РЕАГОВАЊЕ ДРУШТВА ПРИЈАТЕЉА АЛЖИРА
ПОВОДОМ ТЕКСТА У „ДАНАС-у“ ОД 8. МАРТА 2021. ГОДИНЕ

Kако је пренео лист „Данас“, од 8. марта 2021, Борис Тадић, бивши председник Републике Србије, упутио је писмо председнику САД, Џоу Бајдену, у којем изражава задовољство што су САД признале марокански суверентитет над „његовим делом Западне Сахаре“. Писмо је упућено на иницијативу МИП Марока.

Тим поводом, Друштво пријатеља Алжира изражава жаљење због тако неспретног и непотребног геста господина Тадића, јер Мароко никада није имао суверенитет над Западном Сахаром, нити историјски полаже право на ту територију.

Треба ли подсећати да Уједињене нације сматрају Западну Сахару несамосталном територијом, на којој треба да се спроведе процес деколонизације, како је то предвиђено међународним правом, као и на то, да је противправна војна окупација те територије од стране Марока и Мауританије, године 1975. у основи овог сукоба.  Војска Марока је насилно ушла на ту територију, и остала до данас, након што се Шпанија повука из своје колоније, коју је држала скоро 100 година. Kога занима, детаљније се може упознати на Енциклопедији Британика.

Ни Међународни суд у Хагу, ни Уједињене нације, ни Афричка Унија нису Мароку признали право да заузме ову територију, нити су признали његов суверенитет над Западном Сахаром.
За разлику од Марока, Алжир никада није имао икакве претензије на спорну територију, иначе богату фосфатима и рудом гвожђа, и увек се залагао за право народа Сахрави на самоопредељење, путем изјашњавања на референдуму, како је то уосталом, и предвиђено међународним правом.
Организовање тог референдума Мароко никада није дозволио. Чак се и Мауританија, која би, због племенских веза између два народа, можда имала и највише права на Западну Сахару, повукла са те територије и поштује међународно право ради очувања своје независности, која је била угрожена хегемонистичком жеђи Марока.

Ако су намера и мотив за слање писма председнику Бајдену прављење паралеле са KИМ, господина Тадића ваља подсетити да Мароко окупира највећи део Западне Сахаре, кршећи тиме међународно право, док је Kосово и Метохија, саставни део Србије, који јој је одузет након војне интервенције НАТО и да једнострано проглашена независност KиМ ни до данас није призната од стране Уједињених нација.   

Уосаталом, како би Тадић поднео погледе жена и деце народа Сахрави, који живе у избегличким камповима, или трпе кршење основних људских права на окупираним територијима.
Бивши председник САД, Доналд Трамп био је на погрешном трагу… а и Тадић, који је Трампове твитове узео као полазиште за своју иницијативу, требало би да, као политичар, пре свега, прочита како резолуције Савета безбедности, тако и остале правне акте о овом питању, и тако избегао подсмехе.

С тим у вези, став Алжира по питању Kосова темељно је заснован на међународном праву и имун је на притиске, којима би могао бити изложен како би променио свој став.

Друштву пријатеља Алжира остаје да се нада да се овакве иницијативе неће понављати и да ће напори наших политичара бити усмерени ка одбрани међународног права а не, ка покушајима његовог кршења, па макар ти покушају долазили и од великих сила.

АЛЖИР - БИСЕР МАГРЕБА
Виртуелна изложба уметничког фотографа, Владимира Лукача
20. 02. 2021.

Друштво пријатеља Алжира организује ауторску, виртуелну изложбу фотографија „Алжир – бисер Магреба“, уметничког фотографа, Владимира Лукача, којом представља своје фотографске импресије ове највеће државе афричког континента. Изложба је доступна на веб сајту Друштва пријатеља Алжира www.dpalzira.com.

Услед немогућности да се организује изложба, која би била доступна широј јавности, због глобалне пандемије, проузроковане вирусом корона, организатори представљају изложбу виртуелно. На овој изложби, приказане су 43 фотографије – импресије, са двонедељног путовања по овој афричкој земљи, у фебруару 2019. године, када је, у организацији Друштва пријатеља Алжира, група српских туриста пропутовала Алжир, од северних градова (Алжир, Типазу, Оран, Тлемсен, Kонстантин, Сетиф, Ђемилу) и Сахаре (Таманрасета и Гардаје, на југу). Лукач је забележио игру сунчевих боја, колорит предела планина и бујне вегетације, богатих понуда ликалних пијаца, европске архитектуре и римског наслеђа на северу, до пустињског живота и сахарске игре светлости на југу. Пошто је Алжир за многе непознаница, фотограф позива грађане Србије да открију Алжир и све његове лепоте, јер за ову земљу, због многобројних атракција, кажу да је континент.
– Изложба приказује природу, културно-историјско наслеђе, обичаје, гастрономију, и све оно што је група путника истраживачког и радозналог духа доживела, током путовања по Алжиру, и, истовремено, открива многе тајне о овој земљи, с обзиром на то да је Алжир, за многе у нашој земљи, непознаница – истиче Лукач.

Лукач је рођен у Сарајеву, а фотографијом је почео да се бави на факултету 1972. године, ангажовањем у факултетском Фото клубу. У оквиру свог ангажовања, поставио је више изложби фотографија и једну сталну, годишњу изложбу, која је трајала 17 година. Током рада, стекао је звање у уметничкој фотографији. Од 2004. године се поново бави фотографијом, најчешће као импресије, са бројних путовања (по Египту; Јордану; Израелу; Грчкој; Турској; Бугарској; Румунији; Русији; Мађарској; Италији; Француској; Ирану; Грузији; Алжиру). Селектор фотографија изложбе је Владимир Илић, фотограф.

Алжир је највећа афричка и арапска земља, с површином већом од два милиона квадратних километара, од чега је четири петине њене територије прекривено Сахаром. Стекао је независност 1962. године, ослобађајући се дугог и суровог француског колонијализма. Југославија је подржала борбу алжирског народа, а један од симбола те борбе је и Стеван Лабудовић, сниматељ „Филмских новости“, кога Алжирци зову „филмско око“ Алжирске револуције.

Друштво пријатеља Алжира, које је основано 2002. године, окупља многобројне пријатеље ове северноафричке земље, као и многе пословне људе и дипломате, који су радили у овој земљи Магреба, те чланове алжирске заједнице у Србији. Друштво, својим активностима, помаже успостављању сарадње у многим областима и доприноси јачању и развоју политичких и економских односа, сарадњи између Србије и Алжира, као својеврсни „мост“ двеју традиционално пријатељских држава. Последњих година, Друштво пријатеља Алжира је допринело организовању бројних активности, које су имале за циљ да промовишу пријатељство два народа, пре свега кроз културне активности, изложбе и издаваштво.