ИНФОРМАЦИЈЕ О АЛЖИРУ
ГЕОГРАФИЈА
Са 2.381.741 км² површине, Демократска Народна Република Алжир највећа је земља на Магребу. Друга је по величини у Африци, а једанаеста у свету. Граничи се са Тунисом, Либијом, Нигером, Малијем, Мауританијом, Западном Сахаром и Мароком. Његова обала на Медитеранском мору дуга је 1.280 километара.
ПРИРОДНИ РЕСУРСИ
НАФТА И ГАС
Алжир располаже великим резервама нафте и гаса. Према статистици Организације земаља извозника нафте (Опек), којој се Алжир придружио 1969, постојеће резерве сирове нафте достижу 12,2 милијарде барела у 2007, а природног гаса 4.504 милијарди кубних метара, што износи 28,3 милијарди барела енергетског еквивалента нафте. Према садашњем темпу производње, налазишта нафте ће трајати најмање двадесет пет година, а налазишта природног гаса више од педесет година. Од 1991. године Алжир је обезбедио значајну инфраструктуру и велике производне капацитете. Захваљујући закону бр. 86-14 о нафтним производима, истраживање и експлоатација су постали доступни страним фирмама. У периоду од 1992. до 2008. године, национална компанија Сонатрак потписала је са иностраним компанијама око 150 уговора о истраживању. То партнерство се заснива на моделу уговора о подели производње. Извршава се оснивањем мешовитог предузећа које се бави истраживањем и сервисирањем, одржавањем и инжињерингом.
РУДЕ
Алжир располаже великим, али и даље недовољно искоришћеним ресурсима. На основу података Министарства енергетике и рударства, рудни потенцијали су разноврсни. Осим налазишта гвожђа, соли, цинка, олова, барита и мермера, постоје и рудишта злата, тунгстена и калаја који представљају будући рудни потенцијал, као и могућа налазишта дијаманата, концентрата минерала, ретких метала и полудрагог камења.
СТАНОВНИШТВО
Алжир 2008. године броји више од 35 милиона становника. Стопа демографског раста је 1,7% годишње, док је средином деведесетих година била 3,5%. Старосно доба готово половине становништва не прелази 25 година. Према предвиђањима Фонда Уједињених нација за становништво (Фнуап), земља ће бројати 50 милиона становника 2050. године. Два су разлога за смањење стопе наталитета: прилично осетно продужење старосне границе за брак (28-35 година) и масован улазак жена на тржиште рада, нарочито за квалификована радна места. Око 90% Алжираца живи на уској обалској траци која једва да представља 12% до 15% укупне површине територије. Просечна густина насељености је 15 становника по квадратном километру, док у обалском подручју прелази 100 становника по квадратном километру.
РЕЛИГИЈА
Ислам је државна и религија готово читавог становништва (99,6%). Алжирски устав свим грађанима гарантује слободу вероисповести.
ЈЕЗИЦИ
Арапски је званичан језик земље. Берберски је од 2002. године постао национални језик.
ПРИВРЕДНИ РАСТ
ТРЖИШНА ЕКОНОМИЈА
Међу реформама такозване прве генерације, власти су као приоритет одредиле успостављање макроекономске равнотеже како би читав производни апарат оријентисале према тржишној економији. Покренут 2001. године, План подршке привредној обнови имао је за циљ да поново покрене пољопривредне производне делатности, да повећа водопривредне ресурсе, осавремени саобраћај, побољша животно окружење и обезбеди обучавање и развој људских ресурса (са укупним буџетом од 7 милијарди долара од 2001. до 2004. године). Додатни програм подршке расту за период од 2005. до 2009. године данас се процењује на 155 милијарди долара. Односи се првенствено на пет области:
- Побољшање животних услова становништва, што подразумева станоградњу, универзитете, национално образовање, државну управу, здравствени систем, обезбеђивање пијаће воде, омладину и спорт, културу, прикључење домаћинстава на гас и струју, националну солидарност, радио и телевизију, инфраструктуру верских објеката, уређење простора, комуналне програме, развој јужног региона и Високих платоа.
- Развој основне инфраструктуре; односи се првенствено на саобраћај, јавне радове и водопривреду.
- Подршка привредним делатностима, односи се на пољопривреду и риболов, индустрију, мала и средња предузећа, туризам и занатство.
- Модернизација јавног сектора; односи се на све државне секторе, са приоритетом на судство, унутрашње послове и финансије.
- Модернизација информационих и комуникационих технологија.
ГЛАВНИ ПОКАЗАТЕЉИ
Алжир је 2008. године остварио стопу привредног раста од више од 5,8%, док је средња стопа инфлације била 5,2%.
- БДП (бруто домаћи производ): 150 милијарди долара за 2008. годину наспрам 136 милијарди у 2007;
- Девизне резерве: 150 милијарди долара на крају 2008, односно 60 месеци увоза робе наспрам 91 милијарде у јуну 2007. (41 месец);
- Трговински биланс: више од 38 милијарди долара 2008. наспрам 34 милијарде 2007. године;
- Платни биланс: у висини од 35 милијарди долара 2008. наспрам 30 милијарди 2007. године;
- Спољна трговина: извоз би требало да достигне 68 милијарди долара у 2008. (наспрам 60,6 милијарди 2007. године), а увоз 30 милиарди (наспрам 26,4); - Унутрашњи јавни дуг: 12 милијарди долара предвиђен за крај 2008. (8% БДП) наспрам 4,5 милијарде крајем 2007;
- Спољни јавни дуг: 623 милиона долара крајем јуна 2008. (0,4% БДП) наспрам 4,9 милијарди крајем 2007 (3,6 БДП);
- Девизни курс (годишњи просек): 1 долар = 73 алжирска динара у 2006, 69 алжирских динара у 2007. и 65 алжирских динара у 2008. години; 1 еуро = 91 алжирски динар у 2006, 95 алжирских динара у 2007. и 100 алжирских динара у 2008. години.
НАФТНИ ПРОИЗВОДИ
Постојеће резерве сирове нафте (више од 12 милијарди барела) и природног гаса (око 5.000 милијарди кубних метара) трајаће између 25 и 50 година. Како се истраживања настављају, а сваке године откривају нова налазишта, може се рећи да ће нафтни производи и даље доминирати алжирском привредом током следећих педесет година. На 233,3 милиона тона еквивалента нафте произведених 2007, удео Алжира је 161 милион (69%), а удео његових иностраних партнера 72,3 милиона (31%). Удео Алжира се дели на домаћу потрошњу (19%) и извоз (81%). Извоз је донео 60 милијарди долара прихода 2007. године (98% укупног извоза робе). Алжир је 2008. године производио око 1,2 милиона барела сирове нафте дневно. Али, најважнији је, ипак, потенцијал који лежи у гасу, а који ће у следећих тридесет година донети Алжиру највише прихода. Постојеће резерве природног гаса крећу се од 4.600 до 4.800 милијарди кубних метара. Алжирска производња, у порасту у односу на 2007. годину (153 милијарди), достигла је 2008. године 160 милијарди кубних метара).
Алжир обезбеђује 30% енергетских потреба Европе, однос који ће скочити на 60% до 2015. или 2017, после пуштања у погон трансмедитеранских гасовода Медгаз (према Шпанији) и Галси (према Италији). Пре тог рока, државна компанија Сонатрак има амбицију да извезе 85 милијарди кубних метара гаса до 2010. године. Учешће Сонатрака у свим уговорима о експлоатацији и производњи чини најмање 51%. Осим тога, у истраживањима и експлоатацији, Сонатрак је у првих девет месеци 2008. године дошао до девет нових налазишта (од који три сопственим средствима, а шест удружено), наспрам 16 током целе 2007. године. Сонатрак је отворио шест филијала за истраживања и експлоатацију. Од укупног инвестиционог износа од 32 милијарде долара за период до 2010, држава ће 23,7 милијарди наменити активностима истраживања и производње, а 8,3 милијарде представљаће удео иностраних компанија које су заинтересоване за развој већ откривених налазишта, повећање количина руде и откривање нових резерви.
Упркос многобројним налазиштима откривеним од стицања независности Алжира 1962. године, и даље је велики број потенцијалних. Земно благо је још увек неистражено са просеком од 10 бушотина на 10.000 квадратних метара. Са иностраним компанијама су објављени тендери 2008. године за истраживање и експлоатацију 15 области јужног региона.
Када је у питању превоз, рафинирање, обрада, избацивање на тржиште, складиштење и дистрибуција, предвиђено је де се број нафтовода повећа до 2010. са 12 на 13, а њихова дужина са 4.970 на 5.638 километара, за укупан капацитет од 165 милиона тона годишње. Број гасовода течног нафтног гаса биће повећан са 3 на 5, а њихова дужина са 2.650 на 3.650 километара за капацитет од 27 милијарди кубних метара. Број гасовода за транспорт природног гаса прећи ће са 12 на 18, а њихова дужина са 7.461 на 10.470 километара за капацитет од 193 милијарди кубних метара.
КРУПНИ РАДОВИ
У Алжиру су од 1999. започети крупни радови: аутопут исток-запад дужине 1.720 километара, аутопут Високих платоа, јужни крак града Алжира, 18.000 километара националних путева завршених 2007. године, 700.000 завршених од 1,2 милиона планираних објеката – 19 болница, десетине средњих школа и универзитета, осам великих брана, 14 постројења за десалинизацију морске воде, модерне луке и аеродроми, шест возова великих брзина, електрификација железничке пруге, успостављање мреже трамваја у већим градовима, метро у граду Алжиру, развој телекомуникационе и мрежа за дистрибуцију воде, струје, гаса... Алжир мења изглед муњевитом брзином. Осим тога, држава је покренула више од две хиљаде пројеката у оквиру председничког инвестиционог програма (2005-2009). Биће уложено 200 милијарди долара, од којих ће 155 милијарди обезбедити држава, а 45 милијарди приватни домаћи и страни инвеститори.
Већина ових објеката треба да се заврши између 2009. и 2012. године. Алжир данас располаже возним парком од милион возила који се сваке године увећава за 200.000, мрежу путева дугу 108.000 километара (од којих је 72% асфалтирано), 4.940 километара железничке пруге, 10 комерцијалних лука и 11 аеродрома.
Са готово 70% извора намењених развоју основне инфраструктуре, градњи станова и јавних установа (школа, болница, универзитета, спортских и културних центара...), држава жели да побољша квалитет живота грађана. Граде се четири нова града, али то је тек почетак. Земља ће бити далеко привлачнија страним инвеститорима захваљујући новој транспортној и комуникационој инфраструктури. Симбол воље да се Алжир нађе у друштву новоразвијених економских сила, аутопут исток-запад, дуг кичмени стуб од 1.720 километара, са по три траке у оба смера, представља једно од највећих градилишта у Африци и на Медитерану. Повезиваће Ел-Тарф, који се налази уз границу са Тунисом, са Тлемсеном поред границе са Мароком. Та инвестиција од 11 милијарди долара, коју је 2006. започео конзорцијум страних предузећа, представљена је као ново градилиште века у Африци. На аутопуту исток-запад биће потребно саградити укупно 1.250 мостова, надвожњака и тунела.
Пројектом који се треба спровести на стотинак километара јужније, 2009. године ће бити отворено „друго градилиште века“ за изградњу аутопута Високих платоа: 1.100 километара у вредности од 8 милијарди долара.
Извори:
Државне институције
Часопис „Jeune Afrique“ „The Economist“