Sindikat srpske policije – Regionalni centar Beograd, organizovao je, 10. novembra 2018, u hotelu „Prezident“, u Kovilovu, tribinu povodom obeležavanja stogodišnjice od završetka Prvog svetskog rata.

Posle radnog dela programa, izložbu „Srpsko vojničko groblje u Alžiru“, koje se nalazi u mestu Deli Ibrahim, u gradu Alžiru, otvorio je Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, koji je upoznao goste o postojanju ovog srpskog vojnog memorijala u ovoj prijateljskoj zemlji Magreba.

http://ssp.org.rs/ssp-povodom-stogodisnjice-primirja-u-prvom-svetskom-ratu/

U petak, 26. otkobra 2018. godine, u 15h na Sajmu knjiga, u hali 1, na štandu izdavačkog preduzeća SEZAMBOOK, autorka knjige Aleksandra Vojinović potpisivaće II izdanje knjige „Sećanja na Alžir“.

Svi koji nisu imali priliku do sada, moćiće knjigu da kupe kod izdavača, po sajamskoj ceni.

Dobrodošli!

Trejler:

 U beogradskom Muzeju afričke umetnosti održano je tematsko veče povodom obeležavanja stogodišnjice rođenja Nelsona Mandele, kao i promocija engleskog izdanja knjige „Mandelin kod“ autora dr Vesne Jugović de Vinča.

Svoj poslednji intervju, veliki afrički i svetski lider Nelson Mandela dao je upravo srpskoj novinarki Vesni Jugović. Nesvakidašnji, težak ali uzbudljiv i iznad svega poučan život ovog čoveka za koga je rečeno da je „div dva veka“ i ikona borbe za slobodu ne samo afričkog kontinenta već i celog čovečanstva, kao i njegovi životni principi, delanje i njegov kodeks liderstva, bili su tema ove knjige.

„Mandelin kod“ je nedavno objavljen u izdanju Međunarodne fondacije za održivi mir i razvoj i Zavoda za udžbenike iz Beograda.

U punoj sali Muzeja orila se „Himna Africi“ u akapela izvođenju ansambla „Glas, ne žice“, a potom su, u panel-diskusijama učestvovali ambasadori Alžira i Palestine, Nj. E. Abdelhamid Šebšub i Nj. E. Mohamed Nabhan, nekadašnji jugoslovenski ambasador u afričkim zemljama Nj. E. Danilo Milić, direktor Kolor pres grupe Robert Čoban, direktor Zavoda za udžbenike Dragoljub Kojčić, i autorka – Vesna Jugović de Vinča.

Fajlovi za preuzimanje:

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević primio je predstavnike Društva prijatelja Alžira, Marka Jelića, predsednika Društva i Draginju Vlk, generalnog sekretara Društva.
Predstavnici Društva prijatelja Alžira informisali su ministra o brojnim uspešnim, realizovanim projektima. Takođe, obavestili su ministra o projektu Društva – objavljivanje knjige o Srpskom vojnom groblju u mestu Deli Ibrahim, u Alžiru, a povodom stogodišnjice primirja u Prvom svetskom ratu. Time će, Društvo doprineti obeležavanju ovog značajnog jubileja, pre svega, sećajući se na 324 srpska ratnika, koja su stradala u Prvom svetskom ratu, a sahranjena u prijateljskom Alžiru. Isto tako, i ovo će biti prilika da se ukaže na značaj rada filmskog snimatelja Stevana Labudovića, koji je značajnu energiju uložio na promovisanju ovog srpskog vojnog memorijala.
Ministar Đorđević je pozdravio brojne aktivnosti i projekte koje je realizovalo Društvo prijatelja Alžira i uputio nekoliko ideja i predložio nekoliko značajnih projekata, koje bi trebalo realizovati u narednom periodu.
Takođe, ministar Đorđević je izrazio spremnost da sarađuje na projektima od interesa za unapređenja prijateljstva i saradnje između Srbije i Alžira.
Predstavnici Društva prijatelja Alžira poručili su da će intenzivno nastaviti da rade na unapređivanju prijateljskih odnosa između Alžira i Srbije, i veoma zahvalili ministru Đorđeviću na podršci i razumevanju.

https://www.minrzs.gov.rs/aktuelno/ministar-djordjevic-sa-predstavnicima-drustva-prijatelja-alzira.html

Povodom 56. godišnjice nezavisnosti Narodne Demokratske Republike Alžir, u Beogradu, ambasador Alžira, Abdelhamid Šebšub, priredio je svečani prijem u svojoj rezidenciji, u znak sećanja na dan kada su, 5. jula 1962. godine, borci Alžirske revolucije, izvojevali pobedu. Antikolonijalna borba alžirskog naroda – Alžirski rat za nezavisnost – smatra se jednim od najvećih događaja u istoriji XX veka. Ta borba, uticala je na stvaranje mnogih države kolonizovane Afrike, i u temelju preokrenula tok istorije Afrike.

Ambasador Abdelhamid Šebšub je najpre zahvalio gostima na prisustvu, podsećajući na to da zajednički dele istorijski trenutak, koji obeležava godišnjicu nezavisnosti Alžira. Ovaj dan, koji obeležava kraj perioda dugog 132 godine života alžirskog naroda u represiji, nepravdi i poniženju. Ovaj dan se smatra i danom pobede, koja je usledila posle otpora i narodno-oslobodilačkog rata, koji je vodio alžirski narod protiv francuskog kolonijalizma, da bi konačno došao do svoje slobode, nezavisnosti i suvereniteta.

Ambasador je ukazao na to da je ovo je prilika da se poklonimo senima hrabrih boraca i podsetio na hrabrost i borbu tih ljudi, koji su bili snaga vojske nacionalnog oslobođenja, i čija posvećenost svima nama, i prisutnim mladim oficirima Narodne Nacionalne armije, koji su danas sa nama, treba da služi za primer.
Velika je čast što su nas danas i visoki oficiri Narodne nacionalne armije iz Alžira, sticajem srećnim okolnosti, počastvovali svojim prisustvom.
Ovaj dan nas podseća i na podršku koju su Jugoslavija i predsednik Tito pružali alžirskom narodu tokom godina borbe i kojima danas takođe odajemo počast.

Iskoristio je i ovu priliku da oda posebno priznanje Stevanu Labudoviću, koji nas je napustio prošlog novembra. „Stevan je uvek bio srećan kada je bio u prilici da sa Alžircima podeli radost, ali danas, po prvi put, nije među nama. Međutim, sa nama je njegova supruga Ružica, kojoj, u ime svih vas, želim dobrodošlicu“.

Kao što znate, izjavio je ambasadaor, 5. jul je praznik mladosti, a mladost jedne zemlje je njena budućnost, i zbog toga je alžirska vlada, odmah po sticanju nezavisnosti, postavila obrazovanje kao prioritet razvojne politike, gradeći osnovne i srednje škole i univerzitete, kako bi svi građani Alžira imali pristup znanju i obrazovanju, koje su im bili uskraćeni tokom kolonijalnog perioda.

Na ovaj dan, prethodnih godina, Ambasada Alžira je organizovala i ceremoniju dodeljivanja činova oficirima na školovanju koji su proizvedeni u viši čin. Ove godine, nije bilo uručivanja činova, i to ne zato što alžirski oficiri na školovanju to nisu zaslužili, već jednostavno, izjavio je ambasador, zato što za to još nije došao pravi trenutak, kada je reč o napredovanju.

Koristeći svečanu atmosferu, ambasador Šebšub je napomenuo da je među prisutnima i jedan mladi Alžirac, kome danas može da se oda priznanje. Radi se o Lasal Abderahmanu, koji je upravo položio veliku maturu i koji zaslužuje aplauz prisutnih, kao podršku. Ambasador je rekao da i svima ostalima želi isti uspeh u učenju, i pozvao sve da se i dalje trude, kako bi bili najbolji i na najbolji način predstavljali svoju zemlju.

Prijemu su prisustvovali alžirski diplomati, visoki oficiri Narodne nacionalne armije, koji su u poseti Beogradu, članovi alžirske zajednice, članovi Društva prijatelja Alžira, predstavnici srpskih kompanija, koje su poslovno prisutne u Alžiru, predstavnici medija, te brojni vojni stažisti, koji su na stručnom usavršavanju u Srbiji.

Domaćini su priredili bogatu alžirsku trpezu, uz kus kus, alžirska vina, i urme, za koje se veruje da su među najboljima na svetu.

https://www.turistickisvet.com/vesti/razno/proslava-56-godina-nezavisnosti-alzira.html

http://cordmagazine.com/events/faces-and-places/56th-anniversary-of-the-independence-of-algeria/

Povodom prvog obeležavanja Međunarodnog dana „Živeti zajedno“, koji je na inicijativu Alžira ustanovljen 8. decembra 2017. rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Nj. E. Abdelhamid Šebšub, ambasador Alžira u Beogradu održao je, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a u prisustvu članova diplomatskog kora i mnogobrojnih studenata, predavanje o iskustvima Alžira na planu nacionalnog pomirenja i promovisanja mira i tolerancije.

Otvarajući skup, profesor dr Vlada Petrov, v. d. dekana Pravnog fakulteta podsetio je da je „kultura mira osnova ne samo ove rezolucije već i moderne pravne civilizacije koja crpi svoje korene u prirodnom pravu, jednakosti, slobodi, pravdi i toleranciji“.

Napomenuo je da je obeležavanje ovog dana prilika sa se promoviše i novoosnovani Centar za međuverski i međukulturni dijalog na čijem se čelu nalazi profesor Pravnog fakulteta dr Branko Rakić.

Ambasador Alžira je podsetio na principe i ciljeve ove alžirske inicijative, ukazujući da se ona temelji na nekoliko faktora: geografskom položaju njegove zemlje koja se nalazi na raskršću više civilizacija, njenoj istorija koju su obeležile ličnosti poput svetog Avgustina ili Emira Abdelkadera, ljudi koji su radili u prilog miru i sklada među ljudima i konačno, na iskustvu koje je Alžir stekao poslednjih godina kako na planu promovisanja nacionalnog pomirenja u zemlji, tako i na planu deradikalizacije i borbe protiv ekstremizma.

Ambasador Šebšub je govorio o etapama u sprovođenju politike nacionalnog pomirenja kao i o merama koje su preduzete u okviru primene Povelje nacionalnog pomirenje, koja je usvojena referendumom, 2005. godine.

Konferencija je pobudila veliko interesovanje studenata. Odgovarajaću na brojna pitanja koja su studenti postavili, ambasador je dao dodatna pojašnjenja o ovoj temi.

Minutom ćutanja prisutni su odali poštu palestinskim žrtvama koje su pale proteklih dana.

Povodom Dana Afrike i srpsko-afričkog prijateljstva, grupa afričkih ambasadora akreditovanih u Srbiji, organizovala je, 14. maja 2018. godine, svečani prijem na kojem je poručeno da se taj kontinent kreće putem napretka, mira i stabilnosti, a Srbija je pozvana da, na bazi te agende, izgradi čvrste partnerske odnose sa Afrikom.

Dan Afrike se obeležava u znak sećanja na 25. maj 1963. godine, dan kada je osnovana Organizacija afričkog jedinstva, preteča Afričke unije, kao instrument za ostvarenje težnji afričkih naroda za slobodom, nezavisnošću i napretkom.

Poželevši dobrodošlicu, alžirski ambasador Abdelhamid Šebšub u ime ambasadora i šefova diplomatskih misija Kraljevine Maroka, Republike Tunisa, Republike Angole i Arapske republike Egipta, Demokratske Republike Konga, Republike Gvineje i Države Libije, istakao je da se, pored dana crnog kontinenta, istovremeno proslavalja i Dan srpsko-afričkog prijateljstva, a Vlada Srbije je, prošle godine, donela odluku da se 25. maj proglasi Nacionalnim danom prijateljstva sa Afrikom.

To je, prema ambasadoru Alžira, dokaz o čvrstim vezama koje postoje između Srbije i afričkog kontinenta.

Ambasador Šebšub je na prijemu podsetio da je podrška Jugoslavije oslobađanju i razvoju Afrike i dalje vidljiva na afričkom kontinentu, navodeći da je Srbija dala veliki doprinos.

„Afrika je svesna da je skupo plaćena politička nezavisnost nedovoljna, ukoliko nije propraćena istinskim ekonomskim napretkom i većom političkom stabilnošću“, rekao je ambasador Alžira.

Prema njegovim rečima, afričke zemlje odlučili su da se ekonomska sloboda na kontinentu ojača osnivanjem slobodne trgovinske zone.

Dogovoreno je, kaže, da se uspostavi jedinstveno afričko tržište u vazdušnom saobraćaju i olakša slobodno kretanje ljudima na kontinentu i to bi, dodaje, trebalo da podstakne ekonomski rast.

„Pozivamo Vladu Srbije da, na bazi te agende, izgradi čvrste partnerske odnose sa Afrikom. Srbija koja uživa veliko poštovanje širom Afrike i prema kojoj Afrika gaji veliko prijateljstvo, uvek ima svoje mesto među bratskim afričkim narodima“, poručio je Šebšub.

Afrika je novi razvojni stub, rešena da unapredi demokratiju i dobro upravljanje i da radi na jačanju mira i stabilnosti na čitavom kontinentu, uveravajući prisutne da se Afrika ubrzano kreće putem napretka, mira i stabilnosti.  Šebšub je istakao da je Nelson Mandela imao običaj da kaže: „Sve dok se ne uradi, čini se nemogućim“ – to je danas naš moto u Africi.

Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemanja Stevanović rekao je da odnosi Srbije i Afrike traju decenijama i da ih vezuje razumevanje, solidarnost i saradnja.

Srbija je, kaže, bila na pravoj strani istorije i podržavala borbu za slobodu i izrazio zadovoljstvo što ta podrška nije zaboravljena.

Stevanović je čestitao Dan Afrike i podsetio da je prošle godine ustanovljen 25. maj kao dan kada se obeležava dan prijateljstva Srbije i Afrike.

Svečanoj proslavi su prisustvovali Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ivan Karić, državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine, Ivan Đoković, potpredsednik Vlade Autonomne pokrajine Vojvodine, i pokrajinski serketar za privredu i turizam, kao i mnogobrojni narodni poslanici, predstavnici državne uprave, predstavnici zajednice afričkih naroda koji žive u Srbiji, te članovi udruženja prijateljstva.

National News Agency - TANJUG
http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=v&&GalID=351918

http://www.tanjug.rs/multimedia.aspx?izb=f&GalID=351916&vs=1&page=0

http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=407127

RTS
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/3137371/obelezen-dan-afrike-i-srpsko-africkog-prijateljstva.html

KRSTARICA
https://www.krstarica.com/vesti/politika/obelezen-dan-afrike-i-srpsko-africkog-prijateljstva/

NASLOVI
https://naslovi.net/2018-05-14/rts/obelezen-dan-afrike-i-srpsko-africkog-prijateljstva/21673291

POLITIKA
http://www.politika.rs/sr/clanak/403743/Obelezen-Dan-Afrike-i-srpsko-africkog-prijateljstva

DNEVNIK (VOJVODINA)
https://www.dnevnik.rs/politika/obelezen-dan-afrike-i-srpsko-africkog-prijatelstva-14-05-2018

Društvo prijatelja Alžira i Biblioteka grada Beograda organizovali su, 8. maja 2018. godine, promociju knjige i zbornika radova „Spajajući Istok i Zapad“ spomenice profesora Predraga Simića, naučnika, diplomate i političkog analitičara, u izdanju Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Na promociji su, u ime pripređivača govorili dr Jasminka Simić, prof. dr Slobodan Pajović, dekan Geoekonomskog fakulteta Univerziteta Megratrend, ambasador Alžira, Nj. E. Abdelhamid Šebšub i prof. dr Blagoje Babić, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, dok je moderator bio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira.

U ovom zborniku najreprezentativnijih radova iz dela prof. Simića, koji su žanrovski svrstani, dobijamo dobar uvid u njegov interdisciplinarni rad. Podeljen je na šest delova, a posebnost je upravo u završnom delu, gde je prvi put objavljen njegov nedovršeni rukopis pod naslovom „Građanski rat u Jugoslaviji“.

Predrag Simić rođen je 31. avgusta 1954. godine u Beogradu. Magistrirao je 1980. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je, 1988. godine i doktorirao. Bio je direktor Instituta za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu i redovan profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike i šef Odeljenja za međunarodne studije na Fakultetu političkih nauka. Bio je i redovni profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore u Podgorici. U periodu od 2001. do 2004. godine bio je direktor Diplomatske akademije u Ministarstvu spoljnih poslova, a ambasador u Francuskoj od 2004. do 2009. godine i na nerezidencijalnoj osnovi i u Kneževini Monako od 2007. do 2009. godine. Autor je brojnih knjiga, među kojima su „Marksizam i kineska revolucija“ iz 1986. godine, „Put u Rambuje – Kosovska kriza 1995-2000“, iz 2000. godine, „Tito i NATO – uspon i pad Druge Jugoslavije“ iz 2008, kao i udžbenik iz istorije za osmi razred osnovne škole iz 2011. godine. Simić je bio i spoljnopolitički savetnik predsednika Jugoslavije posle 5. oktobra 2000. godine, autor više knjiga o spoljnoj politici. Imao je zvanje eksperta u oblasti društvenih nauka - političke nauke i međunarodni odnosi koje mu je dodelilo Savezno ministarstvo za razvoj nauke i životne sredine. U medijima je često gostovao kao analitičar, komentarišući spoljnopolitička pitanja. Bio je predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Iznenada je preminuo u Beogradu, 19. januara 2015. godine, u 61. godini.

http://www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/3133667/novi-dan.html

http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/rts-1/3130271/kulturni-dnevnik.html

https://www.youtube.com/watch?v=GtkQ0fl3fA0

http://www.bgb.rs/index.php/component/icagenda/89-2018-05-16-10-16-11?Itemid=116

http://www.seecult.org/content/spajajuci-istok-i-zapad-spomenica-profesora-predraga-simica-bg

	KONFERANSA PREDSEDNIKA DRUŠTVA PRIJATELjA ALŽIRA MARKA JELIĆA NA PROMOCIJI KNjIGE „SPAJAJUĆI ISTOK I ZAPAD – SPOMENICA PROFESORA PREDRAGA SIMIĆA“ U BIBLIOTECI GRADA BEOGRADA
	GOVOR DR JASMINKE SIMIĆ NA PROMOCIJI KNjIGE „SPAJAJUĆI ISTOK I ZAPAD- SPOMENICA PROFESORA PREDRAGA SIMIĆA“
	GOVOR Nj. E. AMBASADORA NARODNE DEMOKRATSKE REPUBLIKE ALŽIR GOSPODINA ABDELHAMIDA ŠEBŠUBA
	OBRAĆANjE Nj. E. AMBASADORA DR OGNjENA PRIBIĆEVIĆ
	BESEDA BLAGOJA S. BABIĆA O DELU PREDRAGA SIMIĆA

U Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, u utorak, 17. aprila, predstavljena je knjiga „Alžirska hronika – zapisi jednog dopisnika“ novinara Srboljuba Manojlovića, dugogodišnjeg dopisnika Tanjuga iz Alžira.

O knjizi su govorili Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira, autor Srboljub Manojlović, Zlatoje Martinov, pisac i novinar. Moderatorka programa je bila Jelena Đorđević Perc. Prisustvovali su brojni sugrađani, kao i predstavnici Turističke organizacije Zrenjanin. Odlomke iz „Alžirske hronike” su čitali mr Branka Jajić i Slobodan Manojlović, sin autora knjige.

Knjiga obuhvata razdoblje od 1982. do 1997. godine a u njoj su sabrani ne samo tekstovi objavljivani u brojnim listovima, već i oni koji su, zbog različitih okolnosti, ostali u beležnici, kao i zapisi i reportaže.

Godine provedene sa porodicom u Alžiru bile su, kako kaže Manojlović, najplodnije u njegovom životu. Iako je izveštavao i tokom najburnijeg perioda u istoriji Alžira, u vremenu revolucije, sećanje na ovu zemlju je oplemenjeno prijateljstvom sa kolegama sa kojima je zajedno radio, ljudima sa kojima su delili svakodnevicu, egzotičnim predelima: „U toj fascinatnoj i nadasve gostoljubivoj arapskoj zemlj spliću se i međusobno prožimaju egzotika i čar Orijenta, vedrina i svetle boje sunčanog Mediterana, ali i tragovi i uticaj antičkog sveta i zapada nasleđeni istorijom ovog tla u protekla tri milenijuma“.

Kako je istakao Marko Jelić, narod Alžira nikada nije zaboravio podršku Jugoslavije u revoluciji i ulogu Tita u Pokretu nsvrstanih, a ovo je period kada Srbija i Alžir jačaju saradnju u svim oblastima, posebno u ekonomiji, kao i kulturi. On je najavio manifestaciju „Dani Alžira”, čije je svečano otvaranje u petak, 20. aprila, u Narodnoj biblioteci Srbije, kojoj će prisustvovati i članovi Društva prijatelja Alžira iz Zrenjanina.

Recenzent, ambasador Danilo Milić, smatra da će ova knjiga biti zanimljiva svim čitaocima, a posebno korisna za obrazovanje naših mladih kadrova na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.

Veče je muzički obojio Veljko Torbica, profesor Srednje muzičke škole „Josif Marinković“, izvođenjem kompozicija Johana Sebastijana Baha i Manuela Ponsea na gitari.

„Alžirska hronika“ je objavljena je, 2017. godine, u izdanju Društva prijatelja Alžira.

Branka Jajić

http://www.listzrenjanin.com/promocija-knjige-u-zrenjaninskoj-biblioteci-alzirska-hronika-zapisi-jednog-dopisnika/

http://www.gradskiradiozrenjanin.com/promocija-knjige-srboljuba-manojlovica/

Povodom različitih izveštaja u stranim medijima i društvenim mrežama o stavu Republike Srbije o „Zapadnoj Sahari" i njegovom pogrešnom tumačenju i interpretacijama, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije koristi priliku da još jednom snažno naglasi svoju poziciju po ovom pitanju, koja ostaje nepromenjena i dosledna, bazirana na odredbama međunarodnog prava i relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN-a.

Pitanje „Zapadne Sahare" je u nadležnosti UN-a, te je ono za Republiku Srbiju, pre svega, multilateralno i regionalno. Republika Srbija snažno podržava UN u nastojanjima da se dođe do rešenja za pitanje „Zapadne Sahare" i zalaže se za rešenje koje je mirno, pravično, obostrano prihvatljivo i trajno, ne povlači jednostrane poteze i ne prejudicira konačni ishod pregovora koji se odvijaju pred UN.

Republika Srbija u potpunosti razume osetljivost ovog pitanja za zainteresovane strane, koje poziva da odmah i u dobroj veri, kroz sistem UN-a, nastave razgovore koji će dovesti do rešenja zasnovanog na principima koje Srbija kontinuirano ističe i zastupa. Republika Srbija istovremeno, kao osvedočeni i dokazani prijatelj regiona i celog afričkog kontinenta, odbija da bude uvučena u razmirice u kojima dogovor moraju da postignu direktno zainteresovane strane. Republika Srbija se nada, kao zemlja koja je nesebično doprinela oslobođenju kontinenta od strane vladavine i, posebno, kao osnivač Pokreta nesvrstanih zemalja i jedan od inicijatora stvaranja Organizacije afričkog jedinstva, da će naši prijatelji to razumeti.

Republika Srbija je zainteresovana za dalji razvoj, inače izvanrednih odnosa, sa afričkim državama, naročito kroz već realizovane i predstojeće posete na visokom nivou.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.
http://mfa.rs/sr/index.php/pres-servis/saopstenja/19448-2018-03-18-08-13-07?lang=cyr

Društvo prijatelja Alžira, u saradnji Bibliotekom grada Beograda (BGB), organizovali su, u petak, 2. marta 2018. godine, u čitaonici odeljenja umetnosti BGB, drugu beogradsku promociju knjige „Alžirska hronika“, novinara Srboljuba Manojlovića, dugogodišnjeg dopisnika novinske agencije Tanjug iz Alžira.

Na promociji su govorili prof. dr Rade Božović, arabista i bivši dekan Filološkog fakulteta u Beogradu, Zlatoje Martinov, novinar i pisac, kao i Srboljub Manojlović, autor knjige. Odlomke iz knjige čitali su Petar Žebeljan i Slobodan Manojlović, a u ime izdavača, goste je pozdravio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira. Promociji je prisustvovao i Abdelhamid Šebšub, ambasador Alžira u Srbiji.

„Alžirska hronika“ je zbirka odabranih dopisničkih tekstova, zapisa i putopisa, dugogodišnjeg novinara Tanjuga, Srboljuba Manojlovića, koji je, tokom skoro osam godina, izveštavao jugoslovensku javnost o mnogobrojnim političkim, društveno-političkim, kulturnim i drugim događajima iz Alžira. Izvestan broj tekstova prvi put se objavljuje u ovoj knjizi. Ovo vredno novinarsko svedočanstvo govori i o velikim izazovima kroz koje je prošlo alžirsko društvo, od velikih nestabilnosti, preko razbuktavanja islamskog fundamentalizma i građanskog rata, pa do perioda stabilizacije. Takođe, ova knjiga je i svedočanstvo  o tome koliko su alžirski političari teško primili raspad Jugoslavije i građanski rat, koji se rasplamsao na našim prostorima, kao i želju prvog alžirskog predsednika Ahmeda Ben Bele da učestvuje kao posrednik u pomirenju jugoslovenskih republika.

    Recenzent, ambasador Danilo Milić smatra da će ova knjiga biti zanimljiva svim slojevima čitalaca, ali i posebno korisna za obrazovanje naših mladih kadrova na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.
    Srboljub Manojlović je novinar i publicista. Radio je u listovima „Mladost“ i „Politika ekspres“ i u novinskoj agenciji Tanjug. Za novinarski rad dobio je nagradu Novinske kuće „Politika“ 1976. i nagradu UNS-a „Svetozar Marković“ 1979. godine. Objavio  je i nekoliko feljtona i više priloga u časopisima i zbornicima.

Fotografije: Ambasada Alžira

http://www.nuns.rs/info/activities/34827/poziv-na-promociju-knjige-alzirska-hronika.html

http://www.seecult.org/content/alzirska-hronika-zapisi-jednog-dopisnika-bg

http://www.bgb.rs/index.php/component/icagenda/45-2018-03-01-17-01-13?Itemid=116

Dvodnevno zasedanje Šeste mešovite srpsko-alžirske komisije za saradnju u oblasti odbrane završeno je 22. februara, usaglašavanjem i potpisivanjem Zapisnika o radu komisije i Plana aktivnosti bilateralne vojne saradnje Republike Srbije i DNR Alžir u 2018. godini.
 
Delegaciju Ministarstva nacionalne odbrane DNR Alžir, koja je boravila u Srbiji u periodu od 20. do 23. februara 2018. godine, predvodio je general-major Gris Abdelhamid, načelnik Uprave za organizaciju logistike pri Generalštabu Oružanih snaga Alžir i kopredsednik alžirskog dela Mešovite komisije.
 
Sednici su prisustvovali ambasador DNR Alžir, izaslanik odbrane Alžira u Srbiji, članovi srpskog i alžirskog dela Mešovite komisije i predstavnici JP ''Jugoimport – SDPR''.
 
Cilj Šestog zasedanja je dalje unapređenje i produbljivanje strateškog partnerstva, identifikacija oblasti saradnje od zajedničkog interesa, analiza realizacije aktivnosti saradnje u 2017. godini i potpisivanje Plana aktivnosti srpsko-alžirske vojne saradnje u 2018. godini, kako je general-major Mladen Vuruna, rektor Univerziteta odbrane i kopredsednik srpskog dela Mešovite komisije zadužene za nadzor srpsko-alžirske saradnje u oblasti odbrane izjavio na otvaranju.
 
Tradicionalno prijateljski odnosi alžirskog i srpskog naroda i država predstavljaju odličnu osnovu za dalji nastavak i unapređenje kako vojnoekonomske i vojnoobrazovne saradnje tako i razvoj vojno-vojne i vojnomedicinske saradnje.
 
- Saradnja u oblasti odbrane između dve zemlje ima strateški karakter, nastavlja da se razvija sa tendencijom rasta i predstavlja, po našem mišljenju, najrazvijeniji oblik bilateralne vojne saradnje koji smo imali sa našim partnerima. Ono što je najvažnije jeste potpisivanje sporazuma u oblasti vojne industrije, vojnog obrazovanja i vojne geografije, rekao je general-major Gris, dodavši da je alžirska strana ubeđena da će se uz dobru volju, koja je uvek bila prikazana od obe strane, napori i rad, odnosi između naše dve vojske i dalje ojačavati kako bismo stvorili veoma plodan i za obe strane koristan model saradnje.
 
Na zasedanju je konstatovano da u vremenu kada postoje pretnje koje su unutrašnje i izvan granica zemlje, kao što je terorizam, organizovan kriminal, ilegalne migracije i sajber napadi, obe zemlje bi trebalo da sarađuju i da imaju zajedničku viziju kako bi se smanjile sve ove opasnosti.
 
Rektor Univerziteta odbrane general-major Mladen Vuruna istakao je da je Ministarstvo odbrane zainteresovano i spremno za nastavak dinamizacije odnosa i razvoj saradnje sa DNR Alžir i da će Republika Srbija i Ministarstvo odbrane Republike Srbije biti pouzdan i siguran partner u sprovođenju zajedničkih dogovora.

Izvor:
http://www.mod.gov.rs/cir/12217/sesto-zasedanje-mesovite-komisije-za-saradnju-u-oblasti-odbrane-sa-dnr-alzir-12217

Povodom smrti istaknutog Beranca, Stevana Labudovića, snimatelja Alžirske revolucije i zaslužnog građanina Narodne Demokratske Republike Alžir, u organizaciji Opštine Berane i Društva prijatelja Alžira, u sali Centra za kulturu u Beranama, održana je komemorativna sednica.

Posle minuta ćutanja, kojim je odata pošta našem uglednom sugrađaninu, prisutnima se obratio Dragoslav Šćekić, predsednik opštine Berane. Obraćanje prenosimo u celosti:

„Uvaženi članovi porodice Labudović,
dragi sugrađani,
okupili smo se danas povodom sjećanja na našeg uglednika Stevana Labudovića, snimatelja Alžirske revolucije, zaslužnog građanina Alžira i dobitnika nagrade 21. jul. Čast mi je da zajedno sa svima vama podijelim ovaj trenutak, kojim ćemo našeg cijenjenog Beranca zauvijek sačuvati od zaborava.

Stevan Labudović rođen je 28. decembra 1926. godine u Beranama. Osnovnu školu je završio u Beranama,  gimnaziju je pohađao u rodnom  gradu, a maturirao u Smederevskoj Palanci. Fotografijom je počeo da se bavi kao desetogodišnjak, i od tada je snimao varoške motive, događaje i ličnosti. Završio je filmsku školu, nakon čega se zapošljava u „Filmskim novostima“, gdje je do penzionisanja radio kao filmski snimatelj.

Fotografisao je mnoge ljude i događaje u bivšoj SFRJ, bio u pratnji tadašnjeg predsjednika Josipa Broza Tita i pratio rad konferencija i zasijedanja Organizacije Ujedinjenih nacija u Njujorku, konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja, kao i bilateralne susrete jugoslovenskih i svjetskih državnika. Kao lični Titov snimatelj, pedesetih godina, pratio ga je na „putu mira“ u Burmi, Indiji, Indoneziji, Egiptu, Velikoj Britaniji, Etiopiji, i Sjedinjenim Američkim Državama.

Snimao je i fotografisao i na brojnim drugim mjestima. U Beranama (tadašnjem Ivangradu) je napravio brojne filmske zapise i fotografije, koje se danas nalaze u filmskim kinotekama i foto zbirkama, među kojima je najznačajnija reportaža za jugoslovenske medije vezana za posjetu Urha Kekonena, predsjednika Finske.

Među velikane filmske umjetnosti uvrstio ga je njegov filmski i revolucionarni rad tokom velike Alžirske revolucije, jednog od najvećih događaja u istoriji XX vijeka. U Alžiru je boravio tri i po godine, gdje je napravio mnoštvo filmskih reportaža i forografija koje su obišle cijeli svijet, čime je doprinio da ostatak svijeta sazna istinu o pravednoj borbi, oslobodilačkog, antikolonijalnog pokreta alžirskog naroda.

I kao penzioner je nastavio svoja istraživanja, kao što je otkrivanje Srpskog vojnog  groblja iz Prvog svjetskog rata u Alžiru, za kojim je tragao 40 godina. Ovo groblje sa 324 humke srpskih vojnika i jednog Rusa je prezentovao serijom izložbi fotografija „Srpsko vojno groblje  Deli  Ibrahim u Alžiru“, od kojih je poslednju u holu Skupštine Srbije, priredila predsjednica Maja Gojković.

Za nemjerljiv doprinos i dokazane zasluge za pobjedu revolucije, dobitnik je najznačajnih vojnih i državnih odlikovanja Narodne Demokratske Republike Alžira, i jedan od najcjenjenijih prijatelja Alžira, o čemu svjedoče i brojne počasti te zemlje, što je krunisano kumstvom sa Bumedijenom, bivšim predsjednikom Alžira.

Labudovića, koji je postao i nacionalni heroj, Alžir nije zaboravio, kao ni doprinos koji je Jugoslavija pružila sticanju nezavisnosti. Njegova kamera, originalni filmovi i fotografije izloženi su u ratnoj zbirci Istorijskog muzeja u Alžiru, u sali velikana i u Vojnom muzeju, a nove generacije Alžiraca o njemu uče u redovnoj školskoj lektiri iz istorije. Tokom njegovih mnogobrojnih posjeta, „svojoj drugoj otadžbini“ samo kad bi čuli njegovo ime Labido, kako ga zovu, đeca na ulicama pritrčavala su mu, širokih osmeha i pružajući ruke u zagrljaj, u želji da se slikaju s njim i da mu izraze duboko poštovanje. Za Alžirce, Labudović je jedan od njih, što je i on sam često govorio.

Umro je u Beogradu 25. novembra u 91. godini života.

Naš kraj ostao je bez velikog čovjeka, intelektualca i svjetskog putnika. Čovjeka tople ljudske naravi, koji nas je, svojim životom i djelom, obavezao da ga zauvjek čuvamo od zaborava. Čovjeka koji je povezao Berane i Alžir, na čemu smo mu neizmjerno zahvalni.

Hvala i svima Vama koji ste danas tu da zajedno podijelimo sjećanje na našeg dragog Stevana Labudovića.

Neka mu je vječna slava i hvala!“.

U nastavku je o liku i delu Stevana Labudovića, kroz prezentaciju fotografija, govorio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira. A, na kraju je prikazan i trejler filma o životu našeg cenjenog Beranca, koji priprema poznata rediteljka Mila Turajlić.

http://berane.me/odrzana-komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
http://www.espona.me/index.php/drustvo/4777-odrzana-komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-scepa-labudovica
http://portalanalitika.me/clanak/289556/oprostaj-od-covjeka-koji-je-spojio-berane-i-alzir
http://berane.me/komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
http://mladiberana.me/komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
https://radioberane.wordpress.com/2017/12/20/berane-komemorativna-sjednica-povodom-smrti-stevana-labudovica/
http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Regioni&clanak=628327&datum=2017-12-22