Generalna direkcija Nacionalnog arhiva Alžira, u saradnji sa Ambasadom Repubike Srbije u Alžiru, organizovao je, 7. 12. 2017. godine, komemorativni skup, povodom smrti Stevana Labudovića, fotografa i snimatelja Alžirske revolucije.

Posle intoniranja državnih himni Alžira i Srbije, generalni direktor  Generalne direkcije Nacionalnog arhiva Alžira, Abdelmađid Šihi i ambasador Srbije u Alžiru, Nj. E Aleksandar Janković održali su govore, u kojima je istaknut značaj saradnje i prijateljstva između Alžira i Srbije, čemu je poseban doprinos dao i Stevan Labudović, koji svojim reportažama, pomogao da se prava slika o alžirskoj borbi za nezavisnost probije u svet. Skupu su se, pozdravnim govorima, obratili i H. Latli, direktor uprave u MSP Alžira i predstavnici Društva prijatelja Alžira iz Beograda; Draginja Vlk i Marko Jelić.

Skupu su prisustvovali predstavnici Ministarstva spoljnih poslova  Alžira, oficiri alžirske narodne nacionalne armije, institucija kulture, veterani alžirske revolucije, predstavnici srpske dijaspore, i dr. Takođe, prisustvovali su i naši operski umetnici, predvođeni primadonom Jadrankom Jovanović, koji su bili na gostovanju u Alžiru, u organizaciji Ministarstva kulture Alžira.

U holu Nacionalnog arhiva Alžira, organizovana je i izložba posvećena Stevanu Labudoviću.
 
https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=459002024496389&id=100011597867829
 
http://alger.mfa.gov.rs/cir/newstext.php?subaction=showfull&id=1513253737&ucat=106&template=HeadlinesCir&#disqus_thread

Gradski ženski hor „Barili“, koji je osnovan 1992. godine, najpre pod okriljem Centra za kulturu Požarevac, da bi, posle pet godina postojanja, bio proglašen za Ustanovu kulture grada Požarevca, proslavio je, 15. decembra 2017. godine, 25 godina postojanja svečanim prijemom i izložbom fotografija u svečanom salonu gradskog zdanja, uz prisustvo velikog broja poštovalaca i drugih uvaženih gostiju.

Jubilej, koji je obeležio ovaj hor, okupio je sinoć veliki broj gostiju, ljubitelja kulture i umetnosti, ali i prijatelja. Svečani salon bio je izložbeni prostor sa veoma zanimljivom postavkom fotografija sa nastupa hora na brojnim velelepnim scenama, prizora iz života jedne horske porodice na dobrom glasu, što jeste od velikog značaja.

Ivan Jović, član gradskog veća zadužen za socijalna pitanja, istakao je da je, tokom četvrt veka postojanja, hor „Barili“ dočekivao najznačajnije ličnosti iz zemlje i inostranstva, a ujedno Požarevljane sa njima, kroz muziku, spajao.

Mr Katalin Tasić, istakla je najznačajnije nastupe hora, kao i mukotrpan rad i mnogo vežbanja, što je bilo neophodno da bi uspešno odgovorili svakom zadatku.

Povodom jubileja, hor je dodelio povelje zahvalnosti Ministarstvu kulture i gradu Požarevcu, ustanovama i pojedincima, kao i Ambasadi Alžira, i Društvu prijatelja Alžira.

U ime ambasade Republike Alžira, povelju zahvalnosti primio je ambasador Nj. E. Abdelhamid Šebšub, a u ime Društva prijatelja Alžira, predsednik Marko Jelić.

Ovaj hor nastupio je pet puta na događajima, koje su organizovali Ambasada Alžira i Društvo prijatelja Alžira, izvodeći državne himne Srbije i Alžira. Saradnja je prerasla u prijateljstvo, a izvođenje alžirske himne, postalo je prepoznatljivo i veoma cenjeno među Alžircima.

http://www.hitradio.rs/vest/10825/hor-barili-obelezava-25-godina-postojanja

http://ebranicevo.com/pesmom-nas-cetvrt-veka-povezuju-sa-drugim-narodima

http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/hor_barili_proslavio_tradiciju_dugu_25_godina_171216141323

http://urbancityradio.org/izlozba-fotografija-povodom-25-godina-postojanja-gradskog-zenskog-hora-barili/

http://urbancityradio.org/obelezen-jubilej-25-godina-gradskog-zenskog-hora-barili-foto/

http://ebranicevo.com/cetvrt-veka-elitnog-hora

Društvo prijatelja Alžira u saradnji sa Studentskim kulturnim centrom, organizovali su, u sredu, 13. decembra 2017. godine, promociju knjige „Alžirska hronika“, novinara Srboljuba Manojlovića, dugogodišnjeg dopisnika novinske agencije Tanjug iz Alžira.

Na promociji su govorili Miloje Popović, novinar i publicista, Borislav Korkodelović, dugogodišnji novinar i urednik u novinskoj agenciji Tanjug, autor knjige. Odlomke iz knjige čitao je Petar Žebeljan, a u ime izdavača, goste je pozdravio Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira,

Promociji je prisustvovao i Abdelhamid Šebšub, ambasador Alžira u Srbiji.

„Alžirska hronika“ je zbirka odabranih dopisničkih tekstova, zapisa i putopisa, dugogodišnjeg novinara Tanjuga, Srboljuba Manojlovića, koji je, tokom skoro osam godina, izveštavao jugoslovensku javnost o mnogobrojnim političkim, društveno-političkim, kultunim i drugim događajima iz Alžira. Izvestan broj tekstova prvi put se objavljuje u ovoj knjizi. Ovo vredno novinarsko svedočanstvo govori i o velikim izazovima kroz koje je prošlo alžirsko društvo, od velikih nestabilnosti, preko razbuktavanja islamskog fundamentalizma i građanskog rata, pa do perioda stabilizacije. Takođe, ova knjiga je i svedočanstvo koliko su alžirski političari teško primili raspad Jugoslavije i građanski rat, koji se rasplamsao na našim prostorima, kao i želju alžirskog političara i prvog alžirskog predsednika Ahmeda Ben Bele da učestvuje kao posrednik u pomirenju jugoslovenskih republika.

   Recenzent, ambasador Danilo Milić smatra da će ova knjiga biti zanimljiva svim slojevima čitalaca, ali i posebno korisna za obrazovanje naših mladih kadrova na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.

    Srboljub Manojlović je novinar i publicista. Radio je u listovima „Mladost“ i „Politika ekspres“ i u novinskoj agenciji Tanjug. Za novinarski rad dobio je nagradu Novinske kuće „Politika“ 1976. i nagradu UNS-a „Svetozar Marković“ 1979. godine. Objavio  je i nekoliko feljtona i više priloga u časopisima i zbornicima.

Fotografije: Vladimir Ilić i Goran Zlatković

http://nadlanu.com/364438/odrzana-promocija-knjige-alzirska-hronika-novinara-srboljuba-manojlovica/

http://www.dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/9392-promocija-knjige-al%C5%BEirska-hronika

https://www.vesti.rs/Dobre-vesti/Promocija-knjige-Alzirska-hronika.html

https://www.turistickisvet.com/vesti/razno/promocija-knjige--alzirska-hronika--novinara-srboljuba-manojlovica.html

Pod pokroviteljstvom ministra kulture Alžira, Azedina Mihubija, u organizaciji Ministarstva kulture NDR Alžira i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, i uz podršku alžirske opere „Bualem Besai“ i Ambasade Republike Srbije u Alžiru, organizovan je umetnički nastup srpske primadone Jadranke Jovanović, kao kulturni događaj „Serenada prijateljstva“, u novoizgrađenoj operi u gradu Alžiru, 4. decembra 2017. godine.

Koncert je održan u pratnji simfonijskog orkestra opere u Alžiru, pod upravom Kalila B. Ahmeda. Na programu su bile popularne operske arije, italijanske kancone, srpska i ruska umetnička muzika, a potpunu euforiju, izazvalo je izvođenje dve alžirske pesme, od kojih je jedna u duetu sa generalnim direktorom alžirske opere, Nur-Edinom Saudijem.

U pozdravnim govorima na otvaranju koncerta, ambasador Republike Srbije u Alžiru, Aleksandar Janković, i generalni direktor alžirske opere, bariton Nur-Edin Saudi, ukazali su na tradicionalno prijateljske odnose Srbije i Alžira, i značaj razmene u kulturi za saradnju dve zemlje. Koncertu su prisustvovali i alžirski ministri spoljnih poslova, Abdelkader Mesahel i ministar kulture, Azedin Mihubi, ministri spoljnih poslova i pravde Republike Gvineje – Mamadi Ture i Šeik Sako (koji su se nalazili u radnoj poseti Alžiru), predstavnici Društva prijatelja Alžira Republike Srbije, Marko Jelić i Draginja Vlk, te mnogobrojni predstavnici diplomatskog kora, institucija kulture, medija, prijatelji Srbije, srpske poslovne zajednice, dijaspore, i dr. Gostovanje srpskih operskih umetnika realizovano je  u okviru programa saradnje ministarstava kulture dve zemlje.

U Oranu, drugom po veličini alžirskom gradu, 6. decembra 2017. godine, u pozorištu „Abdelkader Alula“, održan je drugi koncert, sa izvođačima i orkestrom alžirske opere, a oranska publika reagovala je dugim aplauzima i ovacijama.

Srpski umetnici su predstavili deo bogate srpske kulture, a ovom kulturnom događaju dat je poseban tretman, te su alžirski mediji veoma pažljivo pratili posetu i program srpskih umetnika, i sadržajno izveštavali o događajima, stavljajući ih kao centralni događaj u Alžiru, neposredno posle posete predsednika Francuske, Makrona ovoj zemlji.

Najava: https://www.algeriepatriotique.com/2017/11/23/serenade-de-lamitie-algero-serbe-decembre-a-alger-oran/

Izvodi iz alžirskih medija:
Najava u jutarnjem dnevniku alžirske nacionalne televizije:
https://www.youtube.com/watch?v=-whZVRhv7e4&t=1s

Iz dnevnika alžirske nacionalne televizije (od 29:44), kao izveštaj sa događaja:
https://www.youtube.com/watch?v=ahfsqviMKNY
https://www.youtube.com/watch?v=w01IVsJPY2I(izdvojeno)

Nacionalna novinska agencija (Algeria Press Service - APS):
http://www.aps.dz/culture/66661-concert-de-musique-a-alger-pour-celebrer-l-amitie-algero-serbe
EL MOUDJAHID: http://www.elmoudjahid.com/fr/actualites/117432

Čitav Alžir odao je poštu Stevanu Labudoviću, snimatelju borbe za nacionalno oslobođenje, koji je preminuo u Beogradu, 25. novembra 2017. u 91. godini.

U poruci saučešća, koju je uputio porodici pokojnika, Predsednik Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika) opisao je Stevana Labudovića kao velikog aktivistu u ratu za nacionalno oslobođenje Alžira, čoveka sa čvrstim uverenjima, zaljubljenika u ideale, poput socijalne pravde, napretka, slobode i emancipacije naroda.

„Kao čovek sa uverenjima, zaljubljenika u ideale socijalne pravde, napretka, slobode i emancipacije naroda, on se po cenu sopstvenog života, bezuslovno posvetio borbi Alžira protiv kolonijalnog jarma i hrabro i samopregorno stavio svoju kameru i svoje umeće u službu naše stvari.

Zahvaljujući njegovom besprekornom radu i bratskom angažovanju, međunarodno javno mnjenje saznalo je istinu o borbi našeg naroda, suprotno od onoga što je tvrdila kolonijalna propaganda, a istorijski trenuci naše borbe za nacionalno oslobođenje ostali su zabeleženi“, napisao je predsednik Republike.

U poruci, koju je porodici Stevana Labudovića uputio, Tajeb Zituni (Tayeb Zitouni), ministar boraca stoji da će „ime Stevana Labudovića zauvek ostati urezano u naše sećanje kao simbol aktivizma i odlučnosti u službi pravednih stvari.“

Ambasada Alžira u Beogradu organizovala je 30. novembra 2017. u svom sedištu, ceremoniju odavanja pošte pokojnom Labudoviću, pre nego što su njegovi posmrtni ostaci preneseni na groblje radi sahrane.

Ceremoniji su prisustvovali Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Dragoslav Šćekić, predsednik opštine Berane (Crna Gora), Labudovićevog rodnog grada, članovi diplomatskog kora arapskih i afričkih zemalja, članovi alžirske zajednice, članovi Društva prijatelja Alžira, kao i supruga pokojnika i članovi njegove porodice.

Oficiri Narodne nacionalne armije na školovanju u Srbiji, uneli su kovčeg prekriven državnom zastavom Alžira i stavili ga na odar u zgradi Ambasade.

Ceremonija je započela intoniranjem himni dve zemlje i kratkim oproštajnim govorom Abdelhamida Šebšuba (Abdelhamid Chebchoub), ambasadora Alžira u kome je podsetio na izvanredne ljudske kvalitete pokojnika i na njegovo angagažovanje rame uz rame sa borcima narodnooslobodilačke borbe.
Predsednik Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić je, u svojoj oproštajnoj reči, govorio o umetničkom delu ovog čoveka, koji je simbol prijateljstva koje povezuje Alžir sa narodima bivše Jugoslavije.

Odru su zatim prilazili prisutni ostavljajući cveće i odajući poslednju poštu pokojniku.

Na kraju ceremonije, dva oficira Narodne nacionalne armije na školovanju, svečano su predali zastavu, kojom je bio prekriven kovčeg, gospođi Labudović.

********

Oproštajni govor ambasaora Alžira
Hvala vam dragi prijatelji što ste danas došli da se u znak sećanja, poklonite prijatelju Alžira, Stevanu Labudoviću koji je preminuo 25. novembra.

Za sve nas, ti Stevane nisi umro, jer si se otisnuo u večnost onog dana kada si odlučio da pređeš liniju opasanu bodljikavom žicom između Tunisa i Alžira, da bi se, po cenu života, pridružio alžirskim borcima, koji su vojevali za nezavisnost Alžira.

Tokom čitavog tvog života, čuvao si taj plamen prijateljstva koje si gajio za Alžir i alžirski narod, koji te nikada neće zaboraviti, jer je ime tvoje zlatnim slovima upisano u istoriju naše zemlje.

Otišao se da se pridružiš svojim drugovima, hrabrim borcima alžirske revolucije koji su pali u borbi, i siguran sam da si veoma srećan što ste ponovo zajedno isto onoliko koliko si bio srećan dok si pratio neustrašive vojnike Nacionalne oslobodilačke armije u njihovim vojnim operacijama.

Znam da nisi voleo govorancije niti protokolarne počasti. Poštujući tvoje želje, mi tvoji prijatelji smo danas ovde da te pozdravimo i da ti kažemo koliko ćeš nam nedostajati.

Počivaj u miru, brate moj.

********

Oproštajni govor predsednika Društva prijatelja Alžira.

Stevan Labudović koji je, više od 60 godina negovao prijateljstvo između naroda Jugoslavije i Alžira, svetao je primer koliko jedan čovek, privržen mladalačkim idejama do kraja života, može da doprinese saradnji i prijateljstu između dva naroda i dve države. Tu privrženost zavredeo je vršeći svoju dužnost ratnika po alžirskoj zemlji, rizikujući svoj život. Zato je njegovo delo je veliki spomenik istorije.
 
Ono što je Švajcarac Arčibald Rajs za Srbe, to je Stevan Labudović za Alžirce. Rajs je svoje srce zaveštao za bojišta srpskih pobeda u Velikom ratu, na Kajmakčalanu. Stevanovo srce ostaće večito na Atlasu, a njegovo veliko arhivsko delo baštiniće podjednako naš i alžirski narod.
 
Neka je slava, i veliko hvala, Stevanu Labudoviću, koji će, u svojem voljenom Beogradu, to sigurno znamo, večno sanjati Berane, kao svoj zavičaj i toplinu svog voljenog, bratskog Alžira!

BIOGRAFIJA:
(Biografiju je sastavila Ambasada Alžira u Beogradu)

STEVAN LABUDOVIĆ (1926-2017)
Stevan Labudović je rođen 28. decembra 1926. u Beranama, u Crnoj Gori, u porodici Milutina Labudovića, uvaženog knjižara iz tog grada.

Školovanje u rodnom gradu prekida 1943, kada odlučuje da se, kao sedamaestogodišnjak, priključi jugoslovenskoj Narodnooslobodilačkoj vojsci.

Demobilisan je na lični zahtev 1945. kada nastavlja sa školovanjem, a dve godine kasnije, položiće veliku maturu u Smederevskoj Palanci (Srbija).

Upisuje se prvo na Pravni fakultet Univerziteta u  Beogradu, ali će ga dugogodišnja strast prema fotografiji ubrzo preusmeriti ka studijama filma, koje upisuje na Visokoj filmskoj školi u Beogradu.

Po završetku škole, zapošljava se kao snimatelj u „Filmskim novostima“, preduzeću za filmsku produkciju kome će ostati veran sve do odlaska u penziju 1988.

Labudović je veoma brzo postao majstor svog zanata zahvaljujući, između ostalog, i svom, tada već dugogogodišnjem iskustvu, u bavljenju fotografijom.

Tokom četiri godine, (1956-1960) bio je dopisnik „Filmskih novosti“ u Sloveniji, odakle je izveštavao o napetostima u regionu, izazvanim tršćanskom krizom.

Kao Titov lični fotograf, pratio ga je na Putu mira (februar-april 1961), koji ga je odveo u Burmu, Indiju, Indoneziju, Egipat, Veliku Britaniju, SAD, Kanadu….

Snimio je značajne ličnosti i događaje, koji su obeležili bivšu Jugoslaviju. Pratio je rad brojnih konferencija i zasedanje OUN u Njujorku, konferencija nesvrstanih zemalja, kao i bilateralne susrete jugoslovenskog državnog vrha sa kolegama iz sveta.

Godine 1959, Tito šalje Labudovića u Alžir da bi, u okviru misije, koja je inicijalno trebalo da traje dva meseca, snimio reportaže o borbi alžirskog naroda. A on će tamo ostati sve do pobede alžirskog naroda jula 1962. Tokom tih godina njegovog profesionalnog i revolucionalnog rada uz borce Narodne nacionalne armije, koje je pratio, Labudović je snimio 83 kilometara filmske trake, 27 filmova i 274 fotografije.

Njegovi filmovi i reportaže nagrađivani su na brojnim domaćim i međunarodnim festivalima.

Za njegovo angažovanje na strani alžirskog naroda, predsednik republike Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika) ga je 2012. godine, povodom 50. godišnjice nacionalne nezavisnosti, odlikovao Ordenom za nacionalne zasluge.

Povodom državnog praznika Republike Srbije, februara 2017, tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić dodelio je Stevanu Labudoviću srebrnu medalju za zasluge u kulturi i javnim delatnostima. I vlasti njegovog rodnog grada, opštine Berane, dodelile su mu 2016. nagradu „21. juli“. Te iste godine i beogradska opština Rakovica na čijoj teritoriji je živeo više od 50 godina, dodelila mu je najviše opštinsko priznanje za kulturu.

Bio je oženjen sa Ružicom Zorić i iza sebe je ostavio dvoje dece – kći Idu, čiji je kum bio pokojni predsednik Huari Bumedijen (Houari Boumediene) i sina Milutina.

Preminuo je 25. novembra 2017. u Beogradu, u devedeset prvoj godini.

http://www.ambalgserbia.rs/2017/12/26/lalgerie-rend-un-hommage-merite-a-stevan-labudovic-cameraman-de-la-revolution/

http://www.ambalgserbia.rs/rs/2017/12/28/alzir-odao-zasluzenu-postu-stevanu-labudovicu-snimatelju-revolucije/

U subotu, 25. novembra 2017. godine, Predsednik Republike Abdelaziz Buteflika uputio je porodici Stevana Labudovića, aktivisti i snimatelju članova pokreta otpora Alžirske revolucije, poruku sa izrazima saučešća, u kojoj je poseban akcenat stavio na nastojanja, preminulog Stevana na strani Alžira, a protiv kolonijalnog jarma.

„Vest o smrti velikog aktiviste u ratu za nacionalno oslobođenje Alžira, Stevana Labudovića, primio sam sa velikom tugom“, čitamo u njegovoj poruci.

Biografija Stevana Labudovića, jugoslovenskog filmskog snimatelja i zaslužnog građanina Narodne Demokratske Republike Alžir

    Stevan Labudović rođen je 28. decembra 1926. godine u Beranama, u porodici uglednog beranskog knjižara Milutina Labudovića. Osnovnu školu je završio u Beranama, gimnaziju je pohađao u rodnom gradu, a maturirao u Smederevskoj Palanci. Fotografijom je počeo da se bavi kao desetogodišnjak, kada je od oca dobio svoj prvi fotoaparat. Od tada je snimao varoške motive, događaje i ličnosti. Završio je filmsku školu, posle čega se zapošljava u „Filmske novosti“, gde je do penzionisanja radio kao filmski snimatelj. Fotografisao je znamenite ličnosti i događaje u bivšoj SFRJ, bio u pratnji predsednika Josipa Broza Tita i pratio rad konferencija i zasedanja Organizacije Ujedinjenih nacija u Njujorku, konferencija Pokreta nesvrstanih zemalja, kao i bilateralne susrete jugoslovenskih i svetskih državnika. Kao lični snimatelj, pedesetih godina, pratio je Tita na „Putu mira“ u Burmi, Indiji, Indoneziji, Egiptu, Velikoj Britaniji, Etiopiji, i Sjedinjenim Američkim državama. U Beranama (tadašnjem Ivangradu) napravio je brojne filmske zapise i fotografije, koje se danas nalaze u filmskim kinotekama i foto zbirkama, među kojima je najznačajnija reportaža, za jugoslovenske medije, vezana za posetu Urha Kekonena, predsednika Finske.

    Među velikane filmske umetnosti uvrstio ga je, svakako, njegov filmski i revolucionarni rad tokom Alžirske revolucije, jednog od najvećih događaja u istoriji XX veka. U Alžiru je boravio tri i po godine, gde je napravio mnoštvo filmskih reportaža i fotografija, koje su obišle celi svet, čime je doprineo da ostatak sveta sazna istinu o pravednoj borbi, oslobodilačkog, antikolonijalnog pokreta alžirskog naroda.

    Za nemerljiv doprinos i dokazane zasluge za pobedu revolucije, dobitnik je najznačajnih vojnih i državnih odlikovanja NDR Alžira, i jedan od najcenjenijih prijatelja Alžira, o čemu svedoče i brojne počasti te zemlje, što je krunisano kumstvom sa Huari Bumedijenom, bivšim predsednikom Alžira, kao i dugogodišnjim prijateljstvom sa Abdelazizom Buteflikom, sadašnjim predsednikom Alžira. Labudovića, koji je postao i njegov nacionalni heroj, Alžir nije zaboravio, kao ni doprinos koji je Jugoslavija pružila sticanju nezavisnosti. Njegova kamera, originalni filmovi i fotografije izloženi su u ratnoj zbirci Istorijskog muzeja u Alžiru, u sali velikana, i u Vojnom muzeju.

    Labudovićevom predanom radu u najvećoj arapskoj zemlji prvi put je posvećena izložba 2007, kada su njegove fotografije iz alžirskog rata izložene u Nacionalnom arhivu u Alžiru. Tada ih je i donirao alžirskoj državi, koja ih je smestila u posebnom fondu nazvan „Fond Labudović“. Tom prilikom mu je direktor arhiva uručio Plaketu zahvalnosti za rad, zbog toga što je doprineo nacionalnom kulturnom i istorijskom bogatstvu te zemlje. Nacionalni arhiv Alžira je utvrdio da je, tokom svog rada sa ALN-om, snimio 83 kilometara filmske trake, 27 filmova i 274 fotografije, iz perioda 1959–1962.

    Povodom državnog Republike Srbije praznika Sretenja, 2017. godine, predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić, odlikovao ga je srebrnom medaljom za zasluge u kulturi i javnim delatnostima. Dobitnik je najvišeg opštinskog priznanja Nagrade „21. jul“, zavičajne Opštine Berane, kao i najvišeg opštinskog priznanja za 2016. godine Gradske opštine Rakovica u Beogradu, na kojoj živi više od 50 godina.

    U maju 2012. godine, u okviru proslava pedesetogodišnjice nezavisnosti Alžira, njegovi filmski materijali izloženi su u Muzeju Savremene umetnosti u Alžiru, u okviru izložbe o ulozi filmske slike u ratu. Iste godine, predsednik Alžira, Abdelaziz Buteflika (Abdelaziz Bouteflika), odlikovao ga je ordenom za nacionalne zasluge (la médaille du Mérite national), čime se pokazalo da, ni posle pola veka, Alžir nije zaboravio herojski doprinos ovog snimatelja.

    I kao penzioner, nastavio je svoja istraživanja, kao što je fotografisanje Srpskog vojnog groblja iz Prvog svetskog rata u Alžiru. Ovo groblje, sa 324 humke srpskih vojnika i jednog Rusa, predstavio je serijom izložbi fotografija „Srpsko vojno groblje Deli Ibrahim u Alžiru“, u organizaciji Društva prijatelja Alžira Republike Srbije. Jednu od izložbi, priredila je, u holu Narodne skupštine Republike Srbije, i predsednica Maja Gojković.

    Jedan je od inicijatora i osnivača Društva prijatelja Alžira u Beogradu.

    Preminuo je u Beogradu, 25. novembra 2017. godine

 

 

 

 

 

 

 

U galeriji Mokranjčeve kuće otvorena je izložba fotografija „Srpsko vojno groblje Deli Ibrahim“ autora Stevana Labudovića, zaslužnog građanina Narodne Demokratske Republike Alžir. Izložbu su otvorili Vladimir Veličkvoić, predsednik Privremenog organa opštine negotin i ambasador Alžira u Srbiji, Abelhamid Šebšub.

Strašna epopeja Prvog svetskog rata, koja je kulminirala povlačanjem srpskih oružanih snaga i dela civila preko severne i srednje Albanije ka grčkim jonskim ostrvima Krfu i Vidu, nije bila okončana na grčkoj teritoriji. Veliki broj ranjenika i iznemoglih hitno je prebačen u savezničke, mahom francuske bolnice, širom južne Evrope, ali i na francuske teritorije u severnoj Africi. I dok je boravak srpskih vojnika na tlu današnjeg Tunisa dobro poznat, i posle sto godina od tih tragičnih događaja, dotle je prisustvo Srba u današnjem Alžiru i dalje obavijeno velom istorijskog zaborava.

Izložbu „Srpsko vojno groblje Deli Ibrahim“ čine fotografije groblja, na kojem su sahranjeni srpski vojnici koji su preminuli u Alžiru tokom lečenja. Groblje se danas nalazi na području opštine Deli Ibrahim alžirskog glavnog grada, gde je, 1982. godine, premešteno sa svoje prvobitne lokacije u mestu Tamenfust, ranije Kap Matifu.

Otvarajući izložbu, Vladimir Veličković izrazio je, između ostalog, zahvalnost alžirskom narodu koji brinu o ovom spomen obeležju na srpske vojnike.

„Naredne godine navršava se sto godina od završetka Prvog svetskog rata, u kome je stradalo više od milion Srba i još toliko ranjeno, braneći svoju otadžbinu od nadmoćnijeg neprijatelja. Naša obaveza je da čuvamo sećanje na sve žrtve ratova i da ne dozvolimo da izblede s vremenom. Ova izložba nas podseća na 324 srpska i jednog ruskog vojnika, koji nisu uspeli da se izleče u francuskim bolnicama u Alžiru, pa su posle smrti sahranjeni na tlu ove bratske zemlje. Koristim ovu priliku da zahvalim građanima Alžira, što su svih ovih godina brinuli o grobovima srpskih vojnika i spomen obeležju koje čuva uspomenu na njih i čini neraskidivu vezu između alžirskog i srpskog naroda.“

„Cilj ove izložbe je da se pokaže mladima da je bilo muškaraca i žena, koji su se borili za slobodu i jednog i drugog naroda i koji počivaju i u jednoj i drugoj zemlji i tako prolivena krv, alžirskih i srpskih vojnika se na neki način pomešala i odatle možda počinju i te jako bliske veze između naša dva naroda. Kao što znate, srpski narod je takođe dao veliki doprinos alžirskom narodu tokom njegove borbe za nacionalno oslobođenje. U toj borbi je aktivni učesnik bio i fotograf Stevan Labudović, čije fotografije danas imamo priliku da gledamo, a koji se borio sa alžirskom vojskom. Treba odati duboko priznanje tom čoveku, bilo da je reč o srpskom groblju u Alžiru ili o fotografijama koje je on snimao tokom rata u Alžiru, koje su svedočanstvo o tom dubokom prijateljstvu.“
U programu je učestvovao hor Umetničke škole “Stevan Mokranjac”, pod dirigentskom palicom Ružice Rajković.

Izložba, koju su inicirali Društvo prijatelja Alžira i Muzej Krajine, biće otvorena za posetioce nekoliko nedelja.

Fotografije: opština Negotin.

http://www.istocnevesti.com/otvorena-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim-foto/

http://www.istocnevesti.com/izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim/

http://tvistok.com/2017/11/negotin-23-novembra-bice-otvorena-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim/

http://tkmagazin.rs/negotin-uskoro-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim/

http://temporadio.rs/?p=7981

http://negotin.rs/vest-otvorena-izlozba-srpsko-vojno-groblje-deli-ibrahim-3909.htm

http://muzejkrajine.org.rs/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%BD%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%99%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B8-%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%B8%D0%BC-2/

Predsednik Privremenog organa opštine Negotin priredio je, danas, prijem za ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji, Nj. E. Abelhamida Šebšuba. Prijemu su prisustvovali i Boban Stingić, član Privremenog organa opštine Negotin, Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira i Ivica Trajković, direktor Muzeja Krajine.

Predsednik Privremenog organa i opštine Negotin upoznao je ambasadora Alžira sa potencijalima i mogućnostima opštine Negotin. Razgovaralo se i o mogućnostima uspostavljanja saradnje između privrednika iz Negotina i Alžira, kao i o bratimljenju opštine Negotin sa nekim gradom slične strukture iz ove severnoafričke zemlje.

„Bila mi je čast da danas ugostim ambasadora Alžira, Njegovu Ekselenciju Abelhamida Šebšuba i da u jednom prijatnom i otvorenom razgovoru razmenimo informacije o potencijalima kojima raspolažemo. Posebno smo razgovarali o mogućnostima saradnje i čuli da je, ova nama bratska zemlja, veoma otvorena za svaki vid saradnje i da on Njegova Ekselencija, kao predstavnik svoje zemlje u Srbiji, može da pomogne u povezivanju naših privrednika sa privrednicima iz Alžira. Veoma je i zanimljiva ideja o bratimljenju naše opštine sa nekom od opština iz Alžira i ovu mogućnost ćemo sigurno razmotriti u narednom periodu i nadam se da ćemo uspeti da to i ostvarimo“ – izjavio je Vladimir Veličković, predsednik Privremenog organa opštine Negotin.

Na prijemu se razgovaralo o saradnji u oblasti poljoprivrede, privrede, o ekonomskim i kulturnim vezama Srbije i Alžira, a zaključak je da obe strane zajedno moraju raditi na povezivanju.

„Vi imate jedno veliko iskustvo u vinogradarstvu i poljopriredi od koga Alžir može imati koristi. Takođe imate i turističke potencijale koji bi mogli da privuku značajan broj turista iz Alžira i zbog toga pozivam privrednike iz Negotinske Krajine da prikažu svoje potencijale i predlože mogućnosti saradnje, kako bi alžirski privrednici mogli da bolje upoznaju ovaj region i da prilikom njihovog povezivanja napravimo kopču moguće saradnje. Preko vašeg predsednika uputio sam i poziv vašim privrednicima da dođu u našu ambasadu i tom prilikom analiziramo mogućnosti za saradanju“ – istakao je Abelhamid Šebšub, ambasadar Alžira prilikom posete Negotinu.

Ambasador Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji, otvorio je zajedno sa Vladimirim Veličkovićem, predsednikom Privremen organa opštine Negotin i izložbu fotografija Stevana Labudovića „Srpsko vojno groblje Deli Ibrahim“ u galeriji Mokranjčeve kuće.

Fotografije: Opština Negotin.

http://www.ngportal.rs/ambasador-alzira-abdelhamid-sebsub-posetio-opstinu-negotinu/

http://www.arhiva.eastside.rs/index.php/kultura/5050-ambasador-alzira-posetio-negotin

http://www.istocnevesti.com/prijem-za-ambasadora-alzira/

http://negotin.sns.org.rs/lat/novosti/vesti/ambasador-alzira-u-poseti-negotinu

http://negotin.rs/vest-prijem-za-ambasadora-alzira-3908.htm

Ambasada Narodne Demokratske Republike Alžir, u Beogradu, svečano je, 16. novembra, u hotelu „Hajat“, obeležila nacionalni praznik Alžira.
Tog dana, pre 63 godine, alžirski narod je odlučio da otpočne oružanu borbu, kako bi okončao 132 godine dug period tlačenja, nepravdi i prezira, koji mu je nametnuo kolonijalni sistem. Ta borba alžirskog naroda za slobodu naišla je na nesebičnu podršku bivše Jugoslavije i srpskog naroda, na čemu i počiva danas veliko prijateljstvo, solidarnost i uspešna saradnja, između Alžira i Srbije, i to u više oblasti.
Ambasador ove zemlje u Srbiji, Abdelhamid Šebšub istakao je dobre bilateralne odnose između dve zemlje i uzajamnu podršku na međunarodnim forumima.

„Privržene istim vrednostima mira, slobode i poštovanja suvereniteta, naše dve zemlje podržavaju u stavovima u međunarodnim forumima i u stalnoj su koordinaciji po svim značajnim pitanjima od zajedničkog interesa“ – istakao je ambasador.

Podsećajući na podršku koju je Jugoslavija pružala Alžiru, odao je priznanje i delu Stevana Labudovića, snimatelja „Filmskih novosti“, čiji filmski zapisi su svetu otkrili pravu sliku o alžirskom ratu: „Stevan večeras nije sa nama, jer se nalazi u bolnici, a vas bih zamolio da mu zajedno uputimo misli ohrabrenja i poželimo brz oporavak.“

Takođe, zahvalio je Društvu prijatelja Alžira, koje ove godine obeležava 15. godišnjicu od osnivanja, njegovom predsedniku, Marku Jeliću, generalnoj sekretarki, Draginji Vlk, kao i svim članovima Društva, na trudu koji ulažu, radi očuvanja i jačanja prijateljstva između alžirskog i srpskog naroda.

Sa istom rešenošću, koja je nadahnjivala generaciju iz novembra 1954, Alžir je i danas posvećen ekonomskom i socijalnom razvoju. U tom smislu, u prethodnom periodu, pokrenuti su ambiciozni razvojni programi, koje nameravamo da sprovodimo, uprkos poteškoćama koje nam je nametnula nepredvidivost teških ekonomskih prilika.

Veran istim principima i vrednostima, kao i 1. novembra 1954, Alžir na diplomatskom planu, ostaje privržen poštovanju slobode, suvereniteta i nezavisnosti država i neprekidno deluje, kako na regionalnom, tako i na međunarodnom planu, u prilog jačanja mira, stabilnosti, razvoja socijalnih odnosa i ekonomskog razvoja.

U tom istom duhu, Alžir nastavlja da se, zajedno sa međunarodnom zajednicom, zalaže za iznalaženje pravednih i trajnih rešenja za žarišta u našem regionu, bilo da je reč o Libiji, Maliju bilo Zapadnoj Sahari, i nastavlja da doprinosi rešavanju značajnih pitanja koja izazivaju zabrinutost savremenog sveta.

Zahvalio je i gradskom ženskom horu „Barili“ iz Požarevca, koji je, pod dirigentskom palicom profesorke Katalin Tasić, izveo nacionalne himne Alžira i Srbije „sa istim onim žarom kojim odišu njihove reči“.

Prijemu su prisustvovali ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, potpredsednik Skupštine Veroljub Arsić, princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom, narodni poslanici, predstavnici poslovnih kompanija, koje su prisutni, na alžirskom tržištu, članovi Društva prijatelja Alžira, te druge ličnosti iz javnog, diplomatskog i političkog života.

Fotografije: http://www.diplomacyandcommerce.rs/embassy-of-algeria-celebrated-national-holiday/

http://www.dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/9288-ambasada-alzira-proslavila-nacionalni-dan

http://nadlanu.com/358758/ambasada-alzira-obelezila-nacionalni-praznik/

http://www.dan.co.me/indexfb.php?nivo=3&datum=2017-11-20&rubrika=Regioni&najdatum=2017-11-19&clanak=623826&naslov=Dug%20prema%20Stevanu%20Labudovi%26%23263%3Bu

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/politika/2942216/ambasada-alzira-obelezila-nacionalni-praznik.html

https://www.youtube.com/watch?v=xqk6tIzuRFM

http://www.diplomacyandcommerce.rs/embassy-of-algeria-celebrated-national-holiday/

http://cordmagazine.com/events/faces-and-places/algerian-national-day/

Povodom 1. novembra 2017. godine i obeležavanja 63. godišnjice početka rata za nacionalno oslobođenje – nacionalnog dana Alžira, podsećamo se uspostavljanja kontakata Beograda i Zrenjanina.

Mladi odbornik u skupštini grada Zrenjanina, Nenad Joksimović prisustvovao je, u decembru prošle godine, na poziv Društva prijatelja Alžira i Ambasade Alžira, proslavi 90. rođendana Stevana Labudovića, zaslužnog građanina Narodne Demokratske Republike Alžir i učesnika Alžirskog rata za nacionalno oslobođenje. Tom prilikom ostvario je prve kontakte, zahvaljujući svom sugrađaninu Strahinji Bukviću, učlanio se u Društvo prijatelja Alžira, i pokrenuo inicijativu da se Ambasada Alžira i Društvo prijatelja Alžira zbliže sa Zrenjaninom, a da se, kroz tu saradnju, otvore vrata ovog grada, kako bi pokazao turistističke potencijale grada Zrenjanina i okoline, ali i predstavio potencijale za moguće investitore, jer njegov grad za to pruža mnogobrojne mogućnosti.

I tako je delegacija Ambasade Alžira i Društva prijatelja Alžira posetila štand Turističke organizacije grada Zrenjanina na Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, gde su se gradonačelnik grada Zrenjanina i ambasador Alžira upoznali i razmotrili pravce moguće saradnje.

Zahvaljujući uspostavljenom kontaktu, i Joksimovićevoj inicijativi i angažovanju, ali pre svega, razumevanju i dobroj volji gradonačelnika grada Zrenjanina Čedomira Janjića i njegovog tima, 3. marta 2017. godine, u Narodnom pozorištu „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu, održan je koncert Rede Sike, jednog od vodećih alžirskih muzičara i njegovih prijatelja muzičara Mohameda Mehdija Ferhata i Mehdija Lafuija. U koncertnoj sali pozorišta, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta, izvođena je tradicionalna i moderna alžirska muzika, kao i neki od svetskih hitova. Tom prilikom, u ime ambasade je prisustvovao prvi sekretar Mahmud Sahnun, a predsednik Društva prijatelja Alžira Marko Jelić, u znak zahvalnosti na iskazanoj dobroj volji, i organizaciji koncerta, poklonio je gradonačelniku Zrenjanina alžirski bernus (jedan ododevnih predmeta nacionalne odeće – plašt), bele boje, što po alžirsko-arapskoj tradiciji, dobijaju prijatelji Alžira.

Pored koncerta, koji je zasigurno bio događaj o kojem će se dugo pričati, kao prethodnica, iste večeri, u organizaciji Udruženja turističkih vodiča u Zrenjaninu i Društva prijatelja Alžira, a na inicijativu i zalaganje članova upravnog odbora tog Udruženja Jaroslava Stevanova i Strahinje Bukvića, priređena je promocija drugog izdanja knjige „Sećanja na Alžir“ Aleksandre Vojinović, u Narodnom muzeju u Zrenjaninu. Promocija ove knjige, koju je objavila zrenjaninska izdavačka kuća „Sezambuk“, ispunila je galeriju Muzeja, a kroz mnogobrojne fotografije i priče autorke i putopisca Sonje Lapatanov, Zrenjanincima je Alžir postao bliži.

Iako je naizgled, prezentacija alžirske kulture bila premijerna, Zrenjanin i Alžir imaju svoju vezu i priču iz istorije. Naime, prijateljska saradnja Zrenjanina i Alžira datira još od kraja 1958. godine, dok se Alžir borio za nezavisnost, uz svesrdnu podršku Jugoslavije, kada je poluprofesionalna folklorno-pozorišna grupa FLN (Fronta za nacionalno oslobođenje) „Ka svetlosti“, u okviru petnaestodnevne turneje po Jugoslaviji, održala predstavu, pored desetak gradova, i u Zrenjaninu. Tada su izvedene igre i pesme i prikazi iz života alžirskog naroda, a Alžirci su bili toplo primljeni – priređivani su im prijem i večera.

Ovaj kulturno-umetički događaj zbližio je Zrenjanin i Alžir, te je tako, krajem maja ove godine, ambasador Alžira Nj. E. Abdelhamid Šebšub sa saradnicima, posetio Zrenjanin i imao zvanični susret sa gradonačelnikom Zrenjanina, Čedomirom Janjićem, sa ciljem razmatranja mogućnosti saradnje.

A tim tragom, grad Zrenjanin su tokom jula posetili i palestinski ambasador i kulturno-umetnička grupa iz Palestine, i tokom zvaničnog susreta ambasadara države Palestine, Nj. E. Muhameda Nabhana i gradonačelnika Zrenjanina, Čedomira Janjića potvrđena je spremnost da se i sa ovom arapskom državom uspostavi saradnja i još jednom potvrdi prijateljstvo. Takođe, zajednički zaključak dvojice zvaničnika je da se u budućem periodu organizuje i sastanak arapsko-afričke grupe ambasadora gradu Zrenjaninu, kako bi razmotrili pravce saradnje.

Tako je Nenad Joksimović, kao gradski odbronik grada Zrenjanina, povezao Zrenjanin i Alžir, kao i ambasadu Alžira, Društvo prijatelja Alžira, alžirske muzičare sa svojim gradom. Ta saradnja je uspostavila čvrste kontakte, ali i inicirala kontakte sa Palestinom i najavilo saradnju sa arapsko-afričkom grupom ambasadora. Njegova želja je da Zrenjanin stekne mnogobrojne prijatelje, ali i da Zrenjanin bude mesto njihovog većeg interesovanja. Jer novo radno mesto, nova fabrika, nova proizvodnja cilj je svake lokalne samouprave, ali i odgovornog pojedinca, koji želi ne samo dobro svom gradu ili kraju, već i dugogoročno partnerstvo i prijateljstvo sa mnogim narodima sveta, u kojima Srbija, kao naslednica bivše Jugoslavije, ima veliki broj prijatelja.

Ambasador Alžira u Srbiji, Abdelhamid Šebšub organizovao je, u ambasadi svoje zemlje, prijem povodom petnaestogodišnjice rada Društva prijatelja Alžira.

Prijemu su prisustvovali Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, članovi uprave Društva, diplomate ambasade, te predstavnici srpskih kompanija koji su poslovno prisutni u ovoj najvećoj arapskoj i afričkoj zemlji.

Ambasador Šebšub je, pozdravljajući prisutne, zahvalio gostima za dolazak, kako bi podelili ovaj trenutak, koji oličava prijateljstvo alžirskog i srpskog naroda, rođeno iz zajedničke privrženosti naša dva naroda vrednostima, kao što su mir, dostojanstvo i sloboda i oblikovano kroz iskazanu solidarnost bivše Jugoslavije sa borbom alžirskog naroda u ratu za nacionalno oslobođenje. Zatim je dodao da je „svojim postojanjem ovo Društvo omogućilo da osećanje prijateljstva i dalje bude živo, da veze koje postoje između naše dve zemlje nastave da traju u vremenu i posebno da se zajedničke vrednosti, koje su potka tog prijateljstva, prenesu novim generacijama“.
Takođe, uoči proslave godišnjice početka rata za nacionalno oslobođenje, 1. novembra 1954, rekao je da je srećan što može da konstatuje da to prijateljstvo svakim danom postaje sve jače, da i dalje zbližava naša dva naroda, kroz razvoj ekonomske i kulturne razmene, kao i kroz usaglašenost naših političkih stavova.
Posebno je istakao da želi da oda priznanje osnivačima Društva, od kojih su pojedini i pristuni, kao i da pozdravi rad koji su uložili Marko Jelić i Draginja Vlk, kao i svi oni koji u prošlosti vodili Društvo, i „da ih uverim u podršku Vlade i Ambasade Alžira za sve aktivnosti koje sprovode u cilju jačanja prijateljstva između alžirskog i srpskog naroda“. Na kraju, zahvalio je srpskim preduzećima na njihovim doprinosima na unapređenju prijateljstva, pozivajući ih da nastave da podržavaju raznovrsne aktivnosti društva.

U pozdravnom govoru, predsednik Društva, Marko Jelić, podsetio je na prijateljstvo između dva naroda koje traje više od 55 godina, još iz alžirske borbe za nezavisnosti. „Upravo na vrednostima tog prijateljstva, 25. oktobra 2002. godine, u Muzeju afričke umetnosti, grupa entuzijasta, okupljena oko želje da to prijateljstvo unapredi, osnovala je Društvo prijatelja Alžira. Ja im sada, sa ove vremenske distance, upućujem zahvalnost, jer smo zbog njihove plemenite akcije, danas okupljeni oko prvog jubileja – 15. godina od osnivanja“. Jelić je podsetio na to da su, tokom 15 godina rada, mnogobrojni članovi, kojih je bilo u pojedinim periodima i više od 300, pružili veliki doprinos, pre svega njegovi predsednici i ugledni članovi – ambasador Danilo Milić, Miloje Popović, Miodrag Dobričanin, ambasador Radoslav Nedić, Barbara Tolevski.
Zahvalio je svim alžirskim ambasadorima u Beogradu, koji su pružali podršku našem radu i aktivnostima, posebno Abdelhamidu Šebšubu, sa kojim zajednički, poslednje dve i po godine, gradi mostove prijateljstva.

Predsednik Društva je zahvalio i srpskim kompanijama, koje su poslovno prisutne u Alžiru, i koje su imale razumevanje i pružale podršku prijateljstvu, pre svega Hidotehnika-Hidroenergetika, Jugoimport SDPR, Energoprojekt holding i Hidroinženjering-Energoprojekt, Hemofarm, Institut Mihajlo Pupin, ali i Muzeju afričke umetnosti, „čija vrata su nam srdačno otvarali dugogodišnja direktorka Narcisa Knežević Šijan, i sadašnja direktorka Marija Aleksić“.

Zahvalio je ambasadoru gospodinu Šebšubu, na  izvanrednoj saradnji i podršci. koju pruža aktivnostima Društva, ali za podršku koju Alžir pruža Srbiji u mnogim važnim, međunarodnim pitanjima, kao i ministru Zoranu Đorđeviću, koji je protekle dve godine snažno pružao podršku aktivnostima Društva prijatelja Alžira, i, zajedno sa ambasadorom Šebšubom, zamolio prisutne da upute zajedničke misli i molitvu za ozdravljenje Stevanu Labudoviću, osnivaču Društva i zaslužnom građaninu Narodne Demokratske Republike Alžir.

Povodom prosave 15 godina rada Društva prijatelja Alžira, ambasador Alžira je Marku Jeliću, predsedniku Društva, i Draginji Vlk, generalnoj sekretarki Društva predao zahvalnice za doprinos jačanju veza prijateljstva između Srbije i Alžira. A Draginja Vlk je, istim povodom, uručila zahvalnicu Društva ambasadoru Šebšubu.

Društvo prijatelja Alžira, koje je osnovano 2002. godine, okuplja mnogobrojne građane, koji su podržali borbu za oslobođenje alžirskog naroda, kao i mnoge poslovne ljude i diplomate koji su radili u ovoj zemlji Magreba, te članove alžirske zajednice u Srbiji.
   
Poslednjih godina, Društvo prijatelja Alžira je doprinelo organizovanju brojnih aktivnosti, koje su imale za cilj da promovišu prijateljstvo dva naroda, pre svega kroz kulturne aktivnosti, izložbe i izdavaštvo.

Uz podršku Ambasade, Društvo je doprinelo promovisanju umetničkog i revolucionarnog rada Stevana Labudovića, osnivača Društva, jugoslovenskog snimatelja, koji je zabeležio alžirski oslobodilački rat, a koga je predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika odlikovao najvišim odlikovanjem 2012. i koji uživa status alžirskog borca.

Specijaliteti alžirske gastronomije, među kojima čuvene alžirske urme „Deglet Nur“ i kolači od badema, posluženi su na obeležavanju ove godišnjice.

http://www.tanjug.rs/mobile/full-view.aspx?izb=364618

http://nadlanu.com/354772/obelezeno-15-godina-rada-drustva-prijatelja-alzira

http://www.diplomacyandcommerce.rs/15-years-of-algeria-friendship-society

https://www.turistickisvet.com/vesti/razno/jubilej-drustva-prijatelja-alzira---15-godina-rada.html

http://dobrevesti.rs/%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/item/9205-jubilej-dru%C5%A1tva-prijatelja-al%C5%BEira

https://cordmagazine.com/events/after-work/jubilee-association-friends-algeria/

http://alger.mfa.gov.rs/newstext.php?subaction=showfull&id=1509617124&ucat=19&template=Frontpage3_thread

http://alger.mfa.gov.rs/cir/newstext.php?subaction=showfull&id=1509617169&ucat=106&template=Frontpage3Cir_thread

http://www.ambalgserbia.rs/2017/10/31/celebration-a-belgrade-du-15eme-anniversaire-de-lassociation-des-amis-de-lalgerie/

http://www.ambalgserbia.rs/rs/2017/10/31/u-beogradu-obelezena-15-godisnjica-drustva-prijatelja-alzira/

Čestitke:

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Đorđević sastao se sa ambasadorom Narodne Demokratske Republike Alžir u Republici Srbiji Nj. E. Abdelhamidom Šebšubom.

Ministar Đorđević je tom prilikom istakao da bilateralnu saradnju sa Alžirom odlikuju dobri i prijateljski odnosi koje je potrebno učvrstiti posebno u oblastima koje se odnose na socijalnu i zdravstvenu zaštitu i migracije.

„Narodna Demokratska Republika Alžir je uvek pružala podršku u svim ključnim pitanjima, kao i u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, što je prepoznato i cenjeno kod srpskog naroda i na tome smo veoma zahvalni“, rekao je ministar.

Povodom predstojećeg obeležavanja 15 godina od osnivanja Društva prijatelja Alžira, ministar Đorđević je ambasadoru preneo iskrenu zahvalnost na ličnoj posvećenosti u održavanju i unapređenju bilateralnih odnosa između naše dve države.

„Nadam se da će dobri odnosi i prijateljstvo dva naroda biti unapređeni u periodu koji predstoji i da ćemo imati više prilika za obeležavanje sličnih događaja, koji predstavljaju pozitivan primer saradnje i poverenja koje je uspostavljeno“, naglasio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Ambasador Abdelhamid Šebšub poručio je da će nastaviti da radi na unapređivanju odnosa između Alžira i Srbije.

https://www.minrzs.gov.rs/aktuelno/ministar-zoran-djordjevic-sastao-se-sa-ambasadorom-alzira-u-srbiji-nj-e-abdelhamidom-sebsubom.html

https://www.youtube.com/watch?v=4v5nnnICC9Y

U Požarevcu, 1. septembra 2017. godine, počele su 54. Ljubičevske konjičke igre. Ovu važnu kulturno-turističku manifestaciju, koja je, kako se procenjuj, po masovnosti i važnosti, treća u Srbiji, svečano je otvorio predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić,  koji je i njen pokrovitelj.

Na poziv gradonačelnika Požarevca, gospodina Baneta Spasovića, svečanom otvaranju prisustvali su i Marko Jelić i Draginja Vlk, predstavnici Društva prijatelja Alžira.

Predsednik Republike Srbije, u svečanom obraćanju, istakao je da su ovogodišnje 54. igre uvod u naredne 55. Ljubičevske konjičke igre, kada će biti velikih promena i da će se do tada uraditi mnogo toga u Požarevcu, rekavši da je čast je danas biti u Miloševom Požarevcu, u gradu u kome je pre 299 godina sklopljen Požarevački mir, između hrišćanskih sila Austrije i Venecije i Otomanskog carstva. U gradu o kojem je po miru, a ne po ratu čuo ceo svet, i možda je to jedan od razloga zbog kojeg je knez Miloš pored Beograda i Kragujevca u Požarevcu počeo da postavlja temelje moderne srpske države. Potencirao je da danas, dva veka kasnije, poučeni Miloševom mudrom politikom, uzdižemo i gradimo Srbiju, koju je Miloš nazvao najlepšim mestom za život, razvijao je braneći sebe, a uvažavajući i poštujući sve druge, rekao je predsednik države.

Poželeo je građanima Požarevca i Braničevskog okruga da, iz godine u godinu, na Ljubičevskim igrama, ali i pre i posle njih, dočekuju sve više gostiju i to, ne samo u Ljubičevu i Požarevcu, već i Viminacijumu, na Srebrnom jezeru, u Golubcu, Žagubici, i drugim mestima ovog kraja, kako bi im pokazali lepote Srbije, upoznali ih a našom tradicijom i  pokazali srpsko gostoprimstvo.

Goste je pozdravio i gradonačenik grada Požarevca, koji je i predsednik Organizacionog odbora 54. Ljubičevskih konjičkih igara.

Ovom događaju prisustvovali su brojni važni gosti, među kojima i Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade Reepublike Srbije i ministar za turizam, trgovinu i telekomunikacije, Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, dr Nenad Popović, ministar bez portfelja, Veroljub Arsić, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, te narodni poslanici, predstavnici diplomatskog kora i mnogobrojni gosti.