“, od 12. do 17. oktobra 2022. godine, u Staroj školi (dvorište Кarađorđevog konaka – stara biblioteka).
Izložba je svečeno otvorena u sredu, 12. oktobar 2022. godine, u 18 časova, a svečnom otvoranju prisustvovao je, kao uvaženi gost, ambasador Demokratske Narodne Republike Alžir, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz.
U ime domaćina, goste je pozdravila v.d. direktor Кulturnog centra Topola, Ema Stevanović. „Velika mi je čast i zadovoljstvo što smo se ovde okupili, a pre svega što su se dve države susrele na ovako lep način, uz nadu da će se naša saradnja nastaviti i dalje. Hvala ambasadoru što nas je posetio, hvala opštini, umetnicima koji su iz Alžira stigli kod nas“, rekla je Stevanović.
Predsednica Skupštine opštine Topola, Jasna Vuković, pozdravila je prisutne i istakla da će opština i dalje podržavati ovakve inicijative i ideje koje realizuje Кulturni centar.
Gostima se obratio i ambasador Mahraz, pozdravljajući inicijativu Društva prijatelja Alžira, i zahvalnost alžirskim umetnicima na dolasku u prijateljsku Topolu, koji su, na još jedan plemenit način, prikazali moderno alžirsko slikarstvo. Ambasador je izrazio spremnost da, sa opštinom Topola, radi na unapređenju odnosa, posebno u kulturi.
Svečanom otvaranju izložbe prisustvovali su i umetnici Rahmani Said i Laleg Кada.
U okviru raznovrsnog istorijskog i kulturnog programa, povodom proslave 60. godišnjice nezavisnosti Alžira i uspostavljanja diplomatskih odnosa Alžira i Srbije, ambasada Alžira u Beogradu, u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom i Filmskim novostima, organizovala je smotru alžirskih filmova, 5, 6. i 7. jula 2022, u okviru ciklusa filmova „Klasici alžirskog revolucionarnog filma“ u Kinoteci.
Na svečanom otvaranju, 5. jula, goste je pozdravio domaćin, ambasador Alžira, Nj. E. ambasador Fatah Mahraz, a svečanosti su prisustvovali Stanko Blagojević, pomoćnik ministra kulture i informisanja, Marjan Vujović, upravnik Muzeja kinoteke, Vladimir Tomčić, direktor „Fimskih novosti“, Milutin Labudović, sin Stevana Labudovića, predstavnici diplomatskog kora, članovi Društva prijatelja Alžira.
Prikazani su filmovi „Bitka za Alžir“, „Ben Bulaid“, „Opijum i štap“ i „Izvan zakona“, koji su ovenčani međunarodnim priznanjima. U ovim delima prikazana je borba alžirskog naroda i žrtve koje je podneo da bi se izborio za svoju slobodu posle 132 godine provedene pod kolonijalnim jarmom.
Alžirski tematski film dugo je bio usresređen na rat za oslobođenje zemlje i izvor neiscrpne inspiracije za sineaste, glumce, režisere. Alžirski film rođen je tokom oslobodilačkog rata (1954-1962), zahvaljujući i angažovanju snimatelja Stevana Labudovića, koji je, po cenu sopstvenog života, boravio, tokom tri godine, na frontu sa alžirskim borcima, kako bi svojom kamerom ovekovečio borbu za nacionalno oslobođenje, ali i naučio zanatu buduće alžirske sineaste. U želji da mu se oda dužno priznanje, na margini ove smotre filoma, upriličena je i izložba njegovih fotografija.
Važno je podsetiti da je kinematografija bila jedna od oblasti, koja je omogućila da se već od kraja 50-tih godina grade veze između dve zemlje. Kako bi se materijal sniman tokom Revolucije i sačuvao, negativi i originali tog materijala su se redovno slali u Jugoslaviju, zemlju koja je bila solidarna sa borbom alžirskog naroda.
Posle sticanja nezavisnosti, alžirski film je veoma brzo stekao sve potrebne elemente: produkciju, školu i arhiv. Zahvaljujući nizu veoma zrelih umetničkih ostvarenja, mreži bioskopskih sala i dobro organizovanim filmskim institucijama kao i sopstvene Kinoteke, najveće i najuticajnije u Africi, a naravno i filmskoj kritici, alžirski film se veoma brzo pozicionirao kao jedan od najuticajnijih u Africi, odnoseći prestižne nagrade na regionalnom i međunarodnom nivou.
Ova dvostruka alžirsko-srpska proslava ima za cilj da slavi tradicionalne i istorijske odnose prijateljstva i da ih osnaži višeznačnim i uzajamno korisnim partnerstvom između dve zemlje.
Beograd, glavni grad Srbije, obeležio je dvostruki jubilij – 60. godišnjicu Dana nezavisnosti Demokratske Narodne Republike Alžir, i uspostavljanja diplomatskih odnosa između Alžira i Srbije. Brankov most, Avalski toranj, Palata Albanija i fontana Slavija bili su osvetljeni u bojama alžirske zastave.
Pošta Srbije i Ambasada Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji predstavile su danas u PTT muzeju prigodno izdanje poštanskih maraka „60 godina diplomatskih odnosa Srbije i Alžira”. Na događaju u čast dvostrukog jubileja – šest decenija diplomatskih odnosa i 60. godišnjice nezavisnosti Narodne Demokratske Republike Alžir, govorili su Nj. E. ambasador Alžira u Srbiji Fatah Mahraz, Milan Milanović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova Srbije, i Zoran Đorđević, v.d. direktora Pošte Srbije.
U nastavku događaja, direktor Đorđević i ambasador Mahraz, otvorili su za javnost izložbu umetničkih slika alžirsko-srpskog umetnika Adela Faresa i izložbu alžirske filatelije. „Pošta Srbije pridružuje se obeležavanju jubileja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira prigodnim filatelističkim izdanjem, u čast brojnih i bogatih veza Srbije i Alžira još od sredine prošlog veka, koje su od tada u stalnom usponu i obeležene sveobuhvatnim napretkom, prijateljstvom i međusobnim uvažavanjem, kao i težnjama obe strane ka najširoj bilateralnoj saradnji i još čvršćem povezivanju u sferi privrede, političkog dijaloga, oblastima kulture i umetnosti i približavanju kultura i tradicije. Izdanje prigodnih poštanskih maraka priredili smo u čast višedecenijskog prijateljstva i otvarajući novo poglavlje u razvoju naših odnosa u svim oblastima od zajedničkog interesa”, rekao je Zoran Đorđević.
„Kaljeno kroz istoriju, alžirsko-srpsko prijateljstvo vuče korene iz oslobodilačke borbe koju je vodio alžirski narod protiv francuskog kolonijalizma i dragocene i višeznačne pomoći koju je srpski narod pružio alžirskom narodu u njegovoj borbi za nezavisnost. Ova aktivna solidarnost ostaće zauvek urezana u srcima i sećanju svih Alžiraca”, rekao je ambasador Fatah Mahraz. On je zahvalio Pošti Srbije i direktoru Đorđeviću na filatelističkom izdanju koje odražava značaj koji Srbija pridaje razvoju istorijskih prijateljskih odnosa i saradnje sa Alžirom, kao i Društvu prijatelja Alžira na organizaciji događaja.
Filatelističko izdanje „60 godina diplomatskih odnosa Srbije i Alžira” za motive na marki ima manastir Šišatovac u Srbiji i Veliku džamiju u Alžiru, dok su motivi na vinjetama detalj – freska sa prozora manastira Šišatovac, voćke karakteristične za Srbiju i Alžir – šljive i urme, i mozaik sa fontane u Kazbi. Smederavska tvrđava i Kazba u gradu Alžiru, motivi su na FDC kovertu. Stručnu saradnju u realizaciji izdanja obezbedila je Ambasada Alžira u Beogradu, dok je umetnička realizacija delo Miroslava Nikolića, kreatora maraka Pošte Srbije.
Adel Fares, mladi je likovni umetnik alžirsko-srpskih korena, rođen 1994. godine u Beogradu, gde je i diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Master studije završio je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a deo studija proveo je i na Fakultetu lepih umetnosti i dizajna u Bratislavi. Ostvario je dve samostalne izložbe i izlagao na grupnim izložbama u Srbiji i u inostranstvu. Izložba umetničkih slika Adela Faresa i izložba alžirske filatelije u PTT muzeju su za posetioce otvorene do 2. avgusta.
Na sceni „Kult“, Ustanove kulture „Vuk Stefanović Karadžić“, u nedelju, 3. jula 2022. godine, u izvedbi Ivane Šćepanović, odigrana je monodrama „Fatma“, alžirskog pisca Mohameda Bengetafa.
Iako mnogi kažu da je monodrama najteži i najzahtevni žanr za jednog glumca, večerašnje izvođenje je pokazalo da je glumica Šćepanović sa velikom lakoćom, pokazala majstorstvo izraza, pokreta, ali i privukla pažnju publike, od koje je dobila dugi aplauz i zaslužene ovacije.
Tekst monodrame, u prevodu Jasmine Petrović, zapravo je priča obične žene, čistačice Fatme, o slobodi, vrednostima i svakodnevici. Kako ističe glumica Šćepanović „Fatma je čistačica, u ministarstvu i opštini, i jedanput mesečno izlazi na terasu svoje zgrade, na kojoj provodi jedini slobodan dan u mesecu, jedinom mestu gde se oseća slobodno i spokojno, i gde pere svoj veš. Taj prostor zapravo je prostor njene slobode“.
,,Fatma“ je delo čuvenog alžirskog, dramskog, pisca Mohameda Bengetafa (1939–2014). Prvi put je izvedena 23. maja 1990. u pozorištu El-Mugar, u gradu Alžiru, a Fatmu je glumila Sonja. Predstava se izvodi širom sveta, a prvi put na srpskom jeziku ju je igrala glumica Ivana Šćepanović, 13. novembra 2014. godine, a alžirski pisac Bengetaf je dao autorska prava, bez nadokande, Društvu prijatelja Alžira u Srbiji, neposredno pre nego što je preminuo.
Ovaj događaj je, još jedan, u nizu koje organizuju Ambasada Alžira u Srbiji, uz podršku srpskih partnera, a povodom obeležavanje dvostrukog jubileja – 60. godina nezavisnosti Alžira i 60. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira. Izvedbi je prisustvovao i Nj. E. ambasador Fatah Mahraz, koji je i uputio čestitke glumici Šćepanović na odličnoj predstavi.
Svečanim otvaranjem izložbe arhivskih dokumenata srpsko-alžirske saradnje, u subotu, 2. jula 2022. godine, u galeriji opštine Vračar, Ambasada Alžira u Srbiji, u saradnji sa Arhivom Jugoslavije i Gradskom opštinom Vračar, otpočela je obeležavanje dvostrukog jubileja – 60. godina nezavisnosti Alžira i 60. godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira.
U saradnji sa Arhivom Jugoslavije, institucijom kulture od nacionalnog značaja, ambasada Alžira je priredila izložbu arhivskih dokumenata, fotografija važnih događaja iz istorije diplomatskih odnosa dve zemlje.
Na izložbi je govorio Dragan Teodosić, viši arhivista Arhiva Jugoslavije, koji je, podsetio na to da je saradanja Arhiva Jugoslavije i Ambasade Alžira, veoma plodna, i da je ovo treća izložba, koja sveobuhvatno pokazuje značaj saradnje dve zemlje, kao i mnogobrojne kontakte i posete. Teodosić je istakao da je, na ovoj izložbi, predstavljen i dokument o otvaranju jugoslovenske ambasade u Alžiru, 1962. godine.
Ambasador Alžira, Nj. E. Fatah Mahraz istakao je „da su izložene fotografije i posebno bogata dokumentacija, koja ovekovečuje značajnu prepisku između Alžira i Beograda, između 1956. i kasnih osamdesetih, i osvetljava istorijsku dubinu odnosa aktivne solidarnosti i izuzetnog prijateljstva, koji su povezivali Alžir i Srbiju, a koje, kako to nalaže obaveza pamćenja, ali i zahvalnost, moraju da, kao istorijsko nasleđe, budu prenete sledećim pokoljenjima.
Ova vrsta izložbi ističe značaj arhiva, kao nacionalnih institucija, koje čuvaju sećanja naroda i država. Uvereni smo da će posle ove uslediti i druge slične izložbe, zahvaljujući tradicionalnoj saradnji Ambasade sa Arhivom Jugoslavije, i da će one doprineti boljem i plodnijem naučnom dijalogu među istoričarima, studentima i istraživačima obe zemlje.
Višeznačna i dragocena podrška bivše Jugoslavije, njenih naroda i njenog rukovodstva, posebno se ogleda u odluci o otvaranju njene amabasade, donetoj 2. jula 1962, samo dan nakon referenduma o nezavisnosti Alžira.
Ova izložba je deo raznovrsnog kulturno-istorijskog programa koji je Ambasada pripremila zajedno sa svojim srpskim partnerima.
Ovom dvostrukom alžirsko-srpskom proslavom, u julu 2022. slave se istorijske i tradicionalne veze prijateljstva, saradnje i solidarnosti i ističe se njihovo neprekidno snaženje kroz mnogostruko, uzajamno korisno partnerstvo dve zemlje“.
Svečanosti su prisustvovali predstavnici institucija kulture, diplomatskog kora, članovi Društva prijatelja Alžira, kao i alžirski studenti koji su na školovanju u Srbiji.
Tokom dva dana vikenda, 25. i 26. juna, u Muzeju afričke umetnosti, u Beogradu, održan je Afro festival. Brojni sugrađani i posetioci našega grada imali su priliku da se upoznaju sa afričkim kulturnim nasleđem kroz brojne muzejske popularne programe: javna vođenja, predavanja, muzičke, plesne i likovne radionice za decu i odrasle, kao i prodajni afrički bazar. Nајsvеčаniјi dео fеstivаlа bio je prоgrаm – Durbаr, dаn priјаtеlјstvа, muzikе i plеsа, održan u nedelju, 26. juna. Ovaj deo Festivala organizuje Muzej, uz drаgоcеnu pоdršku аfričkih аmbаsаdа, u prisustvu šefova misija Alžira, Angole, Egipta, Konga, Libije, Maroka, Tunisa, kao i konzulata Namibije i Jamajke. Ovogodišnji domaćin festivala bila je Ambasada Republike Angole.
Na centralnom događaju, tačno u podne, javnosti su se obratili direktorka Muzeja afričke umetnosti, zatim doajen Grupe afričkih ambasadora u Beogradu, i ambasador Republike Angole.
Doajen Grupe afričkih ambasadora u Beogradu istakao je da je „Аfrо fеstivаl оd svоg оsnivаnjа, 1997. gоdinе, pоstао rеdоvnа mаnifеstаciја, јеdinstvеnа zа Srbiјu u cеlоm rеgiоnu zаpаdnоg Bаlkаnа, čiјi је cilј dа prоmоvišе priјаtеlјstvо Srbiје i nаrоdа Аfrikе, krоz rаzličitе аktivnоsti usmеrеnе nа mlаdе, nа muzičkе nаstupе, mоdnе rеviје i druge aspekte afričkog kulturnog nasleđa“.
Prisutnima se obratio i ambasador Republike Angole, koji je istakao: „Afrička kultura, umetnost i tradicije su toliko raznovrsne da smo smo zahvalni da u Beogradu imamo ovako značajno mesto koje dozvoljava svima da dobiju makar uvid u afričku kulturnu raznolikost. Angola ima tu čast da bude domaćin ovogodišnjeg festivala i Ambasada je tesno sarađivala sa muzejem u pripremi niza događaja kojim se prestavlja tek delić angolske umetnosti i kulture“.
Istaknuti angolski umetnik Kiluanž Kija Henda, održao je predavanje, a glavni muzički događaji dana predstavljali su, nastup benda „Avalski put“, koji čine afrički studenti u Beogradu, koji borave i studiraju u našoj zemlji zahvaljujući projektu „Svet u Srbiji“ i spektakularan nastup rege muzičara Horsman Coyote.
Na štandu ambasade Alžira, koja je pripremila, tradicionalno, slatki i slani kus-kus, slatke đakonije, alžirske urme i čaj, domaćin je bio Nj. E. Ambasador Fatah Mahraz, koji je poželeo dobrodošlicu svim posetiocima, posebno članovima Društva prijatelja Alžira.
U čast obeležavanja 60. godišnjice nezavisnosti Alžira i 60. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa Alžira i Srbije, Ambasada Alžira u Beogradu je, uz podršku relevantnih srpskih institucija i ustanova, tokom prvih deset dana jula 2022, organizovala bogat i raznovrstan program kulturnih aktivnosti, koji je završen Danom alžirske gastronomije, u bašti Muzeja afričke umetnosti.
U zelenom vrtu muzeja koji baštini najlepše sećanje na afričku kulturu, umetnost, i podseća nas na borbu afričkih naroda za svoju slobodu, ambasada Alžira je pripremila bogatu ponudu alžirksih jela, ukusa, začina, pokazujući svu moć raznolikosti ponude ove najveće države afričkog kontinenta.
U Kultunom centru Kikinda otvorena je, 27. maja 2022. godine, izložba fotografija „Alžir – biser Magreba“, umetničkog fotografa, Vladimira Lukača, kojom predstavlja svoje fotografske impresije ove najveće države afričkog kontinenta. Svečanom otvaranju, pored autora, prisustvovali su ambasador Narodne Demokratske Republike Alžira u Srbiji, NJ.E. Fatah Mahraz i gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, koji je, tom prilikom, istakao da izložba ima posebnu vrednost, s obzirom na to da kruniše 60 godina prijateljskih odnosa Alžira i Srbije.
„Veoma sam srećan što sam posmatrajući fotografije, izučavajući istoriju i sagledavajući savremeno doba Alžira, saznao da ova lepa zemlja ima dosta sličnosti sa Srbijom. Pred nama je dobra saradnja i siguran sam mnogo bolji dani u odnosu dve države. Kroz ovu izložbu, preko ovih 60 fotografija, videćemo delić lepote Alžira i naučiti dosta o toj afričkoj državi“.
Svečano otvaranje izložbe pripalo je ambasadoru Alžira u Srbiji: „Zahvaljujem kikindskom gradonačelniku i Gradu Kikindi na gostoprimstvu i prilici da otvorimo ovu izložbu. Zahvaljujem gospodinu Marku Jeliću, koji predsedava Društvom prijatelja Alžira, koji nam je omogućio kontakt sa gradonačelnikom Kikinde. Imali smo veoma kvalitetan razgovor sa kikindskim gradonačelnikom, dobio sam veoma korisne i sveobuhvatne informacije o gradu, kada se radi o istoriji, privredi, kulturi i turizmu. Predložili smo i saradnju o bratimljenju grada Kikinde sa još jednim alžirskim gradom sa ciljem da se pobratime dve sredine. Mnogo je prilika da sarađujemo na svim poljima što će se, siguran sam, i ostvariti“.
Izložene fotografije nastale su 2019. godine u februaru, koji je najpogodniji mesec za putovanja u Africi, imajući u vidu da su vremenske prilike tada veoma odgovarajuće: „Radi se o poseti Alžiru, državi koju malo znamo i slabo je poznajemo. Zahvaljujući ovoj izložbi, posetioci će biti u prilici da malo bolje vide koliko je Alžir lepa zemlja, naša prijateljska država. Na fotografijama su prikazani tragovi Rimskog carstva koje je u to doba vladalo. Ima mnogo toga što treba videti“, poručio je autor izložbe, Vladimir Lukač.
Na inicijativu Društva prijatelja Alžira, gradonačelnik Kikinde, Nikola Lukač, upriličio je, 27. maja 2022. prijem za ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžira u Srbiji, NJ. E. Fataha Mahraza. Jedan od razloga prve posete alžirskog ambasadora nekoj srpskoj opštini, jesu investicioni potencijali i produbljivanje saradnje dve države preko manjih gradova. Gradonačelnik Kikinde je, tom prilikom, istakao da će se u narednom periodu odabrati jedan alžirski grad sa kojim će Kikinda razmeniti iskustva iz svih oblasti, što će biti prvi koraci ka saradnji našeg i nekog alžirskog grada: „Kikinda sigurno nije slučajno odabrana. Mi smo u poslednjih godinu dana intenzivno radili na promociji Kikinde, prikazali smo sve lepote našeg grada, ali i investicione potencijale, tako da nije slučajno što nam poslednjih meseci dolaze predstavnici mnogih zemalja tražeći da zajednički uradimo određene projekte, da vršimo razmenu naših sugrađana, ali i da razmišljamo o budućim investicijama u Kikindi. Mislim da smo na izuzetno dobrom putu da Kikinda postane bogatija sa još sadržaja, a želja nam je da sarađujemo sa gradovima iz celog sveta“.
Za alžirskog ambasadora dolazak u Kikindu predstavlja prvu zvaničnu posetu nekom gradu u našoj zemlji. Teme sastanka sa gradonačelnikom i njegovim saradnicima bili su investicioni potencijali Kikinde, ali i potencijalno produbljivanje saradnje između dve države, preko manjih gradova. U okviru posete, predviđeno je otvaranje izložbe fotografija u Kulturnom centru Kikinda pod nazivom „Alžir – biser Magreba“, umetničkog fotografa, Vladimira Lukača: „Došao sam u Srbiju pre šest meseci, a ovo je prvi poziv koji sam dobio od jednog gradonačelnika kako bih došao i otkrio lepote ovog grada. Za mene ovo nije ništa neobično jer sam o Kikindi mnogo toga pročitao na internetu. Pročitao sam da se radi o prelepom gradu, vrlo specifičnom, sa mnogo detalja i ponuda. Razmišljamo kako da se Kikinda pobratimi sa gradom, koji ćemo naći, a koji ima sličnu industriju i potencijale, kako bi dolazilo do češće razmene iskustava, da bi dolazilo do razmene studenata i đaka i da bi se stvorila klima za bližu saradnju sa tim gradom-pobratimom“.
U Palati Vlade Republike Srbije, 25. maja, proslavljen je Dan Afrike, ustanovljen 1963. godine, a koji se u Srbiji obeležava kao simbol prijateljstva i saradnje sa bivšom Jugoslavijom i Srbijom, kao i velikog ekonomskog razvoja afričkih država.
Državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, Nemanja Starović, istakao je da se nada da afrički prijatelji nisu zaboravili pomoć Jugoslavije u borbi za oslobođenje od kolonijalizma, a Srbija i danas sa zemljama tog kontinenta ima dobre i prijateljske odnose. Starović je poručio da je Srbija zadovoljna napretkom u razvoju afričkih država i da želi da taj kontinent bude jak globalni faktor i partner. Želimo i dalje jaku saradnju sa Afrikom i njen razvoj, zaključio je on.
Još otkada je osnovana Afrička unija, od 1963. godine, prijateljstvo je zasnovano na pomoći bivše Jugoslavije državama Afrike. Pre 59 godina afrički lideri su se udružili u borbi protiv kolonijalizma, a danas države beleže ekonomski i društveni razvoj. Afrički ambasadori pozvali su kompanije iz Srbije da investiraju u afričke zemlje, i pozdravili otvaranje novih ambasada Srbije u državama Afrike, koji vide kao nastavak podrške kontinentu.
Jedan od domaćina bio je i Nj. E. ambasador Alžira, Fatah Mahraz, a svečanosti su prisustvovali i članovi Društva prijatelja Alžira.
Povodom nekadašnjeg Dana mladosti, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz, izvanredni i opunomućeni ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir, u pratnji Marka Jelića, predsednika Društva prijatelja Alžira, posetio je, 25. maja, „Kuću cveća“, u Muzeju Jugoslavije, i položio cveće na grobu Josipa Broza Tita.
Ambasador Mahraz se upisao u knjigu utisaka, a predsednik Društva ga je upoznao sa Joškom Broz, Titovim unukom, sa kojim je evocirao sećanje na njegovog dedu, i preneo zahvalnost Alžira za Titovu podršku alžirskoj borbi za nezavinost.
Dan mladosti se u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) proslavljao svakog 25. maja od 1945. do 1988. godine. Ovaj praznik je bio povezan sa rođendanom doživotnog predsjednika SFRJ Josipa Broza Tita (1892–1980) i prvih godina se obeležavao samo kao njegov rođendan, a 1957. godine je na njegovu inicijativu postao Dan mladosti.
Novoimenovani ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir, Nj. E. Fatah Mahraz, predao je, 16. marta 2022. godine, akreditivna pisma predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću.
U razgovoru sa ambasadorom Alžira, predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo tradicionalno prijateljskim odnosima Srbije i Alžira, kao i očekivanje da će bilateralna saradnja u različitim oblastima, a koja je trenutno ispod postojećih mogućnosti, dobiti na zamahu.
Ambasador Mahraz preneo je pozdrave i poziv predsednika Abdelmadžida Tebuna da predsednik Vučić učini zvaničnu posetu Alžiru.
Predsednik Vučić je istakao značaj koji je za srpsko-alžirske odnose imala poseta premijera Benabderahmana prošlog oktobra, prilikom obeležavanja 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja u Beogradu.
Predsednik Vučić i ambasador Mahraz su razgovarali o brojnim temama od zajedničkog interesa, uključujući dalje korake na razvoju bilateralnih odnosa. Dvojica sagovornika su izrazili očekivanje da će uskoro biti potpisani novi sporazumi, koji će omogućiti raznovrsniju saradnju, kao i da će biti aktiviran rad Mešovitog komiteta za saradnju.
Predsednik Vučić je posebno zahvalio na principijelnom stavu Alžira o poštovanju međunarodnog javnog prava i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije u vezi sa nepriznavanjem samoproglašene nezavisnosti tzv. Kosova.
Ambasador Mahraz je rekao da Alžir, kao i Srbija, čuva svoju nezavisnost u odlučivanju.
Današnjoj ceremoniji predaje akreditivnih pisama novoimenovanih ambasadora prisustvovao je i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.
Foto-svedočanstvo, kao sećanje na jugoslovensko-alžirsku saradnju i prijateljstvo u godinama posle oslobođenja Alžira prikazano je na fotografijama nastalim u periodu od 1966-1970. godine koje su pripadale Jordanu Antiću (1941-2015), koji je u ovoj zemlji boravio i radio kao inženjer geologije. Dokumentarni fotografski zapisi predstavljeni su na virtuelnoj izložbi “Sećanja, foto-svedočanstvo jugoslovensko-alžirskog prijateljstva u godinama posle oslobođenja Alžira (1966-1970)”. Postavka je organizovana povodom 67. godišnjice početka rata za nacionalno oslobođenje, koji je trajao od 1954. do 1962. godine. Izložbenu građu pripremila je Jordanova kćerka, Milena Antić, koja je, posle smrti oca, pronašla bogatu arhivu fotografija, dokumenata, ličnih predmeta, poštanskih marki, i mnogih drugih predmeta, koje je Jordan čuvao, kao drage uspomene.
Jugoslavija je bila prva evropska zemlja, koja je podržala borbu alžirskog naroda za slobodu i priznala privremenu vladu Alžira, tako da je ova prijateljska zemlja u godinama slobode pozivala mnogobrojne stručnjake iz tadašnje Jugoslavije da pomognu Alžiru u obnovi i razvoju. Jordan Antić, zaposlen kao inženjer geologije u firmi ,,Geosonda“, otišao je u Alžir 1966. godine, i u ovoj afričkoj zemlji proveo je najlepše godine svog radnog veka. Voleo je fotografiju i vrlo brzo, nakon dolaska u Alžir, kupio je fotoaparat, kojim je zabeležio različite impresije i crtice iz svoje svakodnevice - radove na gradilištima i bušotinama u pustinji, istraživanja, koja su vršena tokom tih godina, kao i gradove, događaje i ljude, kojima je bio oduševljen i o kojima je s ljubavlju pričao do kraja života. Tako su nastale i fotografije gradova i predela širom Alžira - Bensekrana, Šlefa, Faid Ahmeda, Marhuma, Maskare, Bu Hanifije, Kabilije, Konstantina, Skikde, Tipaze, Bu Saade, Hasi Mesauda, Orana, kao i alžirske prestonice grada Alžira - botaničke bašte El Hama, alžirske kazbe, centra grada, trga sa spomenikom emira Abdelkadera.
Izložba je obogaćena i fotografijama koje su nastale tokom posete predsednika Josipa Broza Tita koji je sa suprugom Jovankom boravio u Alžiru od 5. do 9. novembra 1969. godine. Jedna u nizu zanimljivih fotografija je i veliki sneg koji je u decembru 1967. godine iznenada pao, i na putu od grada Maskare do Sidi bel Abesa polomio masline. To je za ovu afričku zemlju bila posebna atrakcija.
Kroz ovu izložbu Društvo prijatelja Alžira oživljava sećanje na Jordana Antića koji je zavoleo Alžir, njegove lepote i jedinstvenosti, sa posebnim osvrtom na jugoslovensko-alžirsku privrednu saradnju koja i danas ima potencijal. Izložba pokazuje veličinu i značaj jugoslovensko-alžirskog prijateljstva, saradnje i pečata koji su jugoslovenski graditelji dali za razvoj posleratnog Alžira.
KLIKOM NA FOTOGRAFIJU ISPOD POKRENITE VIRTUELNU IZLOŽBU
На путу за град Алжир, октобар 1966. године.
Ветрењача помоћу које се пумпа вода из бунара велике дубине (до 60 м), у околини Мархума (Marhoum), града који се налази 110 км југоисточно од града Сиди бел Абеса (Sidi Bel Abbès). Често се срећу овакве ветрењаче на ободу пустиње. Стотине мештана са својим машинама за воду и магарцима носе овај драгоцени товар километрима далеко. 1967. године. (текст са полеђине фотографије)
Ел Аснам, данас Шлеф, испред Судске палате, септембар 1967. године. До 1962. године град Ел Аснам звао се Орлеансвил (фр. Orleansville), а од 1981. се зове Шлеф (фр. Chlef) - по реци Челиф најдужој у Алжиру - 733 км, када је промењен назив града због повезаности имена Ел Аснам са катастрофама које су град задесиле у прошлости - до 1981. године Ел Аснам је преживео два јака земљотреса (1954. и 1980. године када је 80% града уништено). Након земљотреса град је на предлог становника променио име, потпуно је обновљен тако да има врло мало зграда из прошлих времена.
Ел Аснам, данас Шлеф, хотел ,,Будоен’’ (фр. Baudoin), у соби, септембар 1967. године.
Језгро из бушотине неке француске фирме од пре петнаестак година (прим. аут. изложбе око 1950. године), на тридесетак км од града Орлеансвила - Ел Аснама (данас Шлеф) према Орану, на неколико километара испред града Инкермана (данас Уед Риу (Oued Rhiou)- градић који се за време француске колонизације звао Инкерман, познат је по економском развоју у периоду 70-их година у Алжиру), са леве стране поред пута. Бушено је у кречњаку, а пречник језгра је 1,2 м. Мај 1967. године. (текст са полеђине фотографије)
Мархум, радилиште Faïd Ahmed, на вратима бараке, новембар 1967. године.
Мархум, код бунара Faïd Ahmed, новембар 1967. године.
Мархум, радилиште Faïd Ahmed, новембар 1967. године.
Маскара, изненадни велики снег, децембар 1967. године.Град Маскара се налази у унутрашњости Алжира, 60 км од обале Средоземног мора.
Пут од Маскаре ка граду Сиди бел Абес, децембар 1967. године. Изненадно невреме поломило је маслине на путу за Сиди бел Абес.
Бу Ханифија, испред бање - терме (фр. les Thermes), јануар 1968. године. Бу Ханифија (Bou Hanifia) је село које се налази у покрајини Маскара. Богато је термо-минералним изворима (бања), а ту се налазе и рушевине из доба Римског царства. На 4 км од села 1930. године изграђена је на реци Хамам (Oued el Hammam) брана Бу Ханифија.
Складиште сирове плуте у Кабилији, јануар 1968. године. Кабилија је део Алжира на обали Средоземног мора у ком живе Бербери, аутохтона етничка заједница која живи у Северној Африци и говори берберски језик. Махом живе на подручју Марока и Алжира, али се мање заједнице могу наћи до Египта на истоку, као и до Буркине Фасо на југу.
Константин, мост Сиди Рашед (Sidi Rached), фебруар 1968. године. Константин је трећи град по величини у Алжиру, главни град источног дела Алжира. Због специфичности терена у архитектури издвајају се мостови и пасареле.
Константин - ланчани мост пасарела Сиди Мсид (Sidi-M'Cid), фебруар 1968. године.
Брана Ла Шефија (фр. La Chefia), март 1968. године. Брана Ла Шефија налази се на истоку Алжира, на реци Бу Намуса (Oued Bou Namoussa), у близини границе са Тунисом, почела је да се гради 1965. године.
Алжир, панорама града, март 1968. године.
Град Алжир, Ботаничка башта Eл Хама, март 1968. године. Ботанички врт Ел Хама ,,El Hamma’’ (фр. le Jardin d’Essai du Hamma) добио је име по некадашњем називу кварта у ком се налази. Основан је 1832. године, један је од најважнијих ботаничких вртова у свету, простире се на површини од 58 хектара, од чега је 38 хектара ботаничка башта, 20 хектара арборето - зона са дрвећем.
Зграда у aлжирској казби, март 1968. године. Казба је стари део (традиционална четврт) града Алжира. Карактеришу је лавиринти уских, кривудавих уличица у којима се лако може изгубити правац кретања. У казби се, поред традиционалних кућа у којима живи око 50 хиљада људи, налазе и остаци тврђаве, османских палата, јавних купатила, џамија и др. Алжирска казба утицала је на план изградње многих градова западног дела Медитерана и суб-Сахарске Африке и налази се под заштитом УНЕСКА од 1992. године.
Гасту, 21. мај 1968. године, 27. рођендан. Гасту је место у провинцији Скикда, данашњи назив је Bekkouche Lakhdar.
Гуелма, мај 1968. године. Гуелма је античко римско позориште (фр. „Le théâtre romain de Guelma“) које је изграђено почетком трећег века.
Бушење бунара, негде у Алжиру, 1968. године.
Плажа Club de Pins, 25 км западно од града Алжира, август 1968. године.
Базен са морском водом у општини Баб ел Уед (Bab El Oued). Налази се поред хотела ,,El Kettani’’ у граду Алжиру, август 1968. године.
Базен са морском водом у општини Баб ел Уед (Bab El Oued). Налази се поред хотела ,,El Kettani’’ у граду Алжиру, август 1968. године.
Скикда - град-лука у северно-источном Алжиру, фебруар 1969. године.
На радилишту у Скикди, јул 1969. године.
На радилишту у Скикди, јул 1969. године.
Радилиште, негде у Алжиру; види се натпис фирме за коју је Јордан Антић радио - ,,Геосонда’’, 1969. године.
Посета председника Јосипа Броза Тита и Јованке Броз Алжиру на позив председника Савета револуције и председника Савета министара Хуари Бумедијена, од 5. до 9. новембра 1969. године; дочек на аеродрому града Алжира „Dar el Beida'' (данашњи назив аеродрома је „l'Aéroport international d'Alger-Houari-Boumédiène'').
Улице града Алжира приликом посете Тита и Јованке Броз Алжиру - трг емира Абделкадера, новембар 1969. године. На тргу емира Абделкадера налази се споменик емира Абделкадера, војног и верског лидера Алжираца и вође отпора против француске доминације у 19. веку. На тргу се налази и Milk bar, место чувено по једном од првих бомбашких напада који се десио 30. септембра 1956. године; овај бомбашки напад је била једна од првих акција изведена од стране ФЛН-а (Народноослободилачки фронт) у герилском рату под називом „Битка за Алжир“ који се као кампања одвијао 1956. и 1957. године, током Алжирског рата за независност од француске колонијалне власти (од 1954. до 1962. године).
Тито и Јованка Броз у посети Алжиру; сусрет са Југословенима у Народној палати (фр. Palais du Peuple), новембар 1969. године.
Тито и Јованка Броз у посети Алжиру, Јованка Броз са Југословенкама и децом у Народној палати, новембар 1969. године.
Тито и Јованка Броз у посети Алжиру, Тито у Народној палати, новембар 1969. године.
Константин, мост Ел-Кантара (El-Kantara), јул 1969. године.
Скикда, поглед на Градску кућу, јул 1969. године.
Бу-Саада, март 1969. године. Град Бу-Саада (Bou-Saâda) налази се 241км југоисточно од Алжира, познат је под називом „Град среће“ или „Врата пустиње“. Бу-Саада је старо трговачко средиште за номаде и путнике-трговце.
Бу-Саада, стари део града (арап. ксар - утврђено село), март 1969. године.
“Гроб хришћанке”, на путу за Типазу , 25. јануар 1970. године. Споменик који погрешно називају “Гроб хришћанке” (фр. Tombeau de Chrétienne) - назив потиче од орнамената у облику крста на каменим вратима, или Римљанкин гроб како га Арапи зову, је древна археолошка загонетка. Налази се на путу за Типазу, на око 50 км западно од града Алжира. Верује се да ју је градио ју краљ Мауританије, Алжира, Туниса и Марока Јуба II. Изградња је почела 30-те године п. н. е, а завршена крајем првог века. Висока је 40 м. Унутра води тунел дужине 150 м, а висине 2.5 м до централне собе, где је био ковчег са Јубином женом Клеопатром Селеном, која је била краљица и кћер чувене Клеопатре и Марка Антонија. Гробницу су отворили Вандали и однели су ковчег са краљицом и бацили га у римску луку. Благо нису могли да пронађу и верује се да је још увек ту сакривено. (комбиновано са текстом са полеђине фотографије)
Алжир, у канцеларији, маја 1970. године.
Пут ка Хаси Месауду, мај 1970. године. Хаси Месауд (Hassi Messaoud) је најбогатији град у Алжиру, налази се 800 км јужно од града Алжира, познат по експлоатацији нафте која је ту откривена 1956. године.
Пут ка граду Хаси Месауду, мај 1970. године.
Пут ка Хаси Месауду, мај 1970. године.
Лагуат, мај 1970. године. Лагуат (Laghouat) је оаза и град који се налази на северном ободу Сахаре, око 400 км јужно од града Алжира. Зову га врата пустиње. На слици је данашњи Општински музеј, који је 1970. године био катедрала.
Пут ка Хаси Месауду, испред маузолеја-гробнице, мај 1970. године.
Пут ка Хаси Месауду, мај 1970. године
Пут ка Хаси Месауду, мај 1970. године.
Пут ка Хаси Месауду, берберски шатори, мај 1970. године.
Град Гардаја, мај 1970. године. Гардаја (Ghardaïa) је град оаза који се налази 600 км јужно од главног града Алжира, у долини реке Мзаб (Wadi Oued M’Zab) у којој поред Гардаје леже још четири града: Мелика (Melika), Бени Исгуен (Beni Isguen), Бу Нура (Bou Noura) и Ел Атеуф (El Atteuf). Ови градови чине Пентаполис и до данашњих дана сачували су готово непромењен облик. Казбу града Гардаја, која је под заштитом УНЕСКА од 1982. године, одликује јединствена архитектура од беле, ружичасте и црвене глине. На фотографији се види минарет џамије који је изграђен у облику пирамиде.
Хаси Месауд, нафтно поље у пустињи, мај 1970. године. ,,Repal’’ је француска компанија која је управљала бушотином до национализације 1970-71. године. 70-тих година је комплекс прешао потпуно у алжирске руке и до данас њиме управља алжирска национална нафтна компанија „Sonatrach“.
Хаси Месауд, петрохемијски комплекс, мај 1970. године.
Хаси Месауд, нафтно поље, мај 1970. године.
Хаси Месауд, спаљивање гаса на нафтним пољима, мај 1970. године.
Хаси Месауд, бакље од спаљивања гаса на нафтним пољима ноћу, мај 1970. године.
Хаси Месауд, обасјани бакљама са нафтних поља ноћу, мај 1970. године.
Оран, панорама луке, 1970. године. Оран је други град по величини у Алжиру после главног града Алжира. Налази се на северо-западу земље, између Тангера и Алжира, место где је Алжир најближи Шпанији. У архитектури града видљив је утицај Римљана, Византинаца, Шпанаца, Француза.
На путу за Ел Уед, 1970. године.
Ел Уед, 1970. године.Ел Уед (El Oued), што у преводу са арапског значи река, је главни град покрајине Ел Уед. Налази се 400 км источно од града Алжира, на граници са Тунисом. Већина кровова у насељу је изграђена у виду купола тако да је град познат под именом „Град хиљаду купола“. На слици је некадашња џамија коју су Французи претворили у хотел Трансатлантик.
