NOVA ZGRADA ALŽIRSKE AMBASADE U BEOGRADU - SIMBOL ISTORIJSKOG PRIJATELJSTVA DVA NARODA

Narodna Demokratska Republika Alžir, posle odvajanja juga Sudana od severa zemlje, sa površinom od 2.381.7141 km² postala je najveća afrička država, koja broji oko 36 miliona stanovnika.
Aližir je danas jedan od najvećih svetskih izvoznika zemnog gasa, ima velike količine nafte, devizne rezerve više od 150 milijardi dolara i, praktično, isplatio je sve dugove prema inostranstvu. To je zemlja sa velikim turističkim potencijalom, kulturni bogatstvom, raznovrsnom klimom i tragovima materijalne kulture, koje svedoče o njenoj drevnoj istoriji. Veoma je bogat prirodnim lepotama, koju čine morska obala, pustinja i planinski masivi. Ta geografska i klimatska raznolikost nude velike mogućnosti turistima tokom cele godine.

Ekonomska saradnja između Srbije i Alžira, koja je u privrednoj ekspanziji, ima dobru perspektivu, jer, u mnogim oblastima, Srbi uživaju veliki renome, imajući u obzir činjenicu da su s velikim uspehom, više od dve decenije – do 1990. godine – na ovom tržištu bila prisutna mnogobrojna srpska preduzeća, kao što su „Hidrotehnika, „Hidroenergetika“, „Energoprojekt“, „Hemofarm“, koja se i sada uspešno vraćaju na alžirsko tržište.

DAN AFRIKE

U Beogradu, u Muzeju afričke umetnosti, 25. maja 2012. godine, proslavljen je Dan Afrike. Na taj dan, 1963. godine, lideri 30 od 32 nezavisne afričke države potpisali su, u Adis Abebi (Etiopija), osnivačku povelju Organizacije afričkog jedinstva (OAJ). Ova organizacija je, 1991. godine, osnovala Afričku ekonomsku zajednicu, a zatim, 2002, svog nastavljača – Afričku Uniju (AU), koja danas broji 53 afričke države članice. Njeni ciljevi su da se kolektivno rešavaju pitanja izazova sa kojima se Afrika suočava, a pre svega sa oružanim sukobima, klimatskim promenama i siromaštvom.
Dan Afrike je državni praznik u pet afričkih zemalja – u Gani, Maliju, Namibiji, Zambiji i Zimbabveu.

Diplomatske misije afričkih država akreditovanih u Srbiji – Alžir, Angola, Gana, Gvineja, Egipat, Kongo, Libija, Maroko i Tunis – obeležile su Dan Afrike, uz tradicionalnu muziku, predstavili svoje običaje i kulturu, a, kroz štandove, obučeni u svoje nacionalne nošnje, srdačni Afrikanci, prikazali su i nacionalne kulinarske specijalitete.

Tema Dana Afrike u 2012. godini je „Afrika i dijaspora“.

"Danas", utorak 23.12.2014.
O novoj knjizi Zorana Panovića "Tito - kratki kurs"  
(Albion Books/Dan Geaf, 2014.) piše čovek koji je lično poznavao predsednika druge Jugoslavije

Sve je to jedan isti Broz

AUTOR: MILOJE POPOVIĆ KAVAJA

Kad mi je Zoran Panović poklonio svoju najnoviju knjigu „Tito - kratki kurs“, moram priznati da sam se na mah trgnuo: Nešto mi je u glavi proradilo, zamaglilo se, ali to je trajalo samo nekoliko sekundi.
Ne, nisam otišao u demenciju - pomislih - jer mi se odmah pred očima stvoriše slova knjige koja je imala skoro isti naslov, ali sa nešto drugačijim dodacima: „Kratak kurs istorije SKP - boljševika.“ Da, to je to! - odjeknulo mi je kao bomba. Da li je moguće da će se neko setiti ove knjige? Ali kod mene, i mojih vršnjaka, to je sasvim moguće, mozak je još neispitan fenomen, ume dugo da pamti. Dakle - to je to! Autor se lepo setio da Tita prikači na pomenuti naslov, a „Albion Books“ i „Dan Graf“ su se „nadovezali“ (omiljena fraza boljševičkih vremena) na ono izdanje „Kulture“ iz 1945. godine, kada je ta knjiga, sa preko 400 strana, bila Biblija svakog iole uzdignutijega člana avangarde. Jedino su pioniri bili pošteđeni.
Mudro, pomislih. Autor novog „kratkog kursa“ zakačio je, znači, Josipa Broza na kukicu Staljnovog i ponudio svojim prijateljima i čitaocima jedno novo „crveno“ štivo, za stotinak strana manje od onog od pre sedamdeset godina, ali ništa manje intrigantno i tajnovito.

Nove knjige

POGLED IZ OSINJAKА

(Slavoljub Djukić : Razgovori i susreti sa Dobricom Ćosićem, Službeni glasnik, 2014)

   Život je ponekad paradoksalan. Knjiga o Dobrici Ćosiću, iz pera poznatog publiciste i novinara Slavoljuba Đukića, pojavila se skoro u isto vreme kada je njen junak napustio ovaj svet. ( Sećamo se kako je Stipe Šuvar preminuo istog dana kada se spremao da putuje iz Zagreba u Beograd na promociju svoje knjige. )
To su razgovori sa Dobricom Ćosićem, sa kojim Đukić druguje već decenijama. Nije  bilo lako raditi sa Dobricom, koji je u životu bio hiperaktivan, ali sporovozeći u pisanju i zaključivanju. Iako se u knjizi na jednom mestu kaže da su to razgovori,   pre  bi se moglo reći da su to odgovori na pitanja. Slavoljub postavi pitanje, ispiše ga i da Dobrici, a onda Dobrica piše rukom ( nije upotrebljavao pisaću mašinu ili kompjuter ), pa vraća Slavoljubu. Ovaj to prekucava na svojoj pisaćoj mašini ( kao i Dobica kloni se novih tehnologija pisanja ), pa opet daje Dobrici na reviziju i tako su guslali nekoliko godina.
 Knjiga je , za razliku od nedavmno publikovnog dela Milivoja Pavlovića, u kojoj je dat širi, posebno književni opus Dobrice, prevashodno politički traktat i malo ima o ličnom životu Ćosića, jer se on klonio da Djukiću o tome govori. Na nekoliko mesta se vidi da je Slavoljub želeo da se nađe i tog materijala, ali je Dobrica odbijao . Sa poštovanjem se piše o  supruzi Božici  i ćerki Ani, koja je poslednjih desetak godina, koliko je prošlo od smrti Božice, bila njegova desna ruka.