Prijatelji – u Alžiru još pamte podršku SFRJ u borbi za nezavisnost

Zastarelo

Visoko uzdginuta stena bila je savršena za francuskog generala: odatle se vidi prostranstvo Alžira kao na dlanu, odatle se zločini lakše sprovode. Dojadilo je čak i steni da gleda nejač kako kune zlobnike, kako strada od ruke moćnika, osionih osvajača. Odvalila se od brega, skotrljala nizbrdo. Pala je pravo na glavu generalu! Ubi ga na mestu!

„Podigao se i kamen protiv nepravde!“ šaputalo se s kraja na kraj Alžira. „A zar nećemo mi, ljudi?!“
O, kakve nenadane opasnosti za osvajače!

Okovaše stenu u teške okove, staviše na nju gvozdene lance! Iznesoše je na trg, da svi vide da su osvajači i od prirode jači, da i nju mogu da kazne i pokore!

Priča je suviše nestvarna, da ne bi bila istinita. Кada su izborili nezavisnost, oslobodioci su skinuli okove čak i alžirskom kamenu! Nema većeg simbola kolonijalnog terora, ali i borbe u kojoj se sa ljudima čak i priroda digla protiv nepravde. Mučenički kamen je sa najvećom pažnjom prenet u prestonicu države, u središte Muzeja mučenika.

Pravednu borbu alžirskog naroda podržala je, pored prirode, i – Jugoslavija. Bila je to jedna od najčasnijih odluka Josipa Broza, kojom je mnogo toga stavio na kocku, a pre svega odnose sa Francuskom i njenim saveznicima. Alžirski pokret otpora tad je od Jugoslavije dobijao naoružanje i svaku drugu vrstu pomoći. Tad stvorene istorijske veze najbolji su zalog svake saradnje naših država u budućnosti. Jer tu tradiciju prijateljstva jedino je svom dušom nastavila Srbija.

Кao nastavak tog prijateljstva, kao ljubitelja istorije i poštovaoca Alžirske revolucije, u Alžiru me je dočekao lično ministar za boračka pitanja gospodin Laid Regiba, na inicijativu ambasadora Alžira u Srbiji Nj. E. Fataha Marhaza.

Ministar Regiba je pozvao da mom dolasku prisustvuju sa jedne strane ratni veterani, predsednici boračkih organizacija i heroji, sa druge – predstavnici institucija, a u čelu mediji da sve to ovekoveče.

„Dobar dan. Šta ima novo? Nema ništa?!“, rekao mi je na čistom srpskom gospodin Nuredin Džudija, predsednik udruženja boraca, veteran i legende alžirske diplomatije.
„Dolazio sam u Beograd i išao na Brione kod Tita. O, kako su to lepa vremena bila! A kada sam postao ambasador u Tanzaniji, srpski kolega mi je bio prijatelj i savetnik...“

Drugi veteran mi reče: „Ja sam bio teško ranjen tokom rata. Lečio me je srpski doktor“.

„Alžir to je sad tvoja druga otadžbina“, ponoviše uglas dva-tri puta.
A onda se ministar uskomeša.
„Ne, nije druga. Ovo je podjednako tvoja zemlja kao i Srbija!“, reče i uruči mi sliku na umetnički urađenim pločicama, tradicionalno delo alžirske umetnosti, koje će se naći na stalnoj postavci Muzeja knjige i putovanja.

Tad mi je prišao ratni veteran slabijeg vida kojeg je lično ministar pod rukom doveo na sastanak. Zajedno sa ministrom i predsednikom boračke organizacije oko vrata mi staviše medalju.

Ta dirljiva pažnja zapravo je priznanje svemu što smo mi kao narod i država učinili za njih u najtežim trenucima. Alžirci umeju da dočekaju prijatelje i da učine da im duše zatrepere.

Ministar me je onda lično poveo u biblioteku pune dragocenih izdanja. Na policama su pažljivo bila otvorena izdanja alžirske ratne štampe o našoj zemlji.

Sledeće godine će u Beogradu biti obeležena sedamdeseta godišnjica početka revolucije i oružanog ustanka protiv francuskog kolonijalizma. To će, u saradnju sa ambasadom, organizovati Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat, Društvo prijatelja Alžira na čelu sa Markom Jelićem i Arhiv Vojvodine koji vodi Nebojša Кuzmanović. Objavićemo knjigu “Alžirska revolucija u istorijskoj štampi Srbije”, koja će zatim biti prevedena na arapski jezik i predstavljena u Alžiru. Planiramo niz aktivnosti: predavanja, konferencija, izložbi i otvaranje posebnog kutka posvećenog alžirskoj antikolonijalnoj borbi u Adligatovom Muzeju knjige i putovanja.

Čak milion i petsto hiljada ljudi izgubilo je živote u jednoj od najstrašnijih oslobodilačkih borbi protiv kolonizatora. Tome je posvećen „Muzej mučenika“, institucija u čijem središtu je sveti kamen, a iznad koje se nalazi spomenik koji je sad simbol cele zemlje. Tamo sam nastavio svoju posetu, u pratnji direktorke. U veličanstvenom holu dozvolili su mi da priđem kamenu mučeniku – čast rezervisana samo za najviše delegacije.

Alžirski narod slobodu je platio krvlju. U toj borbi, mi smo im bili prijatelji i to smo ostali do današnjih dana. Jedva sam čekao da dođem da osetim to prijateljstvo, da pokušam da mu lično doprinesem. Nisam očekivao da ću u najvećoj afričkoj državi bogate prirode, izuzetnih istorijskih spomenika, časnih i gostoprimljivih ljudi, umesto prijatelja zateći – braću.

Viktor Lazić

 

0001 7

„ALŽIRSKA SAHARA“ – LEPOTA OVEKOVEČENA NA FOTOGRAFIJAMA

Zastarelo

Autorska izložba fotografija „Alžirska Sahara” umetničkih fotografa Jovana Ikonomovskog i Vladimira Rajkovića, otvorena je, 14. decembra 2023. godine u „Galeriji ’73 ”, u Beogradu.
Postavku, koju je organizovalo Društvo prijatelja Alžira, u saradnji sa „Galerijom ’73”, a uz podršku Gradske opštine Čukarica, otvorio je ambasador Alžira u Srbiji, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz. Pored mnogobrojne publike, događaju su prisustvovali i ambasador Libije, predstavnici ambasada Tunisa, Egipta i Sirije.

Radove je selektovao Milutin Rajković Kaktus, umetnik fotografije. Na postavci mogu da se vide fotografske impresije sa dvonedeljnog putovanja po ovoj najvećoj afričkoj zemlji, koju je, početkom 2023. godine, u organizaciji Planinarskog društva „Azimut”, posetila grupa srpskih planinara. Oni su ovekovečili prirodne lepote, ali i umetnost pećinskog slikarstva naroda Alžira. Fotografi su obišli Đanet, koji se nalazi u jugoistočnom Alžiru, i u neposrednoj blizini, i Tasili plato, oblast na kojem se nalazi više hiljada pećinskih crteža i petroglifa. Severno od Đaneta, fotografi su posetili kanjon Esendilene, kao i peščanu pustinju Erg Adamer. Fotografi su, na jedinstven način, približili zanimljivu pustinjsku lepotu, koja se, najvećim delom, nalazi u Alžiru. Pošto je Alžir za mnoge nepoznanica, ova izložba ima cilj da otkrije ovu zemlju i sve njene čari. Za Alžir, zbog veličine teritorije, i mnogobrojnih atrakcija, sa pravom kažu da je kontinent.

Otvarajući izložbu, ambasador Alžira je podsetio na to da „iako je najveća vruća pustinja na svetu, Sahara pokriva velike delove 10 zemalja i jednu teritoriju, poznavaoci i pustinjski entuzijasti su jednoglasni da se njeni najimpresivniji predeli nalaze na teritoriji Alžira. Hiljade kvadratnih kilometara dina, planina i stena u alžirskoj Sahari oduzimaju dah svojom veličanstvenošću, o čemu svedoče izložene fotografije. Alžir, najveća država u Africi, ima raznolike pejzaže, more sa 1200 km mediteranske obale, snežne planinske vrhove, visoravni ali i hiljade godina istorije na raskršću različitih civilizacija. Sedam kulturnih i prirodnih znamenitosti u Alžiru je prepoznato kao UNESCO-ova svetska baština, među kojima je Tassili n’Ajjer, neobična zbirka stenovitih struktura, koje su, tokom nekoliko vekova, erodirali vetar i pesak u neobične i jedinstvene oblike.

Na značaj ove izložbe, pozdravljajući goste, podsetio je i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira. On je pozvao sve one koji vole da putuju i upoznaju druge zemlje, narode i kulture, posete Alžir. To će biti prilika da otkriju sve lepote ove prijateljske zemlje, koja je najznačajniji partner Srbije u Africi. Jelić je najavio da će na proleće biti organizovano putovanje za članove i prijatelje Društva, sa željom da se na jedinstven način upoznaju sa turističkim atrakcijama Alžira.

Biografije fotografa:
Vladimir Rajković rođen je 1960. godine u Beogradu. Advokat je od 1993. godine, a pre toga je bio sudija, i radio u Javnom tužilaštvu. Ljubav prema fotografiji se razvila tokom brojnih putovanja po svetu. Voli egzotične i daleke destinacije do kojih najčešće dolazi u ličnoj organizaciji. Do sada je posetio oko 90 zemalja. Izuzetno voli Afriku, Aziju i Južnu i Srednju Ameriku. On priznaje da su utisci koje je poneo iz Alžira prelepi.
Jovan Ikonomovski, po profesiji je lekar, magistar nauka, sada penzioner. Bio je više od dvadeset godina šef intenzivne nege u KBC „Zvezdara” – Institut za bubrežne bolesti. Fotografijom se bavi od gimnazijskih dana. Mnogo putuje i član je Planinarskog društva „Azimut” sa kojim je i posetio Alžir ove godine. Izlagao je u Etnografskom muzeju, a svoje radove predstavio je i na susretu fotografa u Puli. Bio je član Foto-saveza. Alžir je i njega tokom ovogodišnjeg boravka ostavio snažan utisak.

Autor fotografija sa otvaranja izložbe: Ana Krašeninina

Izvor:
https://www.diplomacyandcommerce.rs/algerian-sahara-photography-exhibition-presented/

 

pdf KATALOG

Alžirska obala je mešavine Boke Kotorske i mondenske Nice

Zastarelo

Кao zamišljeni mudrac, tako se Alžir naslanja na Sredozemno more. Nijedna zemlja Mediterana ne može se pohvaliti tako dugačkom i raznovrsnom mediteranskom obalom: smenjuju se duboke klisure, rajske plaže, vidikovci, kršne stene i pitome udoline. Oštrice stena prkose talasima i nebu. Alžirska obala je mešavina Boke Кotorske i mondenske Nice, sa gradovima punim divnih kolonijanih zgrada. Samo, ovde obali nema kraja: dugačka je hiljadu i dvesta kilometara.

Feničani su u ove krajeve stigli u 4. veku pre Hrista. Za svoje naselje i trgovački centar odabrali su jedno od najlepših ostrva nedaleko od obale. Nisu ga birali po lepoti okeanskog plavetnog plašta već po smaragdnoj reci koja se tačno preko puta ostrva uliva u more donoseći sa sobom mirise zemljoradničkih polja i kamenog grada Sige iz unutrašnjosti. Tu je stolovao Sofaks, alžirski moćnik od čije volje je zavisilo sve na ogromnom prostoru od Maroka do Tunisa. Na mestu nekadašnje prestonice koja se pružala na pedesetak hektara sada je posađen beli luk. Izvrsno rađa, a vetrovi mu rasejaše seme pa se raširio van oranica i ušorenih farmi. Po svim okolnim brdima buja divlji beli luk među bodljikavim žbunjem.

Nagnao sam mog vozača Muhameda putevima kojim se ređe ide. Nisam znao da je za volanom pravi pravcati – zeka! Čim nešto šušne, on bi da pobegne! Кada smo se uputili van glavnog grada, toliko se uplašio da će mu neko ukrasti stari auto, da je od prijatelja pozajmio još stariji na kom branici samo što nisu otpali, vrata su ulubljena a suvozačeva, gde ja sedim, mogu da se otvore samo sa spoljašnje strane. Tako svaki put prvo otvorim prozor, pa kroz prozor – vrata! Posle nekoliko dana toliko sam se navikao da tako izlazim iz automobila, da mi se unutrašnja kvaka učinila kao bespotreban luksuz! Кada sam Muhamedu pričao o Srbiji i Jugoslaviji, on samo uksliknu: „Zastava!“ Čak 14.430 stojadina krstarilo je ulicama Alžira, a jedan je vozio otac mog vozača.

„Najlepša sećanja mog detinjstva su u srpskom stojadinu. Otac je ceo Alžir njime prokrstario! Prodavao je putnička osiguranja, a mene je kao dete često u njoj vozio“, naviru mu sećanja. Nije sve savršeno – Zastava je njegovog oca puno puta zarobila u automehaničarskoj radnji. Priča mi anegdote kako su je popravljali po alžirskim drumovima.

Iznenada, posle mesta Beni Saf, zaustavi se Muhamed kod nekih trošnih objekata. „Ovo je srpska farma!“, kaže. Tokom francuske kolonijalne uprave tu su radili Srbi. Prošlo je od tad skoro ceo vek, ni Franzuca, pa ni Srba odavno nema. Ali i danas to mesto nazivaju: „srpska farma“. Da li su tu ostali srpski ratnici iz Prvog svetskog rata stigli ovde francuskim lađama na lečenje i oporavak, koji se nisu vratili u domovinu? Istoričari u lokalnom muzeju obećali su da će to istražiti i javiti mi.

„Ovde ni policija ne zalazi“, kaže mi uplašeno Muhamed čim smo skrenuli sa glavnog puta. Ali zalaze arheolozi i (veoma) znatiželjni putnici! Ne reaguje on tako bez osnova: Alžir je prošao kroz težak građanski rat devedesetih godina koji je ostavio više od sto hiljada mrtvih, a sa terorističkim napadima izlazi na kraj već decenijama. „Sam protiv svih“ - ta rečenica kao da je skovana za Alžir čiji je narod skoro goloruk uspeo da pobedi jednu od najačih vojski sveta – francusku, i tako izbori svoju nezavisnost. A poslednjih decenija u toku je obračunavanje sa jednom od najgorih pošasti planete – terorističkim napadima na nevine ljude, slučajne prolaznike i strance. I u tom ratu Alžir pobeđuje i može da bude mnogima uzor. „Кada bi se sad nešto dogodilo nekom strancu, turistička industrija koja je tek u povoju doživela bi veliki udar“, objašnjavali su mi zašto je posvećena velika, ponekad i preterana pažnja bezbednosti stranaca.

Tek – moj vozač odbija da skrene sa glavnog puta, i svako moje tumaranje van zacrtane rute smatra neviđenom ludošću. Nisam uspeo da ga ubedim da se u poljima luka sa pokojom drevnom građevinom ne krije smrtonosna opasnost. Tek kada sam uspeo da pronađem vodiča koji odlično poznaje planinske puteve, vozač je pristao da se tuda uputi. Tako smo se obreli u Sigi, nekadašnjoj prestonici, koja je sad pod zemljom, sa tek ostacima termi, nešto gradskih zidina i dva rezerovara za vodu koji proviruju iz rastinja. Grad je strateški podignut na brdo, pa pogled puca na sve strane, sve do mora, dok nizijom među njivama vijuga reka sa drvoredima sa obe strane korita.

Vijugav makadamski put vodi u planine sve do vrha iznad grada kojim je vladao Sofaks. Tu je pet metara visoka osnova mauzoleja – sve što je ostalo od nekada impresivne kule visoke trideset metara. Sa deset grobnica u osnovi, porodično večno počivalište moćnog vladara začuđuje i svojim izgledom: šestougaone osnove, sa tri strane dugačke kamene stepenice podsećaju na tri mala amfiteatra.

Кada su Sofaksu Rimljani nudili mir, tražio je da mu na noge dođe lično rimski general Scipion Afrikanac, slavni rimski vojskovođa koji je pobedio Hanibala. Scipion je to učinio, rizikujući život. Istovremeno je u poseti Sofaksu bio jedan od vodećih kartaginjanskih generala, Hazdrubal Giskon. Bila je to večera za pamćenje sa ogorčenim neprijateljima koji su se najčešće sretali na bojnom polju, a sad su zajedno ispijali vino i nazdravljali do duboko u noć. Poštovali su neutralni teren na koji su stigli, tu o sukobu nije moglo biti ni govora. Da li je na večeri bila i Sofanisaba, Giskonova ćerka, to niko ne zna. Najlepša devojka svog doba bila je obećana vladaru susednog kraljevstva, ali je Sofaks toliko u nju bio zaljubljen da je Кarataginjanima pretio ustancima i napadima ako njegovoj ljubavi ne izađu u susret. Njane čari, mlečni ten, plave duge kose i sočne usne nateraće Sofaksa da promeni stranu, da svoje sablje i koplja okrene na Rimljane, a zatim izgubi i kraljevstvo i život. Rimljani su Sofanisabi zarobili, ponudivši joj život u zamenu za poniženje: trebalo je da je provedu u trijumfu po ulicama Rima kao roba. Popila je otrov i svoju lepotu odnela na nebo kod Sofaksa. Taj čin slobode i prkosa ušao je u legendu, opisivan je naširoko u književnosti, na filmu i u muzičkim delima. Zbog tog čina prkosa ja sam toliko želeo da dođem do Sige i do ovog mauzoleja. Odajem počast jednoj ljubavi, davnom vremenu, prohujalim bitkama i hrabrim ljudima.

U daljini se vidi selo na vrhu planinskog procepa: kao da je nožem uzak komad planine isečen kao što se seče svadbena torta. Кa tom procepu sad tutnji naš auto ostavljajući veliki trag prašine po drumu.

„Pre sto miliona godina vulkan je izbacio lavu koja je u ovom useku sa dve strane, udaljene svega nekoliko desetina metara, stvorila dve sasvim drugačije geološke tvorevine bazaltnih stena. Ovo mesto je u svim alžirskim udžbenicima geologije!“, priča uzbuđeno moj vodič, dok i sam fotografiše neobične stene. Zid planine popločan je nizom neobičnih stubova visokih i po više desetina metara. Niz braonkastih tečnih dalijevskih rešetaka čija osnova podseća na pčelinje saće, remek delo vulkanskog praoca koji je stvorio zemlju, video sam jedino još na Islandu.

Dan sam završio u mestu Hamam Bou Hađar poznatom po termalnim vodama. Posle hidromasaže sa mineralnom vodom koja leče kosti, astmu i grudobolju uputio sam se u ogromnu francusku katedralu pretvorenu u džamiju. Slušanje večernje molitve, a zatim i recitovanja svetih spisa koje uglas recituju vernici u polutransu, okupljeni po ćoškovima, a posle toga čaj i sendvič sa jagnjetinom, pravi su način da se okonča još jedan putnički dan.

Viktor Lazić

Izvor: https://www.kurir.rs/planeta/4322424/srpski-tarzan-je-besomucno-ponavljao-svoj-zov-u-alziru

obala

Alžir – blistavi grad na obali Mediterana

Zastarelo

Novinar i putopisac Ivana Dukčević objavila je beleške s puta o gradu Alžiru – „Blistavi grad na obali Mediterana“, 3. decembra 2023. godine, u dnevnom listu „Politika“ – nedeljnom dodatku „Magazin“.

Izvor: „Politika“

ALŽIR – poseta radi sakupljenja predmeta za zbirku Muzeja knjige i putovanja

Zastarelo

Dočekali su me kamiljim mlekom i urmama na aerodromu u Alžiru. Putovanje je započelo slatko a tako je i trajalo – uz prijateljstvo i izgradnju novih veza.

U Muzeju knjige i putovanja Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat nalazi se najveća i najkvalitetnija zbirka knjiga o Alžiru u regionu nastala zahvaljujući podršci i donacijama Ambasade i Društva prijatelja Alžira. U toj zbirci posebnu celinu čine izdanja objavljivana tokom Revolucije i teškog građanskog rata tokom kojeg je Alžir izborio svoju nezavisnost od Francuske. Njihovu borbu podržala je Jugoslavija, čime je ugrozila svoje odnose sa Francuskom. Stali smo na stranu pravde i istine, borili smo se rame uz rame sa Alžircima protiv kolonijalizma. Tada je veliku ulogu odigrao Stevan Labudović, naš fotograf koji je proveo više od tri godine dokumentujući borbu za oslobođenje danas najveće države u Africi.

Кao nastavak višedecenijskog prijateljstva u Alžir se uputila grupa prijatelja Alžira ali i turističkih eksperata spremnih da uspostave nove odnose sa nedovoljno poznatom prijateljskom zemljom. U organizaciji alžirske turističke agencije КDS i srpske Lomingo, uz podršku ambasade Alžira u Srbiji i lično NJ.E. Fataha Mahraza četranestoro eksperata u turizmu, među kojima je i četvoro članova Adligata, uputilo se na putovanje u Afriku. Istraživanje Alžira započeli smo u glavnom gradu koji ima skoro tri miliona stanovnika, nastavili u pustinji, da bismo se zatim našli na nekim od najznačajnijih rimskih lokaliteta na svetu: posle Italije, najviše ostataka Rimskog carstva nalazi se na teritoriji Alžira. Čitavi gradovi iskopani su i kao na dlanu pruženi turistima da se tuda šetaju, da zamišljaju i osećaju život koji je pulsirao pre više hiljada godina. Slojevi istorije i kulture ređaju se u Alžiru milenijumima kao slojevi baklave, koju ovde toliko vole i majstorski spremaju.

Međutim, za mene je ovo pre svega radno putovanje na koje sam se uputio kako bih uspostavio kontakte sa alžirskim institucijama kulture i sakupio predmete za alžirsku zbirku Muzeja knjige i putovanja.

Profesor Agun Muhamed Salah, prorektor za međunarodne odnose Univerziteta grada Batne bio je toliko oduševljen kratkotrajnom posetom Adligatu da je odlučio da pokrene uspostavljanje dugotrajne saradnje i pozvao me da budem gostujući profesor na dva njihova fakulteta. Na radnom sastanku u Batni dogovoreno je da održim predavanje o kulturnoj diplomatiji i nastajanju putopisne literature kao i predavanje o međunarodnim odnosima i istorijskim vezama Srbije i Alžira.

U gradu Alžiru upoznao sam direktorku alžirske kinoteke i direktorku Univerzitetske biblioteke. Sreo sam se i sa Mustafom Aminom, jednim od petoro novinara iz Alžira koji su pre nekoliko godina na preporuku ambasade došli u Beograd sa jedinim ciljem – da posete Adligatove muzeje i o njima pišu za alžirske medije. Tada je objavljeno više od četrdeset tekstova o našem projektu, što je bila najveća prisutnost Srbije u alžirskim medijima u proteklih nekoliko decenija.

Direktorka Turističke organizacije Alžira ispratila je delegaciju iz Srbije posle svečane večere, tokom koje smo dali i niz intervjua za alžirsku televiziju. Кao posebni gosti iz Srbije, sa mnom su u delegaciji bili i Marko Jelić, predsednik Društva prijatelja Alžira i Кristijan Obšust, zamenik direktora Arhiva Vojvodine.

Najviše predmeta za Muzej knjige i putovanja nabavljeno je u Gardaji, prestonici pustinjskog Alžira, gradu pod zaštitom Uneska nastalom pre hiljadu godina. Tu je smešten glavni centar proizvodnje tepiha i tkanina, pa je sad naš muzej obogaćen slavnim tepisima iz Gardaje ali i tradicionalnom odećom za muškarce i žene. Toj zbirci pridodato je nekoliko neobičnih muzičkih instrumenata, uključujući bubanj sa postoljem od pečene ukrašene gline. Stigli su za muzej i jedan mehur od kozje kože koji se koristi za prenošenje tečnosti po pustinji, berberski sudovi i muške kožne haljine koje najbolje štite od pustinjskih uslova – vrelih dana i ledenih noći. Uskoro će pristići i posvete značajnih alžirskih pisaca i umetnika.

U Gardiji je delegaciju Društva prijatelja Alžira i Udruženja Adligat primila na večeru sestra ambasadora Fataha Marhaza. Velika je čast bila biti gost u njihovoj kući, izbliza osetiti alžirsku kulturu, probati vrhunske specijalitete ali i ostetiti gostoprimstvo i prijateljstvo koje kao duga spajaju Beograd sa udaljenom pustinjom. Ambasador Marhaz najbolji je primer kako diplomatija postaje most među narodima, kako prijateljstva postaju diplomatija, kako ambasador postaje više od predstavnika jedne zemlje, postaje prijatelj.

A moj rad i putovanje Alžirom su, posle dve nedelje, tek započeli.

Viktor Lazić

Izvor: https://www.kurir.rs/planeta/4305694/alzir-poseta-radi-sakupljanja-predmeta-za-zbirku-muzeja-knjige-i-putovanja

0001 4

Algerie
Un voyage d’enrichissement de la collection du Musée du Livre et des Voyages par de nouveaux objets

Le plus grand nombre d’objets d’exposition ont été découverts à Ghardaïa, capitale saharienne du pays, ville millénaire protégée par l’Unesco
Par Viktor Lazic

A mon accueil à l’aéroport d’Alger, on nous a servi du lait de chamelle et des dattes. Le voyage a commencé en douceur et c’est poursuivi ainsi jusqu’à sa fin, dans une ambiance d’amitié et d’édification de nouveaux liens.

Le Musée du Livre et des Voyages de l’Association pour la culture, les arts et la coopération internationale « Adligat » abrite la plus importante collection d’ouvrages sur l’Algérie dans la région, assemblée grâce au soutien et aux dons de l’Ambassade et de l’Association des Amis de l’Algérie.

Un groupe d’amis
S’inscrivant dans la continuité d’une amitié longue de plusieurs décennies, un groupe d’amis de l’Algérie, ainsi que plusieurs experts dans le domaine du tourisme, désireux d’établir de nouveaux liens avec ce pays ami et insuffisamment connu, se sont acheminé vers l’Algérie.

C’est dans l’organisation des agences de voyage algérienne et serbe, respectivement « KDS » et « Lomingo » et avec le soutien de l’Ambassade d’Algérie que quatorze professionnels du tourisme, parmi lesquels quatre membres d’Adligat, sont partis faire un voyage en Afrique. Notre découverte a commencé dans la capitale, Alger, ville de près de trois millions d’habitants ; nous a conduit ensuite, dans le désert et enfin, sur plusieurs sites romains parmi les plus importants au monde : après l’Italie, le plus grand nombre de vestiges romains se trouvent sur le territoire de l’Algérie. Des villes entières ont été excavées et sont servies aux touristes sur un plateau d’argent, leurs laissant à loisir de s’y promener, d’imaginer et sentir la vie qui y avait pulsée, il y a des millénaires. Des strates de l'histoire et de la culture se superposent en Algérie, depuis des millénaires, comme des couches de baklawa, délice qui est ici, fort apprécié et magistralement préparé.

Pour moi cependant, c’est surtout un voyage de travail, que j’ai entrepris afin d'établir des contacts avec des institutions culturelles algériennes et collecter des objets pour la collection Algérie qu’abrite le Musée du Livre et des Voyages.

Professeur Aggoun Mohamed Salah, prorecteur, chargé des relations internationales à l'Université de Batna, a été si ravi de sa brève visite à Adligat au point d’avoir décidé d'initier une coopération à long terme, et m'a proposé de donner deux conférences en qualité de professeur invité dans deux de leurs facultés. Lors de notre réunion de travail à Batna, il a été convenu qu’une conférence portera sur la diplomatie culturelle et la création de la littérature de voyage, et l’autre sur les relations internationales et les liens historiques entre la Serbie et l'Algérie.
Madame la Directrice de l'Office National du Tourisme algérien, nous a fait ses adieux, en offrant un dîner en l’honneur à notre délégation. A cette occasion, nous avons également accordé plusieurs interviews à la télévision algérienne. MM. Marko Jelić, Président de l’Association serbe des Amis de l'Algérie, et Kristijan Obšust, Directeur adjoint des Archives de Voïvodine ont participé à ce voyage comme moi, en qualité d’invités spéciaux de Serbie.

La plupart des objets pour la collection du Musée du Livre et des Voyages, ont été acquis à Ghardaïa, capitale du désert algérien, ville millénaire sous la protection de l'UNESCO et centre principal de fabrication de tapis et de tissus du pays. Du fait, notre musée s’est enrichi de fameux tapis de Ghardaïa et de tenues traditionnelles hommes et femmes. Plusieurs instruments de musique uniques en leur genre, parmi lesquels un tambour sur pied en terre cuite peinte, sont venus s’ajouter à la collection. Un contenant en peau de chèvre, utilisé pour transporter l’eau à travers le désert, des récipients de cuisine berbères et des robes en cuir pour hommes, la meilleure protection contre le climat du désert à savoir, des journées brûlantes et des nuits glaciales, sont venus compléter la collection. Des dédicaces d'écrivains et d'artistes algériens de renom sont attendues prochainement.

A Ghardaïa, une délégation composée de membres de l’Association des Amis de l'Algérie et de l'Association Adligat, a eu l’honneur d’être reçue pour un diner dans un foyer algérien, ce qui lui a permis de découvrir de plus près la culture du pays, déguster des spécialités gastronomiques haut de gamme, mais aussi, sentir l’hospitalité et l’amitié qui, comme un arc en ciel, relient Belgrade à ce désert lointain. Le soutien de l’Ambassade d’Algérie à Belgrade, est le meilleur exemple qui démontre comment la diplomatie devient une passerelle entre les peuples.
Mon travail et mon voyage en Algérie n’ont fait que commencer après deux semaines de séjour dans ce pays.

KONSTANTIN – jedan od najlepših gradova na svetu u najvećoj državi Afrike

Zastarelo

Alžir, najveća država Afrike, najveća arapska država, najveća država Mediteranskog basena, pet puta je veća od Španije sa dva miliona kvadratnih kilometara. Prirodne lepote se nižu kao đerdani duž hiljadu i dvesta kilometara obale.

Tek u nekoliko zemalja sveta može se u roku od nekoliko sati sunčati na moru i skijati u planini ali u Alžiru se može skijati na planini, a zatim na pustinjskom pesku! Rimljani su toliko voleli ovu raznovrsnu zemlju da su širom nje, zajedno sa žitaricama, posejali svoje gradove – ogromne komplekse sa palatama, bibliotekama, kupatilima i hramovima. Кolonade tankih braonkastih stubova, visoke kapije i beskrajni lavirinti ostataka nekadašnjih zdanja hrane posetioce divljenjem i čuđenjem, neobičnom duhovnošću kojom povezuju davno prohujale sa vekovima koji tek čekaju svoj red.

Ovo je bila žitnica starog Rima, a sad je žitnica Afrike. Poznato je da afrički kontinent može da prehrani sam sebe, a uz malo truda i tehnologije mogao bi da prehrani i dobar deo ostatka sveta. Put vodi među obradivim površinama rasutim po brdašcima. Najviše uzgajaju pšenicu, ovas i ječam. Navodnjavanje je retko, usevi uglavnom zavise od kiša. Posle sticanja nezavisnosti, upravo je Jugoslavija značajno pomogla Alžiru da razvije poljoprivredu. Na 72.000 hektara Alžirci uzgajaju palmine urme, ali i vinovu lozu, masline i duvan.

Stare smežurane ruke prodaju slatkiše koji se nazivaju „džavzija“ u skrajnutoj prodavnici sa neuglednom tendom u gradu Кonstantinu. Dočekuje me pogled pun dobrote, brkčići puni jeseni i zima. Dekica ne razume jednu reč stranog jezika, ali njegovi kolači govore sve jezike sveta. Pričaju o trudu četiri generacije, o desetinama hiljada slatkih zalogaja. „Drugi poslastičari mogu biti i troduplo jeftiniji, ovde će i dalje svi dolaziti, jer kvalitet nema premca“, priča mi moja vodičkinja Mirjam, bez koje teško da bih ušao u trošno zdanje. Unutra se prodaju slatkiši od smeše belanca, meda i oraha i to po receptu i na način koji je nastao baš u ovom gradu pre više od milenijuma. U pari na ugljevlju smesa se kuva najmanje dva sata. Majstor slatkiša koristi bakarni kontejner i tradicionalnu kutlaču. „Cela naša zemlja i prohujali vekovi su u jednom zalogaju! Dok nam se tope usta, slatkiš nas povezuje sa precima, sa nama samima“, pričaju Alžirci. No džavzija je tek jedan slatkiš u gradu slatkiša. Neprimetne i naizgled neugledne prodavnice prepune su slatkiša raznih boja, veličina i oblika. Među stotinama slatkih zalogaja izdvajaju se baklave.
„Кada je otomansko carstvo pokorilo ove predele, jedan general je carigradskom sultanu odneo našu baklavu na dar. Tad je sultan naredio da se pronađe kuvar koji je pripremio tako izvrstan slatkiš i dovede na Portu. Ostalo je istorija...“, pričaju Alžirci, mada svoju teoriju o nastanku baklave imaju i Grci, a slične recepte istoričari su pronašli u drevnoj Vizantiji i kod Asiraca. Ali ja sam sad gost Alžiraca i verujem im na reč! Baklave su ovde posebnog, tananijeg ukusa, napravljene sa tridesetak slojeva među kojima su istucani orasi ili bademi. Pojedine mirišu na kišu, a druge na pustinju. Dovoljno su slatke da se čini da je jedna dovoljna da zasladi ceo život ili barem – putovanje.

Кonstantin, grad koji ime nosi po slavnom rimskom imperatoru rođenom na teritoriji današnje Srbije, jedan je od najlepših gradova na svetu. Pola miliona stanovnika živi na liticama duboke klisure. Mlaz vodopada survava se u rupu poda mnom. Mostovi se kao gazele u skoku sa jednog vrha na drugi međusobno prepliću. Automobili jure iz tunela u tunel nasred litice, dok na stotine zgrada stoji po vrhovima provalija. Iako je Alžir ogroman i prostora ima ne pretek, meštani Кonstantina smatraju da nigde nije lepše živeti nego nad ponorom! Zato je oko grada prazan prostor, a nizovi starih višespratnica načičkani su na litici. Proviruju nizovi prozora u provaliju kojoj se dno ne vidi. Tek ponegde burni mlaz brze reke šikne kroz tminu dubokog ponora. Na vrhu litice je i restoran u kojem večeram. Pušači izlaze na terasicu da uvuku poneki dim, dok ih tanka ograda deli od nesagledivih dubina. Кao da je grad naprsao na dve polutke, a meštanima to nije smetalo, nego su preko najdublje jaruge na svetu prebacili nizove tankih mostova preko kojih spokojno prelaze, iako iz daljine izgledaju kao akrobate koje lagano žongliraju na visokoj cirkuskoj žici.

Živeti nad ponorom! Svaki dan gledati u provaliju, prati veš, ljubiti se, jesti, obavljati milion sitnih svakodnevnih poslova – sve to nad provalijom kojoj se dno ne vidi! Duboki rascep u zemlji razjapio je usta, a ponegde reka kao jezik laprca. Hiljadama zgrada su temelji više nad ponorom nego na litici. Izgledaju kao da će ih malo jači vetar survati u bezdno. To je varka, jer tako stoje decenijama, a pojedine i više vekova. Litice nisu jednake, već se kaskadno dižu jedna za drugom, tako da ponegde mostovi sa vrha jedne vode tačno nasred druge. Zato su tu specijalni liftovi da sa mostova podižu pešake po pet-šest spratova uvis, do ulice. Ne čudi da ovaj grad nazivaju gradom mostova, o kojima su pisali i Gi de Mopasan i Ahlam Mustaganami, prva žena koja je svoje romane pisala na arapskom. Jedan takav most, koji više pripada književnosti nego stvarnosti, izlazi na Bulevar Jugoslavije, u znak zahvalnosti za ogromnu pomoć koju je naša zemlja pružila Alžiru tokom sticalja nezavisnosti. To je možda najlepše mesto u gradu, sa pogledom koji se pruža ka nizu zdanja na vrhovima litica, mada bi se u lokaciji moglo pronaći i dosta neobične slučajne simbolike: sa jedne strane je provalija, sa druge zatvor i niz tunela. Po bulevaru, koji je zapravo uska ulica, protunjaše stari automobili i začas se osetih kao da sam prebačen u ne tako davno vreme, kada su naše države sticale slavu i pokušavale da izgrade bolji svet.

Кonstantin je jedan od najstarijih gradova na svetu. Osnovali su ga Feničani pre dve hiljade i šesto godina, ali je bio razrušen. Obnovio ga je car Кonstantin, čije ime zato nosi. To je treći najveći alžirski grad koji sa širom okolinom ima oko milion stanovnika, univerzitetski centar i najznačajniji grad istočnog Alžira.

Кada je pre nekoliko godina Кonstantin izabran za arapsku prestonicu kulture, za najlepšu znamenitost izabrana je palata Ahmeta Beja. Pomorandže i palme rastu u unutrašnjem dvorištu, a dve hiljade kvadratnih metara zidova ispunjeno je vijugavim floralnim motivima ali i crtežima hodočašća i putovanja Ahmeta Beja koji je palatu sagradio 1835-6. godine, unajmivši najbolje đenovljanske arhitekte. Tad su putovanja trajala godinama, išlo se kamilama preko pustinja sa karavanima a zatim brodovima. Ne zna se koliko je majstora radilo na rezbarenju pet stotina vrata prepunih ukrasa i drvoreza, koliko slikara je oslikavalo desetine brodova i kamila. Ahmet Bej je kratko uživao u ovom raju. Uporno ali uzaludno opirao se Francuzima, koji su zatim u ovo zdanje uselili svoju glavnu komandu. „Možda je kratko bio tu za života, ali je gradu podario najlepše zdanje i sad je tu prisutan, večan“, kaže moja vodičkinja dok posmatramo voštanu figuru graditelja kako sedi uvaljen u tron.

Na najvišem vrhu grada nalazi se Trijumfalna kapija posvećena nastradalim borcima u Prvom svetskom ratu. Francuzi su u vojsci koja se borila na frontovima širom Evrope, pa i na Solunskom frontu, angažovali značajan broj alžirskih Arapa. Na bronzanim pločama uklesano je više od osamsto imena muslimana, hrišćana i Jevreja porekom iz grada Кonstantina koji su svoje živote položili za slobodu u Velikom ratu. Nad gradom, nad obradivom zemljom u daljini, nad provalijom pod nama protegla se duga. Ptice cvrkuću dok nad nama šire krila a sunce sve obasjava. I ovi zraci, i ti zvuci i boje, na ovom raskršću vekova urezuju se u naša sećanja. Ponećemo ih za Beograd kao najdraži suvenir, zajedno sa scenom mostova u skoku.

Viktor Lazić

Izvor: https://www.kurir.rs/planeta/4300140/konstantin-jedan-je-od-najlepsih-gradova-na-svetu-u-najvecoj-drzavi-afrike

0001 7

CONSTANTINE : L’UNE DES PLUS BELLES VILLES AU MONDE DANS LE PLUS GRAND PAYS AFRICAIN

Le 25 novembre 2023

Rares sont les pays au monde où l’on peut bronzer au bord de la mer et faire du ski de montagne, à quelques heures d’intervalle, mais en Algérie, on peut même skier sur les pistes enneigées et sur les dunes de sable!

L'Algérie, le plus grand pays de l’Afrique, le plus grand pays du monde arabe, le plus grand pays du bassin méditerranéen, d’une superficie de deux millions de kilomètres carrés, est cinq fois plus grand que l'Espagne. Les beautés naturelles s'alignent comme des colliers de perles, le long de mille deux cents kilomètres de la côte.

Le grenier à blé de Rome antique
Les Romains chérissaient tellement cette terre à multiples facettes, qu’en parallèle à des céréales, ils y semèrent des villes - d'immenses complexes avec des palais, des bibliothèques, des bains et des temples. Des péristyles aux fines colonnes brunâtres, de hautes portes et des labyrinthes sans fin, vestiges d'anciennes constructions, laissent le visiteur admiratif et émerveillé et l’imprégnant d’une spiritualité insolite qui rattache les temps révolus aux siècles qui attendent leur tour.
Jadis, le grenier de Rome antique est aujourd’hui le grenier de l’Afrique. Il est connu que le continent africain peut être autosuffisant en termes de production agro-alimentaire et qu’avec un peu d’effort et de technologie, il pourrait nourrir une bonne partie du reste du monde. La route sillonne à travers des terres arables, dispersées sur les collines. Les cultures principales sont le blé, l'avoine et l'orge. L'irrigation est rare, les cultures dépendent essentiellement de la pluie. Après le recouvrement de l’indépendance, c’est précisément la Yougoslavie qui avait considérablement aidé l’Algérie à développer son agriculture. Les Algériens cultivent des palmiers dattiers sur 72 000 hectares, mais aussi de la vigne, des oliviers et du tabac.

La confiserie
De vieilles mains ridées vendent les douceurs appelés «jawzia», dans une boutique modeste, munie d'un auvent difforme dans la ville de Constantine. Je suis accueilli par un regard plein de bonté et des moustaches ayant connu beaucoup d'automnes et d'hivers. Le pépère ne comprend pas un seul mot d'une langue étrangère, mais ses délices parlent toutes les langues du monde, du zèle de quatre générations et des dizaines de milliers de bouchées sucrées.
- D'autres confiseurs peuvent être trois fois moins chers, tout le monde viendra quand même ici, car la qualité est hors pair - me dit mon guide Meryem. Sans elle, je n’aurais probablement pas été tenté d’entrer dans la boutique amochée.

On y vend les douceurs préparées à base de blancs d'œufs, de miel et de noix, selon la recette à la mode mise au point dans cette ville, il y a plus d'un millénaire. Le mélange est cuit à la vapeur sur les charbons pendant au moins deux heures. Le maitre confiseur utilise un récipient en cuivre et une louche traditionnelle.

«Notre pays tout entier et les siècles écoulés se marient en une seule bouchée! Pendant que nos bouches fondent, ce délice nous lie à nos ancêtres, à nous-mêmes» disent les Algériens.
Mais la jawzia n’est qu’une douceur parmi tant d’autres dans cette ville de confiseurs. Des magasins effacés et au prime abord peu captivant, regorgent de douceurs de différentes couleurs, tailles et formes. Parmi des centaines de sucreries, le baklawa occupe une place de choix.

«Lorsque l'Empire ottoman a conquis ces régions, un général a donné en cadeau notre baklawa au sultan de Constantinople. Le sultan a donné alors l’ordre de retrouver le cuisinier qui avait préparé un dessert aussi exquis et de l'amener au Divan. Le reste est de l'histoire...» disent les Algériens, bien que les Grecs aient, eux aussi, leur théorie sur les origines de la baklawa, et que les historiens aient trouvé des recettes similaires en ancienne Byzance ou chez les Assyriens. Mais moi, je suis l'invité des Algériens et je les crois sur parole ! Ici, la baklawa a un goût particulier, plus fin, elle est confectionnée avec une trentaine de couches de pâte et farcies aux noix ou aux amandes concassées. Certaines baklawas ont l’odeur de la pluie, d’autres du désert. Elles sont si savoureuses qu'il semble qu'un seul morceau suffise à dulcifier la vie entière, ou du moins un voyage.

Au-dessus de l'abîme
Constantine, ville nommée d’après un célèbre empereur romain, né sur le territoire de l'actuelle Serbie, est l'une des plus belles villes du monde. Un demi-million d'habitants vivent sur les falaises d'une gorge profonde. Le jet de la cascade s’écrase dans l’abime en dessous de moi. Les ponts, tels des gazelles qui sautent d'un sommet à l'autre, s’entrelacent entre eux. Les voitures roulent à grande vitesse, de tunnel en tunnel, au milieu de la falaise, alors que des centaines de maisons se dressent sur les sommets des falaises. Bien que l'Algérie soit immense et qu'il y ait beaucoup d'espace, les habitants de Constantine pensent qu'il n'y a pas de meilleur endroit pour vivre qu'au-dessus d'un gouffre ! C'est pourquoi l’espace autour de la ville est vide, alors que des rangées de vieilles bâtisses à plusieurs étages, sont juchés sur la falaise. Des rangées de fenêtres donnent sur un abîme dont on ne voit pas le fond. Par intermittence, le courant houleux d’une rivière rapide jaillit à travers l’obscurité du gouffre. Au sommet de la falaise se trouve le restaurant où je dîne. Les fumeurs sortent sur la terrasse pour inhaler un peu de fumée, tandis qu'une barrière mince les sépare des profondeurs insondables. C'est comme si la ville avait éclaté en deux et que les habitants, sans n'en soucier, avaient jeté au-dessus du ravin le plus profond du monde, une série de ponts sveltes qu’ils traversent tranquillement, même si de loin, on croirait qu’il s’agit d’acrobates jonglant doucement sur un fil suspendu en hauteur.

Vivre au-dessus de l'abîme ! Regarder l'abîme chaque jour, laver le linge, s'embrasser, manger, accomplir un million de petites tâches quotidiennes - tout cela au-dessus d'un abîme dont le fond est imperceptible ! La terre fendue en profondeur, ouvre sa grande bouche et, par endroits, la rivière claque comme une langue. Les fondations de plusieurs milliers de maisons semblent être davantage au-dessus du gouffre que sur les falaises. On croirait qu’un vent légèrement plus fort, les précipitait dans l’abîme. Mais on se trompe, car elles s’érigent ainsi, depuis plusieurs décennies voire depuis des siècles. Les falaises ne sont pas alignées, mais s'élèvent en cascade les unes au-dessus des autres, de sorte que par endroits, les ponts du haut d’une falaise débouchent au milieu de celle d’en face. C'est pourquoi, des ascenseurs spéciaux sont mis en place pour faire monter les piétons dans les rues se trouvant à cinq ou six étages de distance par rapport aux ponts. Il n'est pas surprenant que cette ville soit appelée la ville des ponts, décrits par Guy de Maupassant et Ahlam Mustaganami, la première femme auteure en arabe. L'un de ces ponts, qui appartient davantage à la littérature qu’à la réalité, débouche sur le Boulevard de Yougoslavie, nommé ainsi en signe de gratitude pour l'assistance fort importante que notre pays avait apportée à l'Algérie pendant la période du recouvrement de son indépendance. C'est peut-être le plus bel endroit de la ville, avec une vue qui s'étend sur une rangée de maisons au sommet des falaises, bien que on pourrait lui attribuer beaucoup de symbolique insolite et fortuite : d'un côté se trouve un précipice et de l'autre, une prison et une suite de tunnels. Alors que de vieilles voitures passaient en trombe sur le boulevard, qui n’est en fait qu’une rue étroite, j'ai eu soudainement l'impression d'avoir été transporté à une époque pas aussi lointaine, où nos deux pays gagnaient en notoriété et s’efforçaient de construire un monde meilleur.
Constantine est l'une des plus anciennes villes du monde. Elle a été fondée par les Phéniciens il y a deux mille six ans, puis détruite. Elle fut restaurée par l'empereur Constantin, dont elle porte le nom. C'est la troisième plus grande ville algérienne qui compte avec les environs, près d’un million d'habitants et la plus importante de l'est de l'Algérie. Constantine est aussi un centre universitaire.

La capitale de la culture
Lorsque Constantine a été élu capitale de la culture arabe il y a quelques années, le palais d'Ahmet Bey a été proclamé comme son plus beau monument. Des orangers et des palmiers poussent dans la cour intérieure, et deux mille mètres carrés de murs sont couverts de motifs floraux sinueux et de peintures sur les pèlerinages et voyages d'Ahmet Bey, qui, en 1835/6, a confié la construction de son le palais aux meilleurs architectes génois. À l'époque, les voyages duraient plusieurs années. Les voyageurs traversaient les déserts en caravanes, à dos de chameau puis prenaient ensuite des bateaux. On ignore le nombre de maîtres artisans qui avaient été engagés pour sculpter et décorer cinq cents portes en bois, de combien de peintres a-t-il fallu pour peindre des dizaines de navires et de chameaux. Ahmet Bey n’a joui que brièvement de ce paradis. Il résista avec persistance, mais en vain, aux Français qui s’installèrent dans le palais pour en faire le siège de leur commandement. «Il n’y est peut-être pas resté longtemps de son vivant mais il a donné à la ville le plus bel édifice et maintenant, il y est éternellement présent», dit mon guide pendant que nous regardons la figure de cire de ce bâtisseur assis sur un trône.
Sur le point le plus élevé de la ville s’érige l’Arc de Triomphe, dédié aux combattants tombés au cours de la Première Guerre mondiale. L’armée française, qui combattait sur tous les fronts de l’Europe, y compris celui de Thessalonique, avait recruté dans ses rangs, un nombre important d’Algériens. Plus de huit cents noms de musulmans, chrétiens et juifs, natifs de la ville de Constantine, qui ont donné leur vie pour la liberté pendant la Grande Guerre, sont gravés sur les plaques de bronze. Un arc-en-ciel enjambait la ville et au lointain, les terres arables, au-dessus du précipice en contrebas. Les oiseaux gazouillent en déployant leurs ailes au-dessus de nous, et le soleil luit. Ces rayons, ces sons et ces couleurs à cet endroit au carrefour des siècles, se gravent dans nos mémoires. Nous les ramènerons à Belgrade comme des souvenirs les plus chers, ensemble avec la scène des ponts bondissants.

Viktor Lazić

Intervju ambasadora Alžira, Nj. E. Fataha Mahraza, za "Diplomacy and Commerce"

Zastarelo

„Trajno partnerstvo koje neprekidno napreduje“

Ove godine je Vaša Ambasada po prvi put bila pozvana da pošalje ekipu iz Srbije na novinarsku turu po Alžiru. Da li to znači da je Alžir zainteresovan da promoviše turizam sa Srbijom i ukaže na Alžir, kao turističku destinaciju?
Pre svega želim da se zahvalim Vama, i Vašem uglednom magazinu „Diplomacy and Commerce“, što ste prihvatili poziv koji je uputila Nacionalna organizacija za turizam i putovanja (Office National du Tourisme et des voyages (ONT) da posetite Alžir u okviru novinarske ture, koja je organizovana na marginama 22. izdanja Međunarodnog salona turizma (SITEV) u Alžiru, septembra 2023.
SITEV je jedna od najznačajnijih turističkih manifestacija koja se organizuje u Alžiru i koja svake godine okuplja domaće i inostrane profesionalce, organizacije i institucije koji se bave turizmom, kako bi predstavili svoju ponudu i uspostavili poslovne veze. Ovaj Salon se nalazi i u agendi Svetske turističke organizacije.
Vaš boravak u Alžiru je zapravo bilo putovanje upoznavanja, mogućnost da otkrijete samo jedan mali deo njegovih nebrojenih turističkih potencijala i da se obavestite o mnogobrojnim poslovnim prilikama koje ovaj sektor nudi, zahvaljujući novom pravnom okviru koji ga uokviruje.
Naša zemlja poslednjih godina beleži značajan priliv stranih turista na Velikom jugu (the Great South). Kulturni park Tasilija (Tassili) je na primer, trenutno veoma cenjena destinacija. UNESCO ga je, 1982. godine, upisao na listu svetske kulturne baštine, a 1986. i kao rezervat biosfere. Po broju pećinskih crteža, on je najveći lokalitet na svetu.
Želim da podsetim da Vaše putovanje, na kome su bila još tri profesionalca iz Srbije, nije ni izbliza prva aktivnost u okviru saradnje koja ima za cilj upoznavanje sa destinacijom Alžir.
Naša zemlja je u prošlosti već bila prisutna na beogradskom Međunarodnom sajmu turizma. Naše poslednje učešće bilo je februara 2023. Pored velike posećenosti alžirskom štandu, Ambasada je tom prilikom, koordinisala i uspešne susrete alžirske delegacije sa srpskim visokim zvaničnicima i profesionalcima u turizmu, kako bi se sagledali načini za razvoj razmene u ovoj oblasti. Mnogobrojni posetioci i turističke agencije iz Srbije pokazali su veliko interesovanje za Alžir kao novu turističku destinaciju.
Alžir je svestan da je turizam važan pokretač privrednog rasta i zbog toga poslednjih godina radi na strategiji za jačanje diverzifikacije svoje privrede, promovišući ovaj sektor i oslanjajući se na njegove glavne adute, a to su: još uvek netaknuti i očuvani prirodni lokaliteti; impresivan i nedovoljno poznat turistički, istorijski i kulturni potencijal, i moderna turistička i hotelska infrastruktura, pri čemu ova strategija vodi računa i o zaštiti životne sredine.fotografija ambasador 1

Pored razvoja turizma, da li dve zemlje sarađuju i u drugim oblastima? Kolika je trgovinska razmena između Alžira i Srbije? Srpska prehrambena industrija je zainteresovana da svoje proizvode plasira na alžirsko tržište. Da li je ono otvoreno za srpske kompanije i koji proizvodi bi mogli da se plasiraju u skoroj budućnosti?
Dozvolite mi da ukratko kažem par reči o kvalitetu istorijskih odnosa između naše dve zemlje, koje karakteriše prijateljstvo i solidarnost između naša dva naroda, a koji su začeti čak pre nezavisnosti moje zemlje, u vreme kada su bivša Jugoslavija i njeni narodi pružili dragocenu i raznovrsnu pomoć borbi za nacionalno oslobođenje. Godine 1959. bivša Jugoslavija je bila prva evropska zemlja koja je priznala privremenu Vladu Alžira. Od tada, su to prijateljstvo i ta solidarnost jačali što je omogućilo pokretanje multidisciplimarne saradnje, koja je bila korisna u radu koji je moja zemlja po sticanju nezavisnosti uložila u obnovu i razvoj.
Mnoga srpska preduzeća su u tome aktivno učestvovala. Ona su i dalje prisutna u mojoj zemlji, gde rade na mnogim projektima u okviru privrednog, industrijskog i trgovinskog partnerstva u raznim oblastima, kao što su hidraulika, vodoprivreda, građevinarstvo, ili elektroenergetika, da navedem samo najvažnije.
Alžir je od tada postao najveći arapski i afrički ekonomski i komercijalni partner Srbije, sa zavidnim obimom trgovine koji stalno raste. Trgovinski bilans trenutno pokazuje veliki suficit u korist Srbije. Ovu razmenu u najvećoj meri čine poljoprivredno-prehrambeni proizvodi. Veliki potencijal koji imaju privrede naše dve zemlje nije u potpunosti iskorišćen. Naše dve zemlje rade na stvaranju svih uslova za povećanje razmene, posebno kroz ažuriranje bilateralnih sporazuma.
Da bi se ovakva situacija popravila, ove godine su održani bilateralni sastanci na visokom nivou. Na sastanku dva ministra spoljnih poslova, gospodina Ivice Dačića i gospodina Ahmeda Atafa, juna meseca u Beogradu, utvrđena je mapa puta za oživljavanje i proširenje razmene. Tako da su i kratkoročno i srednjoročno, planirani kako politički susreti na veoma visokom nivou, tako i privredni, s ciljem da se unese nova dinamika u razvoj ekonomske, naučne i tehničke saradnje.
Što se tiče sektora poljoprivrede, Srbija zaista ima neosporno znanje za koje je Alžir, koji poslednjih godina sprovodi velike projekte razvoja poljoprivrede, zainteresovan. Stručnost Srbije, posebno u istraživanju i razvoju, mogla bi da doprinese alžirskom poljoprivrednom sektoru novim procesima i tehnologijama, kojima bi se kvalitet određenih proizvoda, posebno semena unapredio.

U kojoj meri će direktna avionska linija doprineti povećanju privredne i turističke razmene?
Jasno je da je velika prednost da destinacija bude dostupna vazdušnim putem. Simbioza između vazdušnog saobraćaja i turizma zaista postoji. Prednosti vazdušnog saobraćaja su, takođe, suštinski važne za razvoj ekonomske i trgovinske razmene. Stoga je izvesno da bi ponovno otvaranje direktne avio-linije Alžir-Beograd, doprinelo kako povećanju turističke razmene sa obe strane, tako bi i olakšalo poslovne mogućnosti između dve zemlje. Zahvaljujući direktnom letu, državljani obe zemlje moći će da uštede i vreme i novac.
Uskoro bi trebalo da otpočnu razgovori između stručnjaka dve zemlje u cilju realizacije ovog projekta, koji bi, indirektno, doprineo i jačanju uloge Beograda kao regionalnog vazdušnog čvorišta.

Fotografija ambasador 2Da li su srpski turoperatori zainteresovani za organizovanje putovanja u Alžir? Šta biste građanima Srbije naveli kao razloge zbog kojih treba da posete Alžir?
Bilo bi mi potrebno više desetina intervjua da nabrojim brojne turističke aspekte Alžira. Zato ću navesti samo neke od njih. Pre svega, Alžir je najveća zemlja mediteranskog basena, Afrike i arapskog sveta. U njemu se nalaze preistorijski arheološki lokaliteti, ako što su pećinski crteži Tasilije, najvećieg muzeja na otvorenom u svetu.
Alžir uživa blagu mediteransku klimu, ali su geografski i klimatski kontrasti toliko impresivni da ima perioda kada turisti, ljubitelji ribolova ili nautičkih sportova, mogu da u istom danu, sa plaže odu na skijališta Chréa ili Tikjda, čiji su snežni vrhovi, na oko 40km od obale.
Smešten na raskršću više civilizacija (rimske, vizantijske, muslimanske, otomanske), Alžir nije samo cenjena turistička destinacija zbog svojih divnih pejzaža, već i zbog svog bogatog kulturnog i istorijskog nasleđa. Mnogobrojni arheološki i kulturni lokaliteti upisani su na listu svetske kulturne baštine UNESCO-a, kao što su Timgad, Djemila, Tipaza, Casbah, i dolina M'Zab sa njenim oazama i ksours, pustinjskim dvorcima neobične drevne arhitekture. Alžir ima i brojne jedinstvene lokalitete koje je nemoguće nabrojati u ovom kratkom intervjuu.

A kako biste pozvali Alžirce u Srbiju – šta Vam se ovde najviše dopada i šta biste preporučili Vašim sunarodnicima?
Rekao bih im na je Srbija zemlja koja se nalazi na raskršću više civilizacija, pre svega istočne i zapadne. Da Srbija ima bezbroj istorijskih i verskih spomenika koji svedoče o bogatstvu njene vekovne istorije, i da je obdarena izuzetnim prirodnim lepotama.
Rakao bih im na kraju, i to posebno mladim turistima, da su njeni veliki gradovi poznati po bogatim i raznovrsnim kuturno-umetničkim sadržajima i da su svi Srbi bilo u gradu ili na selu gostoprimljivi i otvoreni.

Web: https://www.diplomacyandcommerce.rs/an-everlasting-partnership-that-keeps-improving/

 

DIPLOMACY INTERVIEW NEW ISSUE

An Everlasting Partnership That Keeps Improving
Algeria has become Serbia’s largest economic and commercial partner in Africa
Nikola Gudelj


Ever since Serbia was a part of Yugoslavia, relations with Algeria have been a beneficial necessity for both countries. Despite the cultural differences, Serbia and Algeria still have a lot in common. Throughout history, this relationship has been nothing but friendly and everything points to the fact that this will continue to be the case. We talked with H. E. Mr. Fatah Mahraz, the Ambassador of Algeria in Serbia, about the trade between Algeria and Serbia and promoting each other’s tourist potential.
This year, for the first time, your Embassy was invited to send a team from Serbia on a press trip to Algeria. Does this mean that Algeria is interested in promoting tourism with Serbia and highlighting Algeria as an appealing travel destination?
First of all, I would like to thank you and your respected magazine Diplomacy&Commerce for accepting the invitation sent by the Office National du Tourisme et des voyages (ONT) (The National Organization for Tourism and Travel) to visit Algeria as part of EducTours, which was organized on the sidelines of the 22nd International Tourism and Travel Exhibition (SITEV) in Algeria, in September 2023.
SITEV is one of the most important tourist events that take place in Algeria and every year, it gathers national and international tourism workers, organizations and institutions to present their offer and establish business connections. This Exhibition is also on the World Tourism Organization’s agenda.
Your stay in Algeria was actually a trip of familiarization, the opportunity to discover just one small part of its bountiful tourist potential and to be informed about the many business opportunities that this sector offers, thanks to the new legal framework that regulates it.
In recent years, our country has recorded a significant influx of foreign tourists to the Great South. Tassili Cultural Park, for example, is currently a very popular destination. In 1982, it was listed as a World Cultural Heritage Site, and in 1986, it was declared a biosphere reserve by UNESCO. In terms of the number of cave engravings, this is the largest site in the world.
I would like to use this opportunity to remind you that your trip, which included three other tourism-related professionals from Serbia, is not the first activity carried out within the framework of cooperation aimed at getting better acquainted with a travel destination such as Algeria.
In the past, our country took part in the Belgrade International Tourism Fair. Our last participation was in February 2023. In addition to visitors flocking to the Algerian booth, the Embassy also coordinated successful meetings of the Algerian delegation with Serbian high-ranking officials and tourism professionals to consider ways to boost the exchange in this sector. Numerous visitors and travel agencies from Serbia showed great interest in Algeria as a new tourist destination.
Algeria is aware that tourism is an important driver of economic growth and therefore in recent years, the country has been working on a strategy to improve the diversification of its economy, promoting this sector and relying on its main assets, which are still intact and preserved natural sites, impressive and undiscovered touristic, historical and cultural potential and modern tourist and hotel infrastructure. The strategy also takes into account environmental protection.

Apart from tourism development, are the two countries cooperating in other areas too? What is the trade between Algeria and Serbia like? The Serbian agricultural industry is interested in marketing its products in the Algerian market. Is your market open to Serbian companies and what are the products that could be marketed in the near future?
Allow me to briefly explain the quality of the historical relations between our two countries, which are characterized by friendship and solidarity between our two peoples and which began even before my country declared independence, at a time when the former Yugoslavia and its peoples provided valuable and diverse assistance to our national liberation struggle. In 1959, the former Yugoslavia was the first European country to recognize the Provisional Government of Algeria. Since then, this friendship and solidarity have grown stronger, which enabled the launch of multidisciplinary cooperation, which was useful in the work that my country invested in reconstruction and development after restoring independence.
Many Serbian companies actively participated in this reconstruction. They still operate in my country, where they work on many projects within the economic, industrial and trade partnerships in various fields, such as hydraulics, water management, construction and electric power, to name only the most important ones.
Since then, Algeria has become Serbia’s largest Arab and African economic and commercial partner, with an enviable volume of trade that is constantly growing. The trade balance currently shows a large surplus on the Serbian side. This trade mainly consists of agricultural and food products. The great potential of the economies of our two countries has not been fully utilized as yet. Our two countries are working to create prerequisites for increasing mutual trade, especially through updating bilateral agreements.
In order for this situation to improve, we had several high-level bilateral meetings this year. At the meeting of the two foreign ministers, Mr. Ivica Dačić and Mr. Ahmed Attaf respectively, in June in Belgrade, a road map for the revival and expansion of the exchange was established. Both short- and medium-term political meetings are planned at a very high level, as well as economic ones, to introduce a new dynamic into the development of economic, scientific and technical cooperation.
As far as the agricultural sector is concerned, Serbia really has indisputable knowledge that Algeria, which has been implementing major agricultural development projects in recent years, is interested in. Serbia’s expertise, especially in research and development, could positively contribute to the Algerian agricultural sector with new processes and technologies, which would improve the quality of certain products, especially seeds.

How much will a direct flight contribute to the development of economic exchange and increase in tourist visits?
Clearly, a great advantage lies in the fact that a tourist destination is accessible by air. The symbiosis between air transport and tourism really exists. The advantages of air transport are also essential for the development of economic and trade exchange. Therefore, the re-establishment of direct Algiers-Belgrade flights would certainly boost the number of tourist visits on both sides and facilitate business opportunities between the two countries. Thanks to direct flights, citizens of both countries will save both time and money.
Talks between the experts of the two countries should begin soon to implement this project, which would indirectly contribute to boosting Belgrade’s role as a regional air hub.

Are Serbian travel agencies interested in organizing trips to Algeria? What are the best reasons to visit Algeria?
It would take me dozens of interviews to list the many tourist aspects of Algeria. So I will mention only some of them. First of all, Algeria is the largest country in the Mediterranean basin, Africa and the Arab world. It contains prehistoric archaeological sites, such as the cave paintings of Tassili, the largest open-air museum in the world.
Algeria enjoys a mild Mediterranean climate, but the geographical and climatic contrasts are so impressive that there are periods when tourists, especially fans of fishing or nautical sports, can go from the beach to the Chréa or Tikjda ski resorts on the same day, whose snowy peaks are about 40km from the coast.
Located at the crossroads of several civilizations (Roman, Byzantine, Muslim, Ottoman), Algeria is not only a valued tourist destination thanks to its wonderful landscapes but also for its rich cultural and historical heritage. Numerous archaeological and cultural sites have been included in the UNESCO World Heritage List, such as Timgad, Djemila, Tipaza, Casbah and the M’Zab valley with its oases and ksours, desert castles of unusual ancient architecture. Algeria also has numerous and unique sites that are impossible to enumerate in this short interview.

How would you describe Serbia to Algerians? What is it you like the most here and what would you recommend to your compatriots?
I would tell them that Serbia is at the crossroads of several civilizations, primarily Eastern and Western, that Serbia has countless historical and religious monuments that testify to the richness of its centuries-old history and that it is endowed with exceptional natural beauty.
Last but not least, I would like to tell them, especially young tourists, that its big cities are known for their abundant and varied cultural and artistic content and that all Serbs, whether they live in cities or the countryside, are hospitable and open.

Web: https://www.diplomacyandcommerce.rs/an-everlasting-partnership-that-keeps-improving/

VISOKA DELEGACIJE ORUŽANIH SNAGA ALŽIRA POSETILA PTT MUZEJ

Zastarelo

U okviru plodonosne vojne saradnje Srbije i Alžira, Delegacija Direktorata za informacije i komunikacije Oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Alžir u četvorodnevnoj je poseti Upravi za odnose s javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Radi se o uzvratnoj stručnoj poseti delegacije komplementarne celine Oružanih snaga Alžira posle prošlogodišnje posete delegacije Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije toj zemlji.

Na predlog Ministarstva odbrane Republike Srbije, alžirska delegacija, koja predvodi general Abderahman Džebari, posetila je i PTT muzej, koji ove godine proslavlja sto godina od osnivanja.

Za ovu posetu PTT muzej je pripremio prigodnu izložbu poštanskih maraka, fotografija i knjiga, povodom jubileja, kojim je prošle godine, u ovoj muzeju, obeleženo 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira.

Gosti su se upoznali sa stalnom postavkom, kao i najinteresantnim eksponatima iz vojne poštanske istorije.

U ime Javnog Preduzeća „Pošta Srbije“ delegacija je dobila na poklon prigodno izdanje poštanskih maraka – 60 godina uspostavljanja diplomatskih odnosa Srbije i Alžira, kojim je Pošta Srbije prošle godine obeležila ovaj jubilej.

Fotografije: Medija centar „Odbrana“ (Ministarstvo odbrane Republike Srbije

DELEGACIJA ALŽIRA U POSETI UPRAVI ZA ODNOSE SA JAVNOŠĆU MINISTARSTVA ODBRANE

Zastarelo

Delegacija Direktorata za informacije i komunikacije Oružanih snaga Demokratske Narodne Republike Alžir, koju predvodi general Abderahman Džebari, boravi u četvorodnevnoj službenoj poseti Upravi za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Republike Srbije.

Poseta je organizovana radi sagledavanja načina rada, razmene iskustava i potencijalnog uspostavljanja saradnje u oblasti odnosa sa javnošću.

Članovima delegacije Alžira načelnik Uprave za odnose sa javnošću brigadni general doc. dr Mihailo Zogović poželeo je dobrodošlicu i naglasio da će poseta biti od koristi za obe strane te da je dobra prilika za razmenu iskustava i razvoj saradnje. General Zogović predstavio je delokrug rada i organizaciju Uprave za odnose sa javnošću.

General Džebari zahvalio je u svoje i u ime članova delegacije na organizaciji posete i istakao da ovi susreti svedoče o dobrim odnosima naših vojski.

U okviru posete, delegacija Direktorata obići će i ustanove iz sastava Uprave za odnose sa javnošću – Medija centar „Odbrana“, Vojnofilmski centar „Zastava film“ i Umetnički ansambl „Stanislav Binički“, kao i Vojni muzej.

Izvor:
https://www.mod.gov.rs/cir/20537/delegacija-alzira-u-poseti-upravi-za-odnose-sa-javnoscu-ministarstva-odbrane20537

https://www.mod.gov.rs/eng/20537/delegacija-alzira-u-poseti-upravi-za-odnose-sa-javnoscu-ministarstva-odbrane20537

Intervju: Fatah Mahraz, ambasador Demokratske Republike Alžir u Srbiji

Zastarelo

ALŽIR POKREĆE ZAHTEVNE MIROVNIJU MISIJU U SAHELU

Posle posredovanja u Maliju, Alžir radi na rešavanju krize u Nigeru

Fotografija ambasadoraŽelim pre svega da zahvalim za priliku da vašim čitaocima predstavim inicijativu Alžira za mirno rešenje političke, ustavne i institucionalne krize u Nigeru, koja je usledila posle državnog udara 26. jula ove godine. Istorija našeg regiona, nažalost, obeležena je bolnim iskustvima vojnih intervencija, čiji su pogubni efekti još prisutni. Naveo bih samo slučajeve Iraka, Sirije, Libije i Somalije, kako bih ukazao na potrebu da se u rešavanju ove krize podrži mudar, inkluzivan i pažljiv pristup. Osim pretpostavljene mogućnosti da bi neka vojna intervencija u Nigeru mogla da donese trajno rešenje ove krize, ona bi izvesno mogla da ima, kao što smo videli iz nesrećnih iskustava koja sam naveo, opasne posledice po stabilnost čitavog regiona: novo žarište napetosti, proliferaciju oružanih grupa, terorizam, krijumčarenje u svim oblicima, raseljena lica, prisilne migracije itd. Upotreba sile u konfliktnim situacijama za Alžir je uvek bila otežavajući faktor, a ne element rešenja, kaže u intervjuu za „Politiku” ambasador Demokratske Republike Alžir u Srbiji Fatah Mahraz.

Alžir je nedavno predložio „šestomesečni prelazni plan” za ponovno uspostavljanje ustavnog i demokratskog poretka u Nigeru, kao inicijativu koja daje prednost političkom dijalogu nad vojnom intervencijom, koju zagovaraju pojedinci unutar Ekonomske zajednice država zapadne Afrike i u Evropi. Kritičari smatraju da Alžir ima težak zadatak. Da li bi to moglo da bude tačno? Možete li da nam kažete u čemu se sastoji ova inicijativa?

Osnovno obeležje alžirske pozicije u pogledu krize u Nigeru leži u podjednakom odbacivanju dva negativna činioca: protivustavne promene i upotrebe sile u rešavanju tako nastale krize. Načelo odbacivanja protivustavnih promena za Alžir je utoliko važnije što moja zemlja, na izvestan način, sebe smatra političkim i moralnim jemcem ove norme, budući da je ona usvojena na samitu Organizacije afričkog jedinstva održanom u Alžiru 1999. U tom kontekstu, Alžir će na sledećem samitu Afričke unije (AU), predstaviti konkretne predloge u cilju jačanja i ovog načela i mehanizama za njegovu primenu. Pomenuli ste kritike na pristup moje zemlje traženju mirnog rešenja ove krize, koje su verovatno potekle od pojedinih političkih analitičara. Koliko mi je poznato, do danas nije zabeležena nijedna zvanična reakcija u tom smislu. Naprotiv, zemlje članice Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država, kao i naši partneri van Afrike, uveliko dele strahove i bojazni Alžira u vezi s katastrofalnim posledicama vojne intervencije, što je, uostalom, i ohrabrilo našu zemlju da predstavi ovu mirovnu inicijativu, šematski struktuiranu u šest pravaca: 1) Učvršćivanje načela odbacivanja protivustavnih promena; 2) Predlog da se u roku od šest meseci sprovede političko rešenje koje bi trebalo da dovede do ponovnog uspostavljanja ustavnog i demokratskog poretka u Nigeru; 3) Uspostavljanje političkih dogovora za izlazak iz krize pod nadzorom civilne ličnosti koja je opšteprihvaćena konsenzusom, za povratak na ustavni poredak u roku od šest meseci; 4) Davanje garancija svim zainteresovanim stranama, čime se obezbeđuju opšteprihvaćenost i održivost dogovora; 5) Alžir će, u okviru otvorenog i transparentnog delovanja, započeti intenzivne konsultacije, na prvom mestu sa svim zainteresovanim stranama u Nigeru, zemljama njegovim susedima i drugim članicama EKOVAS-a i, konačno, sa svim partnerima koji žele da podrže planirani mirovni proces; 6) Alžir će raditi na svemu što može da doprinese da se organizuje međunarodna konferencija o razvoju u Sahelu. Osnažen svojim iskustvom u rešavanju sukoba i medijaciji, Alžir se nada da će uspešno sprovesti ovu inicijativu, uz doprinos zainteresovanih strana i svojih regionalnih i međunarodnih partnera. Naime, moja zemlja, bilo na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev strana u sukobu, već je sprovela više medijacija, od kojih je većina bila krunisana uspehom. Tako su, na primer, Sjedinjene Američke Države i Islamska Republika Iran zatražili posredovanje Alžira u talačkoj krizi u američkoj ambasadi u Teheranu, što je rezultiralo sklapanjem sporazuma između dve zemlje pod okriljem Alžira 1980. godine. Takođe, između 1980. i 1982. Alžir je radio na rešavanju oružanog sukoba između Iraka i Irana. U Africi, Alžir je pokrenuo proces posredovanja između Etiopije i Eritreje, koji je krunisan potpisivanjem Mirovnog ugovora između ove dve zemlje 2000. godine, u Alžiru. Takođe, moja zemlja je s uspehom vodila medijatorske napore u Maliju, s ciljem da se u ovoj zemlji povrate mir, bezbednost i stabilnost. Ti napori okončani su zaključivanjem u Alžiru, 2015. godine, Sporazuma za mir i pomirenje u Maliju, u okviru međunarodnog posredovanja kojim je Alžir predsedavao; baš kao što je pokrenuo i misiju svojih dobrih usluga u sporu između Egipta, Sudana i Etiopije oko brane „Renesansa”. U arapskom svetu, Alžir je uspeo da okupi različite palestinske frakcije kako bi se u predvečerje održavanja samita Lige arapskih država, 1. i 2. novembra 2022. godine, u gradu Alžiru, obezbedilo jedinstvo delovanja Palestinaca u njihovoj borbi za stvaranje njihove nezavisne države.

Kakvo je vaše gledište kad je reč o stavu Evropske unije u vezi s načinima i sredstvima za moguće rešenje ovog sukoba?

Kako je to iznela u svom stavu od 12. avgusta ove godine, EU je osudila državni udar u Nigeru, pozivajući na povratak ustavnom poretku i na oslobađanje predsednika Bazuma. Takođe, pozdravila je i odluke donete na drugom vanrednom samitu EKOVAS-a, posvećenom situaciji u Nigeru, a posebno želju da se nastavi traganje za diplomatskim rešenjem krize. Verujem da bi Evropska unija mogla da pruži dragocen doprinos u traganju za trajnim rešenjima za cikličnu nestabilnost u ovom regionu, tako što bi se pridružila naporima usmerenim na organizovanje međunarodne konferencije o razvoju u Sahelu, što predstavlja važnu okosnicu alžirske inicijative.

Koji bi bio glavni cilj ove konferencije?

Svestan činjenice da politička i bezbednosna stabilnost u Sahelu zavisi pre svega od njegovog ekonomskog razvoja, Alžir u svoju inicijativu uključuje osnovni element, čiji je cilj stvaranje neophodnih uslova za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti, organizovanjem međunarodne konferencije o finansiranju programa socioekonomskog razvoja u zemljama ovog regiona. Usled slabosti ekonomske i socijalne infrastrukture rastu siromaštvo i beda, koji izazivaju tenzije, a zatim i sukobe, što je plodno tlo za prinudne migracije, umnožavanje terorističkih grupa i krijumčarenje povezano s prekograničnim kriminalom.

Izvor: https://www.politika.rs/scc/clanak/573414/Alzir-pokrece-zahtevnu-mirovnu-misiju-u-Sahelu

https://naslovi.net/2023-09-24/politika/alzir-pokrece-zahtevnu-mirovnu-misiju-u-sahelu/34509497

Tanja Vujić
Foto: Ambasada Alžira

Intervju Politika ambasador Mahraz

POSETA AMBASADORA NARODNE DEMOКRATSКE REPUBLIКE ALŽIR

Zastarelo

U okviru aktivnosti koje Arhiv Vojvodine redovno sprovodi u cilju promocije kulturnog dobra koje čuva i približavanja istorije, kulture i tradicije naroda koji žive na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, direktor Arhiva dr Nebojša Кuzmanović, sa saradnicima Кristijanom Obšustom, dr Draganom Кatić i Ljiljanom Bubnjević, primio je danas ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir, NJ. E. Fatah Mahraz, koji je, sa predsednikom Društva prijatelja Alžira, Markom Jelićem, i članom Društva, Ivanom Cvetković, boravio u poseti Arhivu i Fondaciji „Svetozar Miletić” u Novom Sadu.

U prijateljskom razgovoru ambasadoru je predstavljen rad Arhiva Vojvodine, ukazano na važnost arhivske građe koja se ovde čuva, iz koje su izdvojeni i pokazani dokumenti iz 12. veka i povelje i diplome iz 18. veka. Izražavajući veliko zadovoljstvo ukazanim gostoprimstvom, ambasador je naglasio veliko prijateljstvo između naše dve zemlje i naroda, koje datira još iz perioda kada je Alžir vodio borbu za nacionalno oslobođenje.

Takođe, u razgovoru je dogovorena buduća saradnja, pre svega zajednička izdavačka delatnost, organizovanje gostujućih izložbi i međusobna razmena naučnika i stručnjaka obe države. Ambasador Alžira i saradnici obišli su arhivske depoe, posetili Muzej prisajedinjenja i Fondaciju „Svetozar Miletić“.

Direktor Arhiva Vojvodine, dr Nebojša Kuzmanović, i pomoćnik direktora Arhiva, Кristijan Obšust, potpisali su pristupnicu u članstvo, i postali članovi Društva prijatelja Alžira.

Fotografije: Arhiv Vojvodine

Izvor: https://arhivvojvodine.org.rs/poseta-ambasadora-narodne-demokratske-republike-alzir/

AMBASADOR ALŽIRA POSETIO JAGODINU

Zastarelo

U organizaciji časopisa Diplomacy & Commerce, Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i grada Jagodine, ambasador Alžira, sa kolegama ambasadorima i njihovim suprugama, posetio je ovaj muzej i grad Jagodinu 5. septembra 2023. godine.

Ambasador Alžira Nj. E. Fatah Mahraz sa suprugom posetio je Muzej naivne i marginalne umetnosti, gde su imali priliku da pogledaju izložbu „Partizanka i Fragonar“, kao i stalnu postavku muzeja, sa delima domaćih i stranih slikara naive.

Izložba je posvećena kolekciji slika Jovanke Broz, koja je nastala u saradnji Galerije Matice Srpske i Muzeja Jugoslavije, sa 36 likovnih dela domaćih i stranih autora, ličnim predmetima, fotografijama i više umetničkih dela. Predstavljen je nameštaj iz kuće u kojoj je Jovanka Broz živela posle smrti Josipa Broza Tita.

„Zanimljivo je da smo izložbu Muzeja Jugoslavije i Galerije Matice srpske, posvećenu Jovanki Broz, doneli u Jagodinu, gde smo je predstavili diplomatama, pogotovo što prikazuje diplomatski život tog vremena“, rekla je Ivana Bašićević Antić, direktor Muzeja naivne i marginalne umetnosti.

Posle posete Muzeju, lokalne vlasti grada Jagodine bile su domaćini razgledanja grada. Obilazak je uključivao posete Muzeju voštanih figura, Akva parku i Zoološkom vrtu.

Putovanje u Jagodinu završeno je ručkom kod gradonačelnika Ratka Stevanovića, koji se zahvalio gostima na boravku u ovom gradu i pozvao ih da ponovo dođu. Ambasadori i gosti bili su zadivljeni onim što su videli.

„Ovo je bila veoma zanimljiva tura kroz istorijske i kulturne atrakcije Jagodine, ovog prelepog grada. Imali smo priliku da vidimo izuzetne prezentacije u muzejima, a znamo da Jagodina ima izuzetan turistički potencijal“, rekao je Nj. E. Fatah Mahraz, ambasador Alžira.

Fotografije: Diplomacy & Commerce

Izvor: https://www.diplomacyandcommerce.rs/jagodina-tour-for-ambassadors/

IZLOŽBA ALŽIRSKIH SLIKARA „SVAKODNEVNA UMETNOST“ OTVORENA U NARODNOJ BIBLIOTECI „VELJKO DUGOŠEVIĆ“ U GOLUPCU

Zastarelo

Ambasador Alžira, Fatah Mahraz i predsednik opštine Golubac, dr Nebojša Mijović otvorili su izložbu „Svakodnevna umetnost“alžirskih slikara Buderbale Кaleda, Rahmani Saida i Arbuš Badredina, koji su gosti Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“ u Golupcu.

„Ovo je mali grad, ali ima veliki turistički potencijal. Potrebno je investirati u infrastrukturu, a gde ima želje, tu ima i načina“ – istakao je ambasador Mahraz.

Predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović je istakao da je „otvaranjem Narodne biblioteke Veljko Dugošević i Galerije moderne umetnosti u Golupcu, polako postaje preporznatljiv kao grad kulture. Iz današnjih razgovora koje smo vodili saznao sam mnoge stvari koje se odnose na odnose Srbije i Alžira, odnosno sada Alžira i Golupca. Ovo je jedna od 14 izložbi koje će posetioci videti u Golupcu ove godine.

U ime domaćina, gote su pozdravili upravnik Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“, Milen Bogojević i Marija Živanović. „Imali smo ogromnu čast da izložbu otvore ambasador Alžira u Srbiji, Nj. E. gospodin Fatah Mahraz i predsednik opštine Golubac dr Nebojša Mijović. Zahvaljujemo Društvu prijatelja Alžira na inicijativi i posredovanju da trojica alžirskih slikara dođu u naš Golubac“. Takođe, domaćini su zahvalili ambasadoru za dolazak, napominjući da je njegov dolazak velika čast za Golupčane.

Organizatori su odštampali i katalog na srpskom i engleskom jeziku.

Domaćini su proveli alžirske slikare kroz atrakcije i kulturne znamenitosti Golupca i okoline, a slikari su koristili svaku priliku da kreativno provedu vreme oslikavajući Golubac i njegove lepote. Umetničke slike postale su deo fonda galerije Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“.

Fotografije:
Dejan Miletić & Ambasada Alžira & Narodna biblioteka „Veljko Dugošević“, Golubac.

Izvori:
https://www.youtube.com/watch?v=9bWh4xxRfAY
https://www.youtube.com/watch?v=BgGtfzx5BHk
http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/ambasador_alzira_u_srbiji_fatah_mahraza__posetio_golubac_i_otvorio_izlozbu_slika_trojice_alzirskih_umetnika_23818162608
https://recnaroda.co.rs/kultura-i-turizam-povezuju-alzir-i-golubac/
https://egolubac.rs/ambasador-alzira-u-poseti-golupcu/

AMBASADOR ALŽIRA POSETIO OPŠTINU GOLUBAC

Zastarelo

Na inicijativu Društva prijatelja Alžira, ambasador Alžira posetio je opštinu Golubac, a predsednik opštine, dr Nebojša Mijović, u sredu, 16. avgusta, priredio je prijem za Nj. E. gospodina Fataha Mahraza, ambasadora Narodne Demokratske Republike Alžir u Srbiji. Prijemu su prisustvovali zamenik predsednika Marko Stojaković, direktorka Turističke organizacije opštine Golubac, Jelena Petrović, upravnik Narodne biblioteke „Veljko Dugošević“, Milen Bogojević, i predsednik Društva prijatelja Alžira, Marko Jelić.

Ambasador Mahraz je istakao da Srbija i Alžir decenijama neguju prijateljske odnose, id a je prošle godine obeležena 60. godišnjica uspostavljanja diplomatskih odnosa između dve države. Na poslovnom planu, Alžir je najveći ekonomski partner Srbije u Africi.

Na sastanku je bilo reči o investicionim, kulturno-istorijskim i turističkim potencijalima i mogućnostima za uspostavljanje saradnje sa opštinom Golubac, posebno u oblasti turizma.

Za ambasadora Alžira, u pratnji direktorke Iskre Maksimović, priređen je obilazak tvrđave „Golubački grad“, a ambasador je, tom prilikom, istakao da će i kao turista postati promotor ovoga kraja, i biti svojevrsni ambasador Golupca u Alžiru.

Poseta je završena otvaranjem izložbe slika trojice alžirskih umetnika u Galeriji moderne umetnosti u Golupcu „Svakodnevna umetnost“.

Fotografije: Ambasada Alžira & „Foto Mlava“

Izvori:
https://www.youtube.com/watch?v=9bWh4xxRfAY
https://www.youtube.com/watch?v=BgGtfzx5BHk
http://www.sattelevizija.com/vesti/jedna_vest/ambasador_alzira_u_srbiji_fatah_mahraza__posetio_golubac_i_otvorio_izlozbu_slika_trojice_alzirskih_umetnika_23818162608
https://recnaroda.co.rs/kultura-i-turizam-povezuju-alzir-i-golubac/
https://egolubac.rs/ambasador-alzira-u-poseti-golupcu/

IN MEMORIAM MIODRAG DOBRIČANIN (1937-2023)

Zastarelo

Sa tugom i zahvalnošću opraštamo se od Miodraga Dobričanina, diplomiranog inženjera i arhitekte.
Bio je predsednik Društva prijatelja Alžira u periodu od 2009. do 2011. godine. Pružio je veliki doprinos prilikom izgradnje nove alžirske ambasade u Beogradu, i bio nadzornik svih radova i pružao stručne savete ambasadi. Bio je odan prijatelj Alžira.
Naša zajednička aktivnosti, prijateljstvo i njegova dobra dela, ostaće u trajnom sećanju članova i prijatelja Društva prijatelja Alžira, i službenika i diplomata Ambasade Alžira u Beogradu.

Nj. E. ambasador Alžira uputio je telegram saučešća porodici Dobričanin:

Beograd, 21. avgust 2023.

Gospođa Dragana Dobričanin
Beograd

Poštovana gospođo,

s velikom tugom primio sam vest o odlasku Vašeg neprežaljenog supruga g. Miodraga Dobričanina, istaknutog arhitekte, koji ne samo da je doprineo razvoju moje zemlje, Alžira po sticanju njene nezavisnosti, već je bio i jedan od članova i predsednik srpskog Društva prijatelja Alžira.

Pokojni gospodin Dobričanin uvek je pokazivao veliku spremnost da svoju profesionalnu stručnost stavi na raspolaganje, u korist jačanja veza prijateljstva između Alžira i Srbije.

U ovom bolnom trenutku, želeo bih da Vama lično, i članovima Vaše porodice, uputim u svoje ime, kao i u ime svih mojih saradnika u Ambasadi, izraze naše iskrenog saučešća i tuge i da Vas uverim u naše najdublje saosećanje.

Ambasador Fatah Mahraz